DA LI ĆE U SRBIJI BITI EPIDEMIJE MAJMUNSKIH BOGINJA? Evo šta o tome kaže dr Branislav Tiodorović...

Za širenje ovog oboljenja potreban je intimniji, prisniji kontakt ili upotreba iste posteljine, pribora i stvari osobe koja je već zaražena

Majmunske boginje koje su se pojavile u 17 zemalja, pa i u našem regionu, u Sloveniji, pojaviće se verovatno i u Srbiji, ali profesor dr Branislav Tiodorović, epidemiolog kaže za Telegraf.rs da to mogu biti sporadični slučajevi obolevanja, a da do epidemije neće doći.

Prema njegovim rečima, ako se i pojavi epidemija, bila bi to mala, kod malog broja ljudi koji žive zajedno. Profesor objašnjava da se majmunske boginje ne mogu širiti kao kovid 19 i da kada su one u pitanju, ne možemo da očekujemo asimptomatske slučajeve kao što se dešava sa korona virusom.

Foto: Beta

Oprez je potreban

- Očigledno je da se ovde radi o homoseksualcima koji su se zarazili negde u Africi, odnosno najverovatnije u Zapadnoj Africi, ako se uzme u obzir tip ili soj, koji je karakterističan za Zapadnu Afriku. On je daleko lakši oblik, a mortalitet je kod njega do svega jedan odsto. Može se reći da do ovog trenutka nema smrtnih slučajeva, iako smo prešli cifru od 100 zaraženih u celom svetu. Njima su doprineli razni skupovi u Zapadnoj Evropi, na primer, u Holandiji, pre toga u Španiji i Portugaliji. To je ono što se za sada može znati prema prvim informacijama - kaže prof. dr Tiodorović.

Ističe da je potreban oprez, ali da apsolutno nije opravdana bilo kakva panika, niti strahovanje.

Kada je reč o širenju majmunskih boginja, ogromna je razlika u odnosu na to kako se širila pandemija kovida 19. Ovde može jedna osoba da zarazi jednu, odnosno, eventualno ako je zaraženi u porodici, mogu da se zaraze članovi te porodice koristeći istu posteljinu ili isti pribor ili iste stvari od onoga ko je već zaražen.

Nema mogućnosti da se šetaju ljudi sa asimptomatskom slikom kao što smo imali kod kovida 19 i to je bilo najopasnije ili sa netipičnom kliničkom slikom.

- Ipak, naši lekari moraju da obrate pažnju ako imaju na primer, posla sa varičelom, sa malim boginjama, osipnim groznicama. Treba dobro diferencijalno dijagnostički da sagledaju i vrstu ospe i kliničku sliku, a najvažnije je utvrditi kontakt - sa kim je i gde osoba bila u kontaktu - objašnjava prof.dr Tiodorović.

Foto: Russell Regner/CDC via

Ne treba paničiti

Profesor kaže da nije slučajno što je baš Belgija prva uvela karantin, odnosno izolaciju.

- Prva teritorija u kojoj se pojavila 1958. godine ova bolest bila je oblast Kongo. To je, pre svega, bila beligijska kolonija i ogromni su i sada kontakti sa tom teritorijom - podseća prof.dr Tiodorović.

Prema njegovim rečima, promene na koži nisu baš nevidljive i zato treba spustiti "loptu" i staviti do znanja da živimo u svetu u kojem će nas stalno pogađati neke zarazne bolesti. Iskustvo sa kovidom nam govori da moramo na vreme i što pre da ih otkrijmo, rano lečimo i izolujemo, i da zaštitimo drugi deo populacije.

Svaka zarazna bolest je ozbiljna, ali ne treba dizati paniku. Inače, za majmunske boginje postoje neki lekovi i serumi koji se daju u svetu, mi ih nemamo. Štiti i vakcina protiv variole vere, smatra se da su zaštićeni ljudi koji su ih primili, ali oni su stariji od 50 godina, a vakcine nema niko u Evropi, barem zvanično.

Bonus video:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.