(VIDEO) AUTOMOBIL NA VODONIK IZ SRBIJE!! MAJSTORI, IGRATE SE GLAVOM, NAFTAŠI VAM TO NEĆE DOZVOLITI?! Revolucionarni projekat Vinče i Mašinskog fakulteta!

Institut za nuklearne nauke „Vinča" ima ambiciju da zajedno sa Mašinskim fakultetom u Beogradu razvije automobil na čvrsti vodonik, a u „Vinči" se nadaju da bi taj projekat mogao da bude realizovan za nekoliko godina

 

Srbija će uskoro dobiti prvu Vodoničnu strategiju koja treba da pokrene upotrebu vodonika kao novog, ekološkog energenta, a kako bi naša zemlja uhvatila korak sa svetom u vodoničnoj tranziciji, naučnici Instituta za nuklearne nauke „Vinča" razvijaju inovativne materijale za proizvodnju i skladištenje vodonika i tankere za smeštaj tog elementa u čvrstom stanju.

Automobil na čvrsti vodonik iz Srbije

U Institutu „Vinča", koji je učestvovao u izradi Vodonične strategije, planiraju da sa Mašinskim fakultetom razviju i automobil na čvrsti vodonik.

Prepoznajući da Srbija ima značajan vodonični potencijal, u Institutu je 2018. godine osnovan Centar izuzetnih vrednosti za vodoničnu energetiku i obnovljive izvore energije, koji okuplja više od 20 naučnika angažovanih na projektima vezanim za vodoničnu energetiku.

Istraživači su razvili tank za skladištenje vodonika u čvrstom stanju, a prema rečima rukovodioca Centra Jasmine Grbović Novaković reč je o „pilot postrojenju" i delu rešenja koje bi moglo da se primeni u automobilu na vodonik, koji se smatra „gorivom budućnosti".

- Ideja je da zajedno sa Mašinskim fakultetom napravimo automobil na čvrsti, odnosno, hidridni vodonik. Za to su potrebni i vreme i novac, ali nadam se da ćemo za nekoliko godina uspeti u tome. Za sada je to prepoznato kao potreba, a verujemo da će mnogo brže ići u tom pravcu nakon usvajanja Strategije vodonične energetike - kaže dr Grbović Novaković.

Govoreći o značaju tog dokumenta, koji je Institut zajedno sa Mašinskim fakultetom, a u organizaciji Privredne komore Srbije, izradio kao deo nove Strategije razvoja energetike, Grbović Novaković ističe da se u Srbiji konačno shvatilo da je energija trenutno najbitnija i da je prepoznata potreba za oslobađanjem zavisnosti od fosilnih goriva.

Grbović Novaković dodaje da je u planu pilot projekat izgradnje stanica za korišćenje i skladištenje zelenog vodonika, odnosno vodonika koje je proizveden iz vetrogeneratora.

- Srbija ima veliki potencijal za razvoj vodoničnih tehnologija i strategija je to prepoznala kao osnovu. Bez obzira što vodonik ima bezbroj boja, Evropa traži zeleni vodonik - kaže dr Grbović Novaković.

Razvoj novih tehnologija

Direktorka Instituta za nuklearne nauke „Vinča" prof. dr Snežana Pajović ističe da je, kada je reč o vodoničnoj energetici, napravljen važan pomak u Strategiji energetike Srbije koja, kako kaže, predstavlja tranziciju energetike u našoj zemlji.

- Do sada se strategija uglavnom zasnivala na proizvodnji i korišćenju uglja, a sada se sa društva baziranog na karbonu ide ka dekarbonizaciji u industriji i energetici i prelazi na tzv. zeleni vodonik što donosi ekonomski benefit za državu, a istovremeno se čuva životna okolina i nema zagađivanja - kaže dr Pajović.

Ona ističe da je razvoj novih tehnologija za proizvodnju vodonika i njegovo korišćenje od presudnog značaja za novu Strategiju energetike, te da je naučna politika Instituta da se osniva što više centara izuzetnih vrednosti koji će obezbediti optimalne uslove za mlade istraživače.

Skladištenje vodonika

U Centru se, pre svega, istražuju materijali za skladištenje vodonika na bazi magnezijum-hidrida koji se, kako objašnjava viši naučni saradnik dr Igor Milanović, hemijski modifikuju i ispituju im se osobine za skladištenje vodonika.

Vodonik sa kiseonikom proizvodi električnu energiju u gorivnim ćelijama i odatle se dobijaju električna energija i voda kao pogon za električna vozila, objašnjava on.

- To se sve više koristi. Svaki veći proizvođač automobila ima bar jedan prototip ili više automobila na vodonik, koji su odavno komercijalno dostupni u Japanu, ali sve više i u Evropi i SAD - navodi dr Milanović.

Naučnici u „Vinči" razvijaju i rezervoare za skladištenje vodonika koji bi bili bezbedniji za upotrebu, a u kojima bi se vodonik koristio u čvrstom stanju.

- To znači da vodonik iz gasnog stanja, kojim se puni automobil, odmah prelazi u čvrsto stanje. To bi bilo bezbednije, čak i tokom havarije vozila ne bi došlo do eksplozije - objašnjava naučni saradnik dr Sanja Milošević Govedarović.

Kako kaže, u svetu se takvi rezervoari još uvek ne primenjuju zbog brzine oslobađanja vodonika, odnosno, dostizanja velikih brzina automobila.

- Automobil se brže kreće ako se vodonik koristi u gasnom stanju, ali ovo bi bilo bezbednije. Nadamo se da će zbog praktičnosti i cene doći na red i proizvodnja takvih rezervoara - kaže dr Milošević Govedarović.

Proizvodnja vodonika

Naučnici Centra bavi se i razvojem materijala za proizvodnju vodonika, a istraživač Jelena Rmuš, u saradnji sa kolegama sa Univerziteta u Novoj Gorici, ispituje elektrolitičko i fotolitičko izdvajanje vodonika na različitim materijalima.

- Ispitujemo različite heterostrukture koje se sastoje iz disulfida i različitih topoloških izolatora da bismo dobili što bolje materijale za što efikasnije izdvajanje vodonika, a sa što manjim utroškom energije i drugih sredstava - objašnjava Rmuš, piše Tanjug.

Podsetimo, svet je na noge u martu 1998. godine digao inovator i pronalazač Stenli Mejer. On je još tada patentirao motor na vodonik, ali je "pod čudnim okolnostioma" umro tokom sastanka sa bratom i dva investitora iz Belgije.

Vozilo koje se napaja vodom, supstancom koje na planeti ima u izobilju, navodno bi moglo da vozi od jedne do druge obale Sjedinjenih država na samo 75 litara destilovane vode, a da kao otpad emituje samo kiseonik. To bi transformisalo industriju i promenilo svet. Mejer je već imao prototip vozila.

Bizarnom smrću Stenlija Mejera, stopiran je rad koji bi, ako bi se pokazao validnim, mogao da okonča upotrebu fosilnih goriva, pisao je tada The Columbus Dispatch.

Policijska istraga o Mejerovoj smrti obuhvatila je snimljene razgovore sa desetak svedoka, među kojima nisu bili razgovori sa dvojicom Belgijanaca.

Već viđeno

Nakon tromesečne istrage, policija je zaključila da je Mejer koji je imao visok krvni pritisak, umro od aneurizme na mozgu.

Ali mnogi ljudi koji su Mejera poznavali misle da je ubijen, jer je njegov izum mogao da bude prvi korak ka besplatnoj energiji. Njegov patent je utabao put proizvođačima automobila kao što su Tojota i Honda, koji danas prodaju vozila sa gorivnim ćelijama. Automobili sa pogonom na vodonične gorivne cěelije sada su realna opcija i mogli bi da uskoro počnu da se masovno proizvode, a svi su napravljeni po uzoru na Mejerov rad. Do sada su ovi sistemi dizajnirani za proizvodnju HHO koji je poznat kao Braunov gas, piše sajt Carthrottle 

Danas se ime Stenlija Mejera pojavljuje na brojnim internet sajtovima. Takođe, značajan deo dokumentarnog filma "It Runs on Water" iz 1995. godine, čiji je narator pisac naučne fantastike Artur Klark, a emitovan je na BBC-u, usredsređen je na njegov izum "vodonične gorivne cěelije".

 
- Ignorisali su ga, nazivali prevarantom i kad je umro, nije dobio čak ni plaketu u svom rodnom gradu - napisao je u svojoj knjizi Džejms Roubi, vlasnik muzeja u Kentakiju, posvećenom izumima koji koriste vodu kao gorivo.
 
Osnova za Mejerovo istraživanje je princip elektrolize, što je postupak pri kojem elektricitet struji kroz vodu i cepa molekule na vodonik i kiseonik. Stenli je tvrdio da njegov izum to radi koristeći mnogo manje električne energije nego što fizičari smatraju da je mogucěe.

 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

BreDragan

pre 2 godine

Princip poznat iz osnovne škole. Stenli Meyer kaže izumeo "mnogo" ekonomičniju proizvodnju vodonika. Niko ne zna koliko je to "mnogo". Ako je stvarno "mnogo" onda je to perpetum mobile za koji svi naučnici tvrde da je nemoguć. Ako je patentirao pronalazak onda on postoji u Patentnom uredu SAD - nije izgubljen. Ali je najverovatnije u pitanju prevara potencijalnih investitora. Osamdesetih je Ilustrovana pisala o "pronalazaču" iz Orenovca koji je konstruisao ovakav motor "na vodu". Priloženi snimak je prevara. Naši naučnici prate trendove na Internetu i crpe državne pare iz budžeta ali nema reultata.

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari