DA LI ĆE I U SRBIJI DA SE RADI ČETIRI DANA U NEDELJI?

Mi radimo najviše u Evropi, a rezultati nisu bolji od evropskih, kaže Ranka Savić. Zato se često može čudi da bi trebalo, po švedskom modelu, smanjiti broj radnih dana kako bi se povećala produktivnost

Na ovome se već radilo u Španiji, Japanu, Belgiji, Danskoj, Novom Zelandu, a odnedavno se njima priključila i Velika Britanija. Nešto slično uveli su i Ujedinjeni Arapski Emirati gde radna nedelja traje 4,5 dana, odnosno od ponedeljka do petka u podne. Praktično vikend odmor im počinje u petak u 12 časova!

Većina iskustava ovih zemalja pokazala je da je produktivnost radnika čak i povećana, pre svega jer su zadovoljniji i odmorniji. Zbog toga se nameće i logično pitanje da li bi ova ideja, u nekom trenutku, mogla da zaživi i u Srbiji? Dakle, kraće radno vreme, više odmora, a da plate ostanu iste.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Poslodavci vrše eksperimente

Radna nedelja u Srbiji zvanično traje 40 sati, pet dana, mada u praksi to često izgleda drugačije jer je mnogo onih koji rade prekovremeno, čak i šest dana u sedmici. Ili duže od osam sati na dan. A u popriličnom broju slučajeva nisu dodatno plaćeni za to.

- Srbija je trenutno mnogo dalje od te teme nego što su zemlje Evropske unije, ali je sigurno da će promene “zapljusnuti” u jednom trenutku i naše prostore. Za godinu dana i kod nas će se mnogo ozbiljnije govoriti o tome. Svesna sam da poslodavci nisu ni mame, ni tate zaposlenima i da njihovi potezi nisu ni majčinski ni očinski. Poslodavci se u EU sve češće opredeljuju za to jer su posle pandemije svi umorni, radna snaga je dosta istrošena, a suočavaju se i s problemom nedostatka radnika - rekla je za Juronjuz Srbija predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić.

Iz tih razloga nije slučajno što se pristupa eksperimentu da se vidi kakvi su efekti četvorodnevne radne nedelja. Prvi rezultati pokazuju da apsolutno nije došlo do pada produktivnosti, da je produktivnost čak i povećana, dodaje Savić.

-To zanima poslodavce i zbog toga se eksperimenti i rade. S druge strane rat u Ukrajini, nedostatak i visoke cene energenata naveli su mnoge na razmišljanje kako da uštede, a velika je ušteda ukoliko se radi četiri dana nedeljno, a ne pet ili šest - navela je Savić.

Ona je napomenula da bi možda moglo da se počne od IT industrije, a da sledi državna uprava. Kraća radna nedelja najteže bi se primenila u maloprodaji i ugostiteljstvu. Ali i u svim vidovima saobraćaja, pošto je hroničan nedostatak vozača.

- Kod nas se ostaje prekovremeno na poslu jer je neorganizovano, imamo zastarelu tehnologiju, zastarele mašine, ljudi se mnogo više troše, a efekti nisu veći. Naš rad od sedam dana može da bude kao u Evropi za četiri dana. Zato nije kriva radna snaga da je neradna, već poslodavac koji nije organizovao i osavremenio proces proizvodnje uvođenjem nove tehnologije i novih mašina. Zato mi radimo najviše u Evropi, a rezultati nisu bolji od evropskih - rekla je Savić za Juronjuz.

Foto: Informer DN

Nestašica radne snage

Nije tajna da pojedini radnici u Srbiji imaju i po šest radnih dana. Pre svega trgovci, ali i vozači u gradskom prevozu. Kako saznajemo iz dobro upućenih izvora, zbog nedostatka šofera trenutno u Beogradu pojedini vozači minibusa odrađuju u jednom danu i po jednu i po ili čak dve smene! Jednostavno, gazde ne mogu da nađu zamenu, posebno u letnjim mesecima, kada se odvija i masovan linijski saobraćaj ka moru.

- Nema nas, pa uskačemo ko kad stigne. Nekad odradim 12 sati, bilo je dana kada sam ostajao i duže da ne bi došlo do pucanja reda vožnje - ispričao je za Blic jedan od vozača.

Zbog nestašice radne snage u Srbiji, ali i u mnogim zemljama u okruženju, sve je više firmi koji zadržavaju na poslu i ljude koji su ispunili sve uslove za odlazak u penziju. Naravno, na dobrovoljnoj osnovi. S jedne strane, poslodavci mogu da računaju na iskusnu radnu snagu, istina ne u “najboljim godinama”, a s druge novopečeni penzioneri mogu da znatno pojačaju kućni budžet.

Foto: pixabay

Nedostaju stručnjaci

Honorarni i sezonski poslovi za penzionere postali su izuzetno popularni na tržištu rada, s obzirom na to da su penzioneri izuzetno odgovorni na poslu, ali i da ne traže visoka primanja jer imaju sigurne penzije. Konkursi za sladoledžije, radnike obezbeđenja u objektima širom Srbije i prodavcima u trgovačkim radnjama najpopularniji su među pripadnicima trećeg doba.

Trend sve većeg broja odlazaka aktivnog i obrazovanog stanovništva je u porastu, upozoravaju stručnjaci. Ipak, problem ne predstavljaju ni honorarno angažovani penzioneri, već oni koji penzionisani rade bez prijava.

- Prognoze su da će taj broj biti sve veći, jer stručne radne snage u Srbiji već uveliko godinama nedostaje. Zabrinjavajući je podatak da čak 77 odsto firmi u našoj zemlji ima problem sa deficitom stručnjaka u različitim oblastima - rekao je za Bizlajf konsultant Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku.

Kako objašnjavaju stručnjaci iz oblasti rada, ne postoji tačna evidencija o penzionerima koji su radno angažovani u Srbiji, ali procenjuje se da aktivno radi više od 35.000. Sa tendencijom daljeg ubrzanog povećanja. Ovo se može zaključiti i na osnovu broja zahteva za ponovni obračun penzije nakon dodatnog osiguranja.

 

Bonus video:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Penzionerj

pre 2 godine

Ma ne, najbolje ne raditi nijedan dan a primati platu. Šta je od Evrope došlo nešto pametno? To su budale ai ova je gora od njih. Duga kosa, kratka pamet.

1 1 Odgovori

NEMA SANSE

pre 2 godine

Nema šanse, državne ustanove sigurno hoće jer i onako ništa ne rade, kod privatnika ako moze da se produži radno vreme na 12 h, smanji plata i godišnji odmor i ukine prijava radnika bilo bi ekstra.

1 0 Odgovori

zoki

pre 2 godine

Najbolje je raditi jedan dan . Drzavni sluzbenici jedva cekaju. Zasto ne .

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari