TOG DANA SAM DOŽIVELA PANIČNI NAPAD! Zbog onoga što je Mileni dečko uradio, morala je da zatraži STRUČNU pomoć!

Prof.dr Ivana Stašević-Karličić za portal Informer o najčešćim mentalnim poremećajima na koje se građani žale

Milenina i Miloševa ljubavna veza je bila kao iz ''bajke''. Udvarao joj se kao na ''filmskoj traci''. Svako jutro bi je na telefonu dočekale njegove romantične poruke, a često je znao i da joj ispred vrata pošalje saksiju sa cvećem.

Zato se često šalila da će ako tako nastavi, uskoro morati da joj kupi i veći stan. Bilo kako bilo, Milena je ''cvetala'' od ljubavi.

Foto: pixabay

''Dežurni krivac''

Nažalost, ubrzo je Miloš počeo drugačije da se ponaša. I to do neprepoznatljivosti. Postajao je grub prilikom ophođenja i vređao je, čak i pred društvom. Milena je u početku bila zbunjena i nije znala kako da odreaguje da je on ne bi ostavio. Uspeo je da postane centar njenog sveta i vremenom je izgubila samopouzdanje.

-Dok me je grlio, govorio mi je da mu je muka od mene. I posle svake svađe ispadala sam kao ''dežurni krivac'' - ispričala nam je čitateljka portala Informer.

Milena kaže da se pretvarala u osobu koju nije mogla da prepozna. Onda je usledilo neizbežno.

-Tog dana doživela sam panični napad. Počela sam da plačem i vrištim od duševnog bola. Raskinuo je sa mnom putem mejla - seća se Milena, koja je tada zatražila stručnu pomoć.  

Foto: Informer DN

Postavljanje dijagnoze 

Direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti ''dr Laza Lazarević'' prof.dr Ivana Stašević-Karličić na upravo održanom Festivalu mentalnog zdravlja rekla je da su najčešći poremećaji mentalnog zdravlja u opštoj populaciji - anksioznost, depresija i demencija.

Na naše pitanje koji su simptomi depresije, prof.dr Karličić za portal Informer.rs odgovara:

-Osnovni simptomi depresije su neraspoloženje, gubitak energije i prestanak uživanja u stvarima koje su ranije donosile zadovoljstvo. Pored toga, trajanje tegoba od najmanje dve nedelje i manja sposobnost svakodnevnog funkcionisanja su neophodni uslovi za postavljanje dijagnoze depresivne epizode - navodi naša sagovornica.

Ovo se, prema njenim rečima, najčešće dešava nakon izlaganja stresu koji može biti dugotrajan i/ili intenzivan, kod osoba koje su već predisponirane za obolevanje. 

Razlika između straha i anksioznosti

Što se tiče anksioznosti, prof.dr Karličić ističe za portal Informer.rs da je svima  poznat neprijatan osećaj slobodno lebdeće napetosti, trema u stomaku, lupanje srca, crvenjenje lica, drhtanje ruku, trčanje u toalet, knedla u grlu, suva usta itd.

-Sve je ovo anksioznost. Ako postoji realan razlog, zovemo ga  strah, a ako je izvor loš test realnosti ili objekat straha nije realna opasnost, govorimo o patološkom strahu ili stručno ansioznosti - objašnjava naša sagovornica.

Prema rečima prof.dr Karličić, mentalno zdravlje je osećaj blagostanja, kao i sposobnost da istovremeno volimo i radimo, to jest da imamo ispunjavajući emocionalni zivot, kvalitetne međuljudske odnose i efikasnost na poslu, te da tako budemo ljudi koji značajno doprinose zajednici kojoj pripadamo.

Foto: Shutterstock

 

Bonus video: