TOG DANA SAM DOŽIVELA PANIČNI NAPAD! Zbog onoga što je Mileni dečko uradio, morala je da zatraži STRUČNU pomoć!

Prof.dr Ivana Stašević-Karličić za portal Informer o najčešćim mentalnim poremećajima na koje se građani žale

Milenina i Miloševa ljubavna veza je bila kao iz ''bajke''. Udvarao joj se kao na ''filmskoj traci''. Svako jutro bi je na telefonu dočekale njegove romantične poruke, a često je znao i da joj ispred vrata pošalje saksiju sa cvećem.

Zato se često šalila da će ako tako nastavi, uskoro morati da joj kupi i veći stan. Bilo kako bilo, Milena je ''cvetala'' od ljubavi.

Foto: pixabay

''Dežurni krivac''

Nažalost, ubrzo je Miloš počeo drugačije da se ponaša. I to do neprepoznatljivosti. Postajao je grub prilikom ophođenja i vređao je, čak i pred društvom. Milena je u početku bila zbunjena i nije znala kako da odreaguje da je on ne bi ostavio. Uspeo je da postane centar njenog sveta i vremenom je izgubila samopouzdanje.

-Dok me je grlio, govorio mi je da mu je muka od mene. I posle svake svađe ispadala sam kao ''dežurni krivac'' - ispričala nam je čitateljka portala Informer.

Milena kaže da se pretvarala u osobu koju nije mogla da prepozna. Onda je usledilo neizbežno.

-Tog dana doživela sam panični napad. Počela sam da plačem i vrištim od duševnog bola. Raskinuo je sa mnom putem mejla - seća se Milena, koja je tada zatražila stručnu pomoć.  

Foto: Informer DN

Postavljanje dijagnoze 

Direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti ''dr Laza Lazarević'' prof.dr Ivana Stašević-Karličić na upravo održanom Festivalu mentalnog zdravlja rekla je da su najčešći poremećaji mentalnog zdravlja u opštoj populaciji - anksioznost, depresija i demencija.

Na naše pitanje koji su simptomi depresije, prof.dr Karličić za portal Informer.rs odgovara:

-Osnovni simptomi depresije su neraspoloženje, gubitak energije i prestanak uživanja u stvarima koje su ranije donosile zadovoljstvo. Pored toga, trajanje tegoba od najmanje dve nedelje i manja sposobnost svakodnevnog funkcionisanja su neophodni uslovi za postavljanje dijagnoze depresivne epizode - navodi naša sagovornica.

Ovo se, prema njenim rečima, najčešće dešava nakon izlaganja stresu koji može biti dugotrajan i/ili intenzivan, kod osoba koje su već predisponirane za obolevanje. 

Razlika između straha i anksioznosti

Što se tiče anksioznosti, prof.dr Karličić ističe za portal Informer.rs da je svima  poznat neprijatan osećaj slobodno lebdeće napetosti, trema u stomaku, lupanje srca, crvenjenje lica, drhtanje ruku, trčanje u toalet, knedla u grlu, suva usta itd.

-Sve je ovo anksioznost. Ako postoji realan razlog, zovemo ga  strah, a ako je izvor loš test realnosti ili objekat straha nije realna opasnost, govorimo o patološkom strahu ili stručno ansioznosti - objašnjava naša sagovornica.

Prema rečima prof.dr Karličić, mentalno zdravlje je osećaj blagostanja, kao i sposobnost da istovremeno volimo i radimo, to jest da imamo ispunjavajući emocionalni zivot, kvalitetne međuljudske odnose i efikasnost na poslu, te da tako budemo ljudi koji značajno doprinose zajednici kojoj pripadamo.

Foto: Shutterstock

 

Bonus video:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.