Oluja napravila štetu od više stotina miliona dinara! Ima li spasa za ratare u Zapadnoj Srbiji?

Grad i bujične poplave ponovo prave haos po Srbiji. Gotovo da su potpuno uništeni zasadi malina, kupina, borovnica, kukuruza, pšenice, povrća. Najviše štete pretrpeli su stanovnici i ratari opština Ivanjica, Čačak, Lučani, Gornji Milanovac, Arilje, Užice

Generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije Duško Jovanović u intervjuu za Informer objašnjava ima li spasa za ratare.

Koliku štetu je pričinilo nevreme?

Šteta je ogromna i iznosiće nekoliko stotina miliona dinara. Precizne podatke o visini štete još nemamo, jer ni procenitelji ne mogu da pristupe potopljenim njivama, čak ni do pojedinih sela zbog uništene putne infrastrukture - kaže generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije Duško Jovanović.

Ko će nadoknaditi štetu stanovnicima ugroženih područja? Osim njiva i zasada, mnogi su ostali i bez krova nad glavom.

Svi oni koji su svoje domove i imanja osigurali, biće obeštećeni od strane osiguravajućih kuća čiju polisu poseduju. U toku je prijavljivanje štete. Na žalost, oni koji se nisu zaštitili polisom osiguranja, moraće sami i uz pomoć rodbine i države da podnesu štetu, koja nije mala.

Foto: Informer

Da li je osiguranje poljoprivrede i dalje na ivici isplativosti, zbog malog interesovanja ratara?

Situacija ide na bolje, ali ne tempom kojim bismo bili zadovoljni. Broj osiguranih individualnih poljoprivrednih proizvođača porastao je sa 3 na preko 4% a broj osiguranih obradivih površina koje su u vlasništvu pravnih lica je sada gotovo 60 procenata. Ukupno gledano, kod nas je osigurano 12-15% korišćene poljoprivredne površine. Primera radi, 2017. godine bilo je osigurano 132.000 hektara, a prošle 165.000 što je rast od oko 25 posto. U istom periodu povećan je iznos premije sa 605 miliona na milijardu i 500 miliona dinara. Samo u prošloj godini, broj zaključenih polisa uvećan je za skoro 5 posto. To pokazuje da poljoprivrednici postaju svesni klimatskih promena i činjenice da su sigurni samo uz polisu osiguranja.

Da li je cena polise to što odbija ratare da se osiguravaju u većem broju?

Hektar zemljišta pod nekom poljoprivrednom kulturom osigurava se za 3-5% vrednosti onoga što se zaradi posle prodaje. da država subvencioniše premiju osiguranja, za registrovana poljoprivredna gazdinstva sa 40, a u moravičkom, zlatiborskom, kolubarskom, podunavskom i šumadijskom okrugu sa 70 posto. Lokalne samouprave mogu dodatno da regresiraju premiju i učine je još jeftinijom ili besplatnom. Osiguravači su omogućili da se premija plati posle žetve ili na rate. Dakle, cena osiguranja ne može da bude argument za one koji se odluče da “pogledom u nebo” štite imovinu i njive. Ne treba zaboraviti ni da je cena polise niža za one koji su zasade pod voćem ili povrćem zaštitili protivgradnom žicom.

Od čega sve ratari mogu da zaštite svoje poljoprivredne kulture?

Postoji nekoliko različitih polisa. Osnovna je klasično osiguranje od grada, požara i groma i nju poseduje 90% osiguranih ratara. Na žalost, mnogo manje je poljoprivreda osigurana od oluje, jesenjeg ili prolećnog mraza, poplave ili gubitka količine i kvaliteta ploda, a ti rizici su sve češći i nanose gubitke na više godina.