''ĆORAVE BAKE, IDE MACA, VRUĆE-HLADNO''! Da li današnja deca deca znaju da se IGRAJU? I u čemu RODITELJI greše?

Sa decom treba razgovarati i pronaći rešenje za njihovo prihvatanje opasnih izazova putem društvenih mreža, kaže dečiji psiholog za portal Informer

Bacanje pod automobile, skokovi s prozora, vratolomije, turpijanje zuba, gutanje magneta - samo su neki od Ti Tok izazova na koje su deca spremna. Kakve mogu da budu posledice i kako mladi mogu da se zaštite, pitali smo Branku Tišmu, dečjeg psihologa.

- Zbog iskakanja iz automobila ili sa velikih visina, vrlo često i život može da bude ugrožen. Ništa od toga nije bezazleno. To su aktivnosti, koje u sebi ne sadrže igrovnost. Na taj način, deca samo popunjavaju vreme, a istovremeno to ukazuje da se njima ne bavimo na dobar način - odgovara Tišma za portal Informer.rs

Foto: privatna arhiva

Bitno je međusobno poverenje

Ona dodaje da su izazovi na Tik Toku za mlade socijalno prihvatljivi.

- Oni nemaju drugi uzor i odrastaju sa tim. Međutim, veliki broj dece nikada to ni ne uradi. Vidljivost nekih dečjih aktivnosti ne zavisi samo od učestalosti i količine, već koliko se tome pridaje značaja. U jednoj školi u kojoj ima 900 dece, biće samo dva ili tri takva deteta, koja će se ponašati društveno neprihvatljhivo - naglašava Tišma. 

S druge strane, u pitanju su samo prolazne faze. To su ljudske aktivnosti koje nemaju u sebi nikakve razvojnosti, već su same sebi cilj. Osim toga, u njima nema ničeg zabavnog.

Ipak, na pitanje zašto neka deca prihvataju opasne izazove, naša sagovornica odgovara da oni dosta vremena provode sami i da roditelji sa njima malo pričaju.

- Ta deca ponekad skreću pažnju na njihov osećaj usamljenosti u večernjim satima. Tada je dobro pitati dete šta radi kad je usamljeno - da li će nekoga da pozove i to podeli s nekim, odnosno da li će nešto da napiše, umesto da razmišlja kako je u tom trenutku samo. Pritom, sa decom treba razgovarati tanano i strpljivo i ne treba ih optuživati zbog toga što rade. A ako se pažljivo slušaju u njihovim odgovorima može da se nađe konstruktivno rešenje za konkretnu situaciju - ukazuje Tišma.

Bitno je imati poverenje u decu i zadobiti njihovo poverenje. Deca moraju da znaju da neće biti kažnjavana. Ukoliko, pak roditelji nemaju dovoljno strpljenja ili su im strahovi veći, potrebno je da se obrate stručnjacima.

- U školi su dva-tri dečaka skakala sa određene visine, koju su postepeno povećavali. Kada sam razgovarala sa njima pitala sam ih šta sve može da se desi (umesto da li znaju kakve mogu da budu posledice), kao i kakve fizičke posledice i osećanja to skakanje izaziva kod onih koji ne uspeju u tome ili odbijaju, a hteli su da budu deo grupe. Nakon toga, dečaci su smislili drugu varijantu sa elementom igrovnosti u kojoj su svi učestvovali - navodi Tišma za portal Informer.rs

Foto: Shutterstock

Deca ne znaju da se igraju

Takođe, dobro je razgovarati i sa roditeljima kako bi razumeli probleme i učestvovali u njihovom razrešavanju. Ponekad je dovoljan i jedan dobar razgovor sa detetom ili sa grupom dece koja rade nešto neprihvatljivo, tvrdi naša sagovornica.

S druge strane, roditelji se danas trude da njihovo dete bude zaštićeno od različitih životnih i razvojnih izazova.

- Par puta mi se desilo da me zvao roditelj i rekao da ako njegovo dete bude uradilo kolut napred i nazad dobiću otkaz. Trčala sam do sale za fizičko da vidim da se dete slučajno ne povredi, a onda sam primetila da njegovo dete pravi ''zvezdu''! Roditelj, to čak nije ni znao - kaže Tišma za portal Informer.rs

Prema njenim rečima, razvojni izazovi nikad nisu jednostavni ni za roditelje ni za decu. Ali, deci treba dozvoliti da se igraju.

- Naša deca su previše na telefonima. Već u prvom razredu osnovne škole deca ne znaju da se igraju. Nekada je u školskom dvorištu vrvelo od graje i života. Sada nema nikoga ili deca gledaju u telefone. Pošto ne znaju da se igraju, to učitelj mora da im pokaže - kaže Tišma.

Foto: Shutterstock

Roditeljska kontrola

- Veliki sam pristalica da se deci ograniči vreme provedeno na internetu kroz roditeljsku brigu i zabranu. To se posebno odnosi na decu do 12 godina koja su najrizičnija u ponašanju. Mi se prema njihovim telefonima odnosimo kao što su se nekada naši roditelji odnosili prema našim dnevnicima i pismima. To je bila lična tajna i bilo je grubo narušavanje lične intime ako neko bez detetove dozvole pogleda njegove lične beleške - ističe Tišma.  

Međutim, telefoni nisu dnevnici, niti lična pisma, već su javni.

- Mi smo ih načinom upotrebe učinili javnim. Ako može ceo svet da gleda sadržaje koje naša deca šalju, onda treba i roditelji da budu uključeni i da budu odgovorni. Roditelj do detetove 12. godine treba da ima šifru i da prati šta se dešava na njihovim profilima - savetuje Tišma za portal Informer.rs

 

Bonus video: