ON JE NAMESTIO KIČMU GLUVOG DOMARA I VRATIO MU SLUH! ''Nameštanje'' ne sme da boli! A da bi procedura bila BEZBEDNA potrebno je OVO!

Kiropraktiku treba da sprovode isključivo osobe koje su se školovale za ovu vrstu posla

Beograđanin Milan Đurić (58), koji je 9. jula preminuo tri meseca nakon što je 24. marta otišao u "Balans mediku" da mu nameste ''atlas'', prvi vratni pršljen, sahranjen je na Novom bežanijskom groblju. Porodica, rodbina i prijatelji su ga ispratili na večni počinak.

Ova tragedija koja se dogodila u Beogradu izazvala je burnu reakciju javnosti. Koliko u svemu postoje elementi krivičnog dela utvrdiće nadležni organi. Ali, očigledno da je potrebno da se uvede red u ovu vrstu tretmana bolesnika, čija je suština da ne sme da boli.

Foto: privatna arhiva

Lečenje bolnih stanja

- Kiropraktika predstavlja manuelnu tehniku kojom se najčešće manipuliše zglobovima (uglavnom u predelu kičmenog stuba), za koje se smatra da se ne nalaze u adekvatnoj anatomskoj poziciji, a što dovodi do pojave bola, kompresije (pritiska) na nervne strukture i različitih neuroloških ispada (trnjenje, prečenje, žarenje, gubitak senzibiliteta i sl.) - kaže za portal Informer.rs doc. dr Tamara Stojmenović, specijalista sportske medicine na Fakultetu za fizičku kulturu i menadžment u sportu Univerziteta Singidunum.

Smatra se da kiropraktika kao profesija datira još od 1895. godine i da je njen osnivač, Danijel Dejvid Palmer, „namestio“ kičmu gluvog domara i tvrdio da mu je zahvaljujući tome vratio sluh. Iako sam Palmer nikada nije tvrdio da je on taj koji je prvi koristio ručnu manipulaciju za lečenje određene bolesti, zvanični počeci kiropraktike se vezuju za njega.

- Danas se kiropraksa vrlo često primenjuje kao vid lečenja različitih bolnih stanja, sportskih povreda (distorzija skočnog zgloba, iščašenja zgloba ramena), degenerativnih promena kičmenog stuba i drugih zglobova u telu - objašnjava doc. dr Stojmenović. 

Nažalost, vrlo često, pacijenti, sportisti i rekreativci prvo pribegavaju odlasku kod kiropraktičara, ali bez prethodno postavljene uputne dijagnoze. Stoga, nešto što treba da pomogne, vrlo često može da ima više štete nego koristi, ukoliko se ne poštuju pravila adekvatne primene.

Foto: Shuterstock

Cilj - otklanjanje bola

- Kiropraktika se i sprovodi sa ciljem otklanjanja bola, a koji može biti mišićno-tetivnog ili nervnog porekla, kao i porekla degenerativnih promena koje zahvataju odgovarajuće zglobove u našem telu. Najčešće se primenjuje kod bolova u predelu vrata i donjeg dela leđa - navodi doc. dr Stojmenović za portal Informer.rs

Ona dodaje da su naučna istraživanja dokazala  da kiropraksa, kao način lečenja bola u vratu i leđima, može da bude efikasna kao i bilo koji drugi medicinski tretman, koji podrazumeva primenu lekova protiv bolova, kineziterpaiju i različite fizikalne procedure.

- Kao i svaka vrsta tretmana i "nameštanje" može da ima svoje posledice. U blaže neželjene posledice spadaju glavobolje, umor, vrtoglavice i bol u regiji gde je "nameštanje" izvršeno. Nažalost, mogu se javiti i znatno ozbiljnije i po život ugrožavajuće posledice. Na sreću, one su vrlo retke - navodi naša sagovornica.

Uvid u medicinsku dokumentaciju

S obzirom da se kiropraksa najčešće primenjuje na kičmenom stubu, a atlas je prvi kičmeni pršljen (koji pripada vratnoj kičmi), samim tim i “nameštanje” atlasa, odnosno atlantookcipitalnog zgloba (zglob između prvog vratnog pršljena i potiljačne kosti) ili atlantoaksijalnog zgloba (zglob između prvog i drugog vratnog pršljena) spada u procedure kiroprakse. 

Kako naglašava doc. dr Stojmenović za portla Informer.rs kiropraktiku treba da sprovode isključivo one osobe koje su se školovale za ovu vrstu posla!

- Da bi sama kiropraksa bila bezbedna, onaj koji je sprovodi prethodno mora da ima uvid u medicinsku dokumentaciju pacijenta i odgovarajući snimak koštanih, zglobnih i mekotkivnih struktura kojima se manipuliše (rendgen, magnetna rezonanca, skener, ultrazvučni pregled) - kaže ona.

Ukoliko se, pak manuelna procedura ne sprovodi adekvatno (od strane lica koje nije dovoljno stručno, edukovano i bez dovoljno prakse) i bez prethodne akdekvatne pripreme, moguće su posledice.

- Upravo zbog toga je neophodno da se pre započinjanja “nameštanja” dobije uvid u zdravstveno stanje pacijenta i da se bilo koja tehnika nameštanja ne sprovodi bez prethodnog uvida u snimak kičmenog stuba - ističe doc. dr Stojmenović.

Naime, možda pacijent ima osteoporozu (“trošne kosti”) koja predstavlja predispoziciju za nastanak tzv. stres fraktura (kada kost puca praktično sama od sebe) ili možda već dolazi na tretman sa stres frakturom neke od kostiju i/ili kičmenih pršljenova, što onda svakako predstavlja relativnu ili apsolutnu kontraindikaciju za sprovođenje ovakvih procedura.

Takođe, možda pacijent ima izražen nalaz diksus hernije kada kiropraksa može da pogorša “izletanje” diskusa, suženje kičmenog kanala i dovode do pogoršanja tegoba. 

Foto: Pixabay

Edukovani stručnjaci

Iako kiropraksa ne spada u zvaničnu medicinsku granu (smatra se nadrilekarstvom, odnosno alternativnom medicinom), u razvijenijim zemljama zapada (Kanada, Amerika, i dr.) postoje fakultetske ustanove koje edukuju buduće kiropraktičare, koji stiču zvaničnu diplomu i licencu određene zemlje za bavljenje ovim poslom.

- Ovakva vrsta stručnjaka je edukovana da razume i poznaje dijagnozu pacijenta koja je postavljena od strane lekara, a na osnovu kliničkog pregleda i odgovarajućih dijagnostički procedura - navodi doc. dr Stojmenović.

Ona dodaje da na osnovu dijagnoze i očitanog snimka magnetne rezonance i/ili rendgena (li neke druge dijagnostičke procedure) kiropraktičar može da pristupi sprovođenju tretmana, odnosno "nameštanja" odgovarajuće mišićno-skeletne ili zglobne strukture. 

- Na ovaj način se izbegavaju slučajevi da pacijentu bude gore nakona odlaska kod "kostolomca", a kiropraksa daje svoje benefite - zaključuje doc. dr Stojmenović.

 

Bonus video:

https://informer.rs/rezultati-pretrage?phrase=le%C4%8Denje&submit=submit

https://informer.rs/rezultati-pretrage?phrase=le%C4%8Denje&submit=submit

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.