• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: Informer/Le Figaro sante/J.V.

15.07.2022

22:35 >> 23:15

VREME PROVEDENO PRED EKRANOM U NAJMLAĐEM UZRASTU NIJE NIMALO NAIVNO! Posledice su brojne! A JEDNA je BRUTALNA!

Vesti

VREME PROVEDENO PRED EKRANOM U NAJMLAĐEM UZRASTU NIJE NIMALO NAIVNO! Posledice su brojne! A JEDNA je BRUTALNA!

Podeli vest

Umesto da ih demonizujete, bolje je integrisati ekrane u obrazovni pristup, podržavajući dete u njegovom korišćenju

Današnja deca su od malih nogu izložena digitalnom arsenalu. Tablet, kompjuter, televizija, pametni telefon... Porodice u proseku imaju ne manje od pet ekrana. Ova tehnološka revolucija, dostupna svima (ili skoro), svakako je promenila način na koji komuniciramo, konzumiramo i učimo.

Ali, zbog nedostatka dovoljnog znanja unazad, još uvek je veoma teško proceniti posledice ove promene na malu decu.

Foto: Pixabay

Kontrolisano gledanje TV

Poteškoće u učenju


- Koliko ja znam, ne postoje studije koje pokazuju da su mozgovi veoma male dece fiziološki modifikovani ekranima. S druge strane, znamo da je učenje pre treće godine veoma brojno i ključno za njihovu budućnost - podvlači dr Serž Tiseron.

- Sve vreme provedeno pred ekranom pre 3. godine odstupa dete od fundamentalnog učenja za njegovu budućnost - nastavlja on.

Kašnjenje u sticanju finih motoričkih veština, poteškoće u učenju jezika ili čak smanjeni kapacitet za empatiju mogu biti posledice, u nekim slučajevima, previše ekrana.

- Studije su takođe pronašle vezu između vremena provedenog pred ekranima tokom ranog detinjstva i učestalosti napada ili ponašanja u bekstvu - dodaje doktor.

Drugi radovi su pokazali da bi intenzivna upotreba ekrana u ranom detinjstvu mogla da smanji raspon pažnje. Ali za sada, ove veze ostaju krhke.

- Ove efekte je veoma teško proceniti, objašnjava doktorka. Ne možemo ljude stavljati u kaveze i izlagati ekranima, mnogo drugih faktora dolazi u obzir.
 

Foto: Shuterstock

Nije problem ekran, nego sadržaj

Obrazovna funkcija

Čak i ako postoji sumnja u pogledu mogućih rizika, nije poželjno demonizovati ekrane, kako je objasnio Gregoar Borst, profesor razvojne psihologije i kognitivnih neuronauka obrazovanja.Prema istraživaču, zabrana da se deca ne izlažu ekranima pre treće godine nema opravdanje u naučnoj literaturi.

- Zaista, potrebno je ograničiti vreme ekspozicije na maksimum pre dve godine, ali ekrani su svuda i ne možemo ih ukloniti, napominje on. Hajde da ne dovodimo de facto roditelje u situaciju neuspeha tako što ćemo ih naterati da se osećaju krivim.

Zbog toga ne postoji konsenzus u naučnoj i medicinskoj zajednici o pitanju ekrana već tri godine. Ali nakon ovog uzrasta, stručnjaci se slažu da njihova upotreba mora biti integrisana u obrazovni pristup.

- Upravo to radimo sa obrocima: učimo dete da se lepo ponaša za stolom, da ceni hranu, da ne jede između obroka. Što je dete mlađe, to je zabrana veća; što više raste, to je više pratnja. Upotreba paravana od strane dece nije nekontrolisana: roditelji imaju pravu ulogu, i to od najranijeg uzrasta njihovog deteta. Ekrani se često koriste kao virtuelne dadilje, ali se mora stalno iznova ponavljati: maloj deci ne treba dozvoliti da se samoregulišu ispred ekrana, ona nisu sposobna za to - podseća Gregoar Borst.

Za naučnika nisu problem ekrani, već sadržaj kome oni daju pristup.

Teletabisi imaju negativan uticaj

Dva crtana filma neće imati isti efekat na razvoj deteta. Na primer, jedna studija je pokazala da Teletabisi imaju negativan uticaj na usvajanje rečnika, dok bi Dora Istraživač bila korisna. Podrška izboru sadržaja je stoga sastavni deo ovog obrazovanja o pravilnoj upotrebi ekrana.

Sistem ''tri A''

- To je način da se zainteresujete za dete, da ponovo stvorite vezu - dodaje Gregoar Borst. Ali i da odaberete najzanimljivije igre ili video zapise prilagođene deci.

Da bi pomogao roditeljima u njihovom pristupu, dr Tiseron se oslanja na sistem „tri A“: izmena, podrška i samoregulacija učenja. Dete ne sme da „gricka“ ekrane ceo dan, mora mu se dati vremensko ograničenje i vremenski termin, nastavlja on. Pored toga, potrebno ga je pratiti u njegovom odnosu prema ekranima, posebno razgovarajući sa njim o tome šta je video ili uradio s tim.

- Čak i ako ekrani mogu da nauče decu stvarima, oni im ne daju kapacitet za naraciju, odnosno sposobnost da pričaju. Ali govoreći se uči govoriti. Konačno, jedini način da kontrolišete upotrebu ekrana je da naučite kako da ih koristite - rezimira Serž Tiseron.

Poslednji savet psihijatra: predložite detetu druge aktivnosti. Biblioteke igračaka su pune fantastičnih igara, a crtanje je takođe odlična podrška za razvoj deteta.
 

Bonus video:

https://informer.rs/rezultati-pretrage?phrase=deca&submit=submit


Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari
Milan

pre 2 godine

I vaš tabloid utiče na to, decu zaglupljujete zadrugama, parovima. Sve ste u pravu.

Politika

TV

Hronika

Sport

Planeta

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Magazin

Džet set