• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: Informer/Liberation.fr/J.Vujadinović

30.07.2022

18:59

IMATE UTISAK DA VAS TOPLOTNI TALAS ČINI ''GLUPIM''? U pitanju je nešto DRUGO! Evo šta su utvrdili stručnjaci!

Shutterstock

Vesti

IMATE UTISAK DA VAS TOPLOTNI TALAS ČINI ''GLUPIM''? U pitanju je nešto DRUGO! Evo šta su utvrdili stručnjaci!

Podeli vest

Naučnici sa Univerziteta Berkli i Stenford su uspostavili vezu između temperaturnih varijacija i porasta nasilja

Zbog velikih vrućina ljudi ponekad imaju utisak da ne mogu da razmišljaju trezveno. Još ako se tome doda večernje ''bdenje'' pored otvorenog prozora usled viskih noćnih temperatura, stvar postaje zabrinjavajuća. 

U članku objavljenom u prestižnom časopisu ''Nauka'', naučnici su objavili da toplotni talas ljude čini agresivnijima.

- Kada vrućina odstupi za jedan stepen od sezonske norme, učestalost nasilja među ljudima se povećava za 4 odsto, a među grupama za 14 odsto - pišu trojica autora, koji su prikupili podatke iz 60 studija.

Prema njihovim rečima, klimatske promene bi mogle znatno da pojačaju ljudske sukobe. Jedno od mogućih objašnjenja je da neobične temperature remete san.

Foto: Shutterstock

Visoke temperature remete san

Broj samoubistava se povećava kada je vruće

- Imamo termoregulacioni sistem u mozgu. Dobro je pokazano da što je noćna temperatura viša, to osoba lošije spava. Ona će biti manje odmorna i samim tim razdražljiva - objašnjava Gijom Fond, psihijatar u bolnici za začeće i nastavnik-istraživač.

On je jedan od retkih francuskih zdravstvenih radnika koji su zainteresovani za vezu između klimatskih promena i mentalnog zdravlja. Predmet koji se još uvek malo uzima u obzir u politikama prevencije.

Međutim, ekstremni prirodni događaji, koji će se verovatno umnožiti u budućnosti, nemaju samo fizičke posledice.

Nasilje se takođe može okrenuti protiv vas. Broj samoubistava se povećava tokom toplotnih talasa. Prva studija je to pokazala 2007.godine za Englesku i Vels. Ovo je potvrđeno drugim radom objavljenim 2018. godine.

Broj samoubistava do 2050.godine

Tim istraživača sa Stanforda uporedio je temperature i stopu samoubistava u Sjedinjenim Državama i Meksiku tokom nekoliko decenija. Prema njihovim rečima, u dve zemlje bi trebalo  da 2050. godine ukupno bude 21.000 dodatnih samoubistava ako pratimo trenutne klimatske projekcije.

Foto: pixabay

Uticaj klimatskih promena na mentalno zdravlje

Uragan kao ''okidač''

Australijska studija je zaključila da vlaga pogoršava negativne efekte na mentalno zdravlje. Evropa počinje da postaje svesna pitanja javnog zdravlja. Toplotni talasi bi trebalo da budu dvostruko brojniji u Francuskoj do 2050. godine.

Sa klimatskim promenama i njihovim udelom obilnih kiša, oluja ili čak suša, rizici od efekata na mentalno zdravlje se ubrzavaju i nesrazmerno utiču na najmarginalizovanije grupe. 

Za sada, naučna literatura potvrđuje da su stariji, deca, trudnice i ljudi koji već pate od zdravstvenih problema među najugroženijim. Geografski položaj i društveno-ekonomske nejednakosti, takođe igraju ulogu.

- Postoji relativan nedostatak dugoročnih studija i teškoća u poređenju pogođenih grupa sa 'kontrolnim' grupama kako bi se procenili drugi uključeni faktori. Pozivamo na više kolaborativnih istraživanja između zemalja i disciplina - kaže dr Robin Fears, direktor programa za bionauke.

Uragan Katrin koji je razorio Nju Orleans 2005. godine podstakao je psihologe i psihijatre da prošire svoje polje proučavanja na efekte klimatskih promena.

- Postojala je direktna demonstracija posledica klimatske katastrofe po mentalno zdravlje stanovništva: samoubistva, anksio-depresivni poremećaji, oblici posttraumatskog stresa - objašnjava Gijom Fond.

Trajan uticaj

Kao i rat, ekstremni prirodni događaji imaju trajan uticaj na stanovništvo. Nakon Katrine, samoubistva i samoubilačke ideje su se više nego udvostručile, jedna od šest osoba je ispunila dijagnostičke kriterijume za posttraumatski stres, rezimirano je u martu 2017.

Foto: Shutterstock

I migracije utiču na psihu

Eko-anksioznost

Prema izveštaju o mentalnom zdravlju i klimatskim promenama Američkog psihološkog udruženja do 2050. godine, klimatski raseljenih će biti 143 miliona ljudi. Međutim, migracije takođe utiču na psihu.

Povećava se rizik od razvoja psihijatrijskih poremećaja, uključujući psihotične poremećaje, kao što je šizofrenija.

- Nekoliko faktora može objasniti ovo: promena ishrane i izlaganje suncu, stres, stigmatizacija koja pojačava osećaj proganjanja... Sa klimatskim promenama, neadekvatnost organizma nagloj promeni životne sredine može izazvati bolesti. To treba uzeti u obzir u prevenciji za brigu o ovim ljudima - objašnjava Gijom Fond.

Još jedno polje za istraživanje je eko-anksioznost. Svoju vrstu klimatske depresije, ovu novu kategoriju mentalnog poremećaja je konceptualizovala belgijsko-kanadska istraživačica Veronik Lapež.

- Svi problemi evolucije dovode do straha od neprilagođenosti, a  to stvara masovnu anksioznost - objašnjava Gijom Fond.

Osećaj bespomoćnosti

Čini se da je ovo prisutnije među mladima.

 -S pravom se pitamo da li ćemo uspeti da se izvučemo iz toga, da li ćemo za pedeset godina imati kvalitetan život. Negde je osećaj hitnosti dobar jer podiže svest i motiviše. S druge strane, to može dovesti do osećaja bespomoćnosti, možete imati osećaj da ne možete ništa da uradite - objašnjava Gijom Fond.

On upozorava da to može da dovede do razvoja zabrinjavajućih anksioznih poremećaja.

Klimatske promene kao globalna pretnja po životnu sredinu mogu stvoriti emocionalni stres i anksioznost u budućnosti.

- Populacija se povećava, a samim tim i broj pogođenih. Takođe smo sve urbaniji. Međutim, ova vrsta životne sredine povećava faktore rizika kao što je zagađenje - dodaje Gijom Fond.

Uticaj zagađenog vazduha

Prema britanskoj studiji 12-godišnja deca koja su bila izložena vazduhu bogatom finim česticama i azot-dioksidom imala bi tri do četiri puta veći rizik od razvoja depresije u 18. godini. Zagađenje vazduha može izazvati inflamatornu reakciju u mozgu u razvoju u ovom uzrastu, što bi kasnije izazvalo mentalne poremećaje.

 

 

 


 

Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

sledeća vest

Politika

TV

Hronika

JOŠ Hronika VESTI

Sport

Planeta

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Magazin

Džet set