SRBIJO, MILIONE GUBIŠ, A MOŽEŠ DA IH UZMEŠ KAO OD ŠALE! TREBA SAMO DA SE ORGANIZUJEŠ i zadržiš putnike sa dunavskih kruzera!

Dunav je najpopularniji za rečna krstarenja, ali kroz našu zemlju u ove svrhe je nedovoljno iskorišćen. Iako se godinama unazad govori o ogromnom potencijalu i prilici koju propuštamo, nikako da se svrstamo uz zemlje poput Austrije ili Mađarske koje su od ove ponude napravile brend.

Dunavom godišnje samo kruzerima putuje oko dva miliona ljudi, ali u našu prestonicu i oni koji pristanu provedu po nekoliko sati. Bilo bi, smatraju turistički stručnjaci, dobro da ih na neki način zadržimo ne samo u Beogradu nego i drugim gradovima i ponudimo sadržaje koji će ih motivisati da ponovo posete Srbiju.

U Agenciji za upravljanje lukama kažu za „Politiku" da je u Srbiji trenutno otvoreno sedam međunarodnih putničkih pristaništa: Beograd. Novi Sad, Donji Milanovac, Golubac, Kostolac, Kladovo i Smederevo. Pred početak ovogodišnje sezone biće otvorena i pristaništa u Zemunu i Sremskoj Mitrovici.

- Prošle godine pristalo je 1.420 kruzera i iskrcalo se 135.000 putnika. Primećujemo oporavak kruzinga i očekujemo da će 2023. biti još bolja. Najveći broj stranih posetilaca u Srbiju stiže iz Amerike, Japana, Izraela i Zapadne Evrope, a na našim pristaništima pristaje sve više kruzera sa visokom kategorizacijom, odnosno sa pet zvezdica i većim kapacitetima - navodi Vuk Perović, direktor Agencije za upravljanje lukama. Upitan da li je ovaj potencijal iskorišćen u dovoljnoj meri i šta bismo mogli da unapredimo da bude više koristi za turizam Srbije, Perović odgovara da su u toku projekti koji bi trebalo da utiču na to. Nautički potencijali Srbije se inače ogledaju u mreži plovnih puteva od skoro 1.600 kilometara dužine i dve međunarodne reke koje protiču kroz našu zemlju - Dunav i Sava. Gradovi i tvrđave koji se nalaze na obalama ovih reka, arheološka nalazišta i druge znamenitosti mogu privući turiste da Srbiju obiđu sa vode.

- Agencija sprovodi projekat 'Probudi Dunav' čiji je cilj promocija i razvoj kruzinga na Dunavu kroz povezivanje gradova u Gornjem i Donjem Podunavlju. Otvaranjem novih pristaništa želimo da pokrenemo lokalno stanovništvo da predstave autentičnost svog kraja - gastronomiju, spomenike, lokalitete i drugo. Agencija će u narednom periodu pokrenuti još jedan projekat 'Zaplovi Srbijom' - napominje direktor ove agencije.

Tokom ovog projekta aktivno će se raditi na razvoju infrastrukture za međunarodni putnički i nautički saobraćaj, kao i na afirmaciji domaćeg i prekograničnog linijskog prevoza putnika. Projekat će uticati na povećanje prihoda od putničkog vodnog saobraćaja u ukupnim prihodima od ove privredne grane.

U okviru Strategije razvoja vodnog saobraćaja do 2025. godine zajedno sa Vladom Srbije pokrenut je i novi investicioni ciklus u izgradnju infrastrukture međunarodnih putničkih pristaništa. Uložena su sredstva u izgradnju pristaništa u Velikom Gradištu, kod Ramske tvrđave, Šapcu i Sremskoj Mitrovici.

Cilj Srbije je da se  gradovi na obali Save i Dunava ucrtaju na nautičku kartu Evrope, a kako saznajemo, radi se i na tome da se pozitivni trendovi iz drugih zemalja primene i kod nas. U dunavskom slivu je dobar primer Austrije koja godišnje beleži 5.000 pristajanja. U Nacionalnoj asocijaciji turističkih agencija Juta kažu da je ovaj turizam u Evropi rezervisan za imućne, mahom starije goste i da je važno da se uradi infrastruktura i u samim pristaništima ukoliko želimo da te goste zadržimo kod nas malo duže.

- To su uglavnom brodovi sa 300 do 500 gostiju koji imaju sve obezbeđeno i ne troše novac na hranu. Ali je važno da recimo imamo u ponudi pakete za obilazak nekih znamenitosti, da bismo se što bolje predstavili i eventualno promovisali - objašnjava Aleksandar Seničić, direktor Jute. Dodaje da oni koji pristanu u Beogradu sada provedu tu nekoliko sati, a moglo bi i drugačije, na primer, da ih zadržimo u Novom Sadu i Beogradu, da jedan deo ode na izlet, a drugi vreme provedu u mestu pristajanja kruzera. Seničić navodi primer Bara koji je uspeo da mnogo profitira od kruzera.

- Ako bismo povukli paralelu sa kruzerima na moru, na primer, u Baru u koji ovi brodovi nisu pristajali, već dve godine oni dolaze i ostaju tamo jedan dan. To je oko 3.500 turista po jednom brodu, a pošto kruzeri pristaju tri puta nedeljno više od 10.000 njih završi u ovom gradu. Jedna trećina ostane u Baru, a ostali putuju po Crnoj Gori, na izlete na Skadarsko jezero, Cetinje, Ulcinj. To su prihodi i za prevoznike, vodiče, mesta u koja dolaze. To pokreće ceo jedan sistem koji se i kratkoročno i na duže staze isplati - naglašava direktor Jute.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.