SRBIJO, OVO NIJE DOBRO REŠENO?! USVAJANJE DECE PUNO PERIPETIJA, koje uslove moraju da ispune budući roditelji?! Šta kaže struka, gde je problem?!

U Srbiji na usvajanje čeka 280 mališana, dok istovremeno 800 parova želi da na ovaj način zasnuje porodicu. Iako je evidentno da postoji dovoljno usvojitelja za svu decu bez roditelja, tokom 2021. je samo trinaestoro njih našlo novi dom. Zašto je usvajanje dece praćeno komplikovanim procedurama, koje uslove moraju da ispune budući roditelji i deca?

Ivana Ivić je majka troje dece - jednog biološkog, jednog deteta koje je u hraniteljstvu i usvojenog deteta.

Navodi da je duži period čekala na usvajanje, ali se sve, kako kaže, na kraju, uspešno završilo.

- Sud mora da donese odluku da se roditelji liše roditeljskog prava i onda dete ide na listu čekanja. Ja sam malo duže čekala da se mama liši roditeljskog prava, onda da se pronađe otac i da se drugi članovi porodice odreknu prava. Malo smo sve to duže čekali, ali smo sve uspešno završili i srećni smo zbog toga - objašnjava Ivićeva.

Bilo je prepreka, pre svega papiroloških na putu do usvojenja. Ljubav prema detetu joj je dala snagu da ne odustane.

- Ljubav. Ljubav prema detetu. Ja često kažem da meni deca daju mnogo više nego što ja njima dajem. Ova deca su vrlo specifična, prepuna ljubavi, zahvalnosti. mene su toliko oplemenila da svakome želim da vidi kako to izgleda. Istrajnost, želja i volja i sve može da nadoknadi - navodi Ivićeva.

Usvajanje godinama prati i niz predrasuda sa njima se susretala i Ivana.

- Ima pitanja šta ti je to trebalo u životu, imala si svoje dece. Često se dete i ismeva, jer moje dete od prvog dana zna da je usvojeno, da je volimo. Deca to malo teže podnose. Ali zaista iz mog iskustva kada radite sa detetom, to dete vrlo brzo shvati i prihvati svoje stanje - kaže Ivićeva.

Smilja Igić, psiholog Gradskog centra za socijalni rad, kaže da svakodnevno radi sa budućim usvojiteljima. Prema njenim rečima, proces usvajanja nije prekomplikovan.

- Ja ne bih rekla da je to ni predugo ni prekomplikovano, jer ako uzmete u obzir da je to celoživotna odluka da se usvoji dete, nekoliko meseci procene i obuke nije predugo. Sakupiti dokumentaciju o zdravstvenom stanju, o  tome da potencijalni roditelj nije osuđivan, nije lišen roditeljskog prava - to je nešto što je zaista neophodno - objašnjava Igićeva.

Ukazuje i da treba obaviti procenu da li je usvojitelj podoban da prihvati dete u potpunosti - i pozitivna i negativna raspoloženja deteta.

- Da je osetljiv na potrebe deteta, da razvije posebnu osetljivost koje usvojenje zahteva, jer deca koja idu na usvojenje su deca koja imaju naglašen rizik za emocionalnu stabilnost. U tom smislu je to različito od biološkog roditeljstva, a i biološko dete se čeka devet meseci - kaže Igićeva.

Na pitanje gde je onda problem ako imamo mnogo više roditelja koji žele da usvoje dete od broja dece koja čekaju usvojenje odgovara: 

- To je pitanje koje i stručnjaci iz Ministarstva postave centrima za socijalni rad - ako ste vi stručnjaci dobro procenili te usvojitelje da oni žele decu, a ovo ovde u registru broj 1 su deca, zbog čega onda usvojitelji ne žele ovu decu. I to je zaista pitanje - da li su centri dobro procenili motivaciju usvojitelja kada su odlučili da su oni opšte podobni.

Foto: Informer

Isto tako smatra i da usvojitelji imaju odgovornost samoprocene.

- Da sami preispitaju da li oni stvarno žele decu koja su za usvojenje, ili žele nekakvu svoju fantaziju, nekakvo svoje neostvareno biološko roditeljstvo, koje je često slučaj. Usvojitelji su najčešće ljudi koji su se dugo neuspešno lečili od steriliteta - ukazuje Igićeva.

Ukazuje da sama priprema usvojitelja traje nekoliko meseci.

- I dobar usvojitelj je onaj koji se u tom periodu preispituje, menja, saznaje, stiče nova, ali i menja postojeće vrednosti. Ono što na početku procesa misli o usvojenju se često razlike od onoga što usvojitelj na kraju misli - ukazuje Igićeva.

Zato postoji period prilagođavanja od šest meseci, kada dete uđe u porodicu. 

- Ono što je specifičnost tog perioda, mi ga nekada šaljivo zovemo 'medeni mesec' - to je period kada se usvojitelj izuzetno trudi, kada je dete presrećno što je ušlo i dobilo šansu za neki trajni emotivni odnos, kada centar za socijalni rad prati i pruža intenzivnu podršku. U tom periodu se i ne mogu pokazati neki pravi problemi - zaključila je Igićeva.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

ratko

pre 1 godinu

al bitno da lezbejke mogu to da urade cas posla drzava nam je kurac

0 0 Odgovori

Samosvesna građanka

pre 1 godinu

Normalno je da u Srbiji bude otežano usvajanje dece, jer u takvoj situaciji deca budu data na usvajanje ljudima iz država Zapada a usvojitelji Centru za socijalni rad plate koliko je zakonom predviđeno da košta srpsko dete i daju još novca direktorima Centara da bi procedura usvajanja bila brzo završena i srpska deca otišla u ruke pedofila, kriminalaca, nasilnika, organizatora prodaje organa...

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari