SVE VIŠE GRAĐANA STAVLJA NOVAC NA ŠTEDNE RAČUNE!? Srbi na štednim knjižicama čuvaju 14,5 milijardi evra

Devizna štednja narasla je na 13,7 milijardi evra, dok je dinarska sve popularnija i dostigla je 96,3 milijarde dinara

Ukupna štednja građana Srbije u bankama iznosi čak 14,5 milijardi evra. Od toga 13,7 milijardi evra su devizni, dok ostatak čine dinarski ulozi (96,3 milijardi dinara). To znači da svaki građanin Srbije, u proseku, u banci ima deponovano 2.167 evra.

Banke su posle trogodišnjeg zatišja povećale kamatne stope na štednju, što je dodatno motivisalo građane da oroče novac. Iako je i dalje popularnije oročavanje u devizama, dinarska štednja je u poslednjih deset godina uvećana pet puta i ima tendenciju povećanja.

To ne treba da nas čudi s obzirom na to da je štednja u dinarima isplativija. Kamate na štednju u evrima kreću se od 2,5 do tri odsto, a za dinarsku su veće i iznose četiri do pet odsto. Takođe, onaj koji štedi u stranoj valuti, osim što mu se zaračunava manja kamata, plaća porez od 15 procenata.
Da je štednja u dinarima isplativija, pokazuje i računica Narodne banke Srbije prema kojoj bi štediša u domaćoj valuti na ulog od 100.000 dinara oročen na godinu dana i obnavljan godišnje, u periodu od deset godina na kraju perioda oročenja, imao 154.000 dinara.

S druge strane, onaj koji je taj isti iznos oročio u evrima na isti period zaradio je 15.740 dinara, što je oko 38.000 manje od štediše koji je verovao u stabilnost dinara (vidi tabelu).

Stabilan dinar

- I dinarska štednja oročena na godinu dana u prošlih deset godina je čak u 98 odsto posmatranih potperioda bila isplativija od štednje u evrima. Štediša koji je od decembra 2021. godine štedeo u domaćoj valuti, na uloženih 100.000 dinara, dobio bi u decembru 2022. oko 1.500 dinara više od štediše koji bi u istom periodu oročio 100.000 dinara u evrima. Slična je situacija i sa rokovima oročenja na tri i šest meseci. Drugim rečima, u periodu od deset godina bilo je isplativije štedeti u dinarima bez obzira na koji je rok štednja oročena - navode u NBS i dodaju:

- Takvom rezultatu su pogodovali ostvarena i sačuvana makroekonomska stabilnost duži niz godina, odmerene i blagovremeno donete odgovarajuće mere monetarne i fiskalne politike, relativno više kamatne stope na dinarsku štednju nego na štednju u evrima, kao i neoporezivanje dinarske štednje. Na kamatu po osnovu devizne štednje plaća se porez u iznosu od 15 odsto, a na kamatu na uloge u domaćoj valuti nema poreza.

Sitni ulozi

Inače, ako se pogleda struktura devizne štednje naših građana, dominiraju takozvani sitni ulozi, pa je tako najviše uloga vrednosti do 500 evra, dok na oko 4,7 miliona naloga građani štede manje od 10.000 evra.

Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, kaže da najviše građana oročava novac na period od godinu dana.

- Prosečan ulog po glavi stanovnika premašio je 2.000 evra. I dalje se najviše štedi na rok od 12 meseci, ali ima štediša koji poveravaju svoj novac i na dve i na tri godine. Sada je prilika da sa većom kamatom koja na evre iznosi od 2,5 do tri odsto, zavisno od perioda oročenja, odnosno na dinare, od četiri do pet odsto na godišnjem nivou, štediše više zarade - kaže Vasić.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

nenad

pre 3 godine

Mislite da su to obicni gradjani ili oni koji su to posteno zaradili...

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari