Poljoprivrednicima u Srbiji glavobolju godinama zadaju vremenske neprilike poput nedostatka padavina, grada, bujičnih poplava, letnjih tropskih temperatura... Zbog njih proizvođači ostaju bez očekivanog prinosa i zarade. Da li nam priroda vraća onako kako se prema njoj odnosimo i hoće li se ovde umesto kupusa ili paprike, recimo, gajiti pomorandže i limun?
Proizvođači kupusa iz Futoga kažu da se poljoprivrednici poslednjih godina sve više suočavaju s ekstremnim klimatskim pojavama u prirodi. U izmenjenim uslovima teško je sačuvati biljke i ostvariti planirane prinose.
Proizvođači kupusa iz Futoga kažu da se poljoprivrednici poslednjih godina sve više suočavaju s ekstremnim klimatskim pojavama u prirodi. U izmenjenim uslovima teško je sačuvati biljke i ostvariti planirane prinose.
- Primećujem da su oblaci veštački, da se zemljište brzo isušuje, da biljkama fali sunca. To nisu prirodni procesi i takve stvari, po meni, verovatno radi tehnologija o kojoj ne znamo ništa, a koja je u službi velikog biznisa. Pre dve godine smo imali fenomen smanjenja glavičenja kupusa, pa su nam prinosi bili dosta manji. Prošle godine smo dobili led u periodu u kom ni najstariji ljudi ne pamte da ga je bilo. Tamo gde je pao, štete su bile ogromne - objašnjava Miroljub Janković, proizvođač futoškog kupusa.
Nažalost, dodaje, dobar deo prirode je nepovratno uništen. A što je još gore, životnu sredinu i dalje uništavamo.
- Najviše me pogađa saznanje da sam i sam bio saučesnik, iz neznanja, i da moram da plaćam da bi se priroda i dalje uništavala. Ne primećujemo da je mnogo toga veštačko. Od semena, đubriva, sredstava za zaštitu, veštačkih uslova za proizvodnju hrane do inteligencije... I ne pitamo se šta je ostalo prirodno - kaže ovaj povrtar i dodaje:
Foto: printscreen Agro TV
Padavine utiču i na kupus
- Dovoljno imam godina da sam zapamtio kako izgleda prirodna kiša. Pio sam je i kupao se njom bez ikakvih posledica, a danas se trudim da ne pokisnem da ne bih imao problema. Odrastao sam u prirodi i danas provodim dosta vremena u prirodi. Posmatrajući je, uveren sam da ona može da opstane samo ako se u njoj odvijaju procesi u balansu i harmoniji po prirodnim zakonima", objašnjava Janković.
Pojava klimatskih ekstrema utiče na visinu i kvalitet prinosa
Kada govorimo o poljoprivredi najznačajnija karakteristika umereno-kontinentalne klime Srbije jeste ciklično smenjivanje zimskog mirovanja i perioda vegetacije biljaka, kao i pojava klimatskih ekstrema koji bitno utiču na visinu i kvalitet prinosa, kažu stručnjaci.
- Pod uticajem promene klime u poslednjih dvadesetak godina imamo sve češće, duže i intenzivnije toplotne talase koji prekidaju fiziološke procese u biljkama i izazivaju toplotni stres. Učestalija je pojava poznih prolećnih mrazeva, koji u velikoj meri ometaju i limitiraju poljoprivrednu proizvodnju na višim nadmorskim visinama, jer je bezmrazni period sve kraći - kaže Zorica Radičević, šef Odseka za agrometeorološke analize i informacije RHMZ Srbije, pa objašnjava:
- Početak vegetacije je sve raniji. To može da bude problem jer pozni prolećni mrazevi nanose velike štete rano procvetalim biljkama. U toku zimskog perioda češća je pojava ekstrema, bilo u vidu jakih zimskih mrazeva (minimalne temperature ispod -15 ⁰C), bilo u vidu pojave toplih epizoda koje mogu izazvati prevremno pokretanje fizioloških procesa u biljkama!
Da bi imali što manje štete, poljoprivrednici moraju da se prilagode promenama.
- Poljoprivredni proizvođači, naročito oni koji žele da dobiju biološke maksimume svojih poljoprivrednih kultura, moraju s pažnjom da prate klimatske i meteorološke prognoze i da se prilagode klimatskim prilikama kroz primenu adekvatnih agrotehničkih mera, odabira sortimenta i poštovanja plodoreda. Takođe, veoma važna mera je, pre podizanja višegodišnjih zasada, da se uradi agrometorološka analiza da li određeno područje odgovara gajenju željene poljoprivredne kulture - ističe Radičević.
Muke zbog toplotnih talasa
Klimatski ekstrem na koji nije moguće uticati su toplotni talasi.
- Toplotni talasi su pojave kada su pet i više uzastopnih dana maksimalne temperature vazduha više za 5 i više stepeni Celzijusa, nego što je to uobičajeno za određeno područje i godišnje doba. Od početka dvadeset prvog veka uočena je češća pojava tog klimatskog ekstrema, čije posledice nije moguće ublažiti. Posledice suše moguće je izbeći agrotehničkom merom navodnjavanja, posledice mraza primenom tehnika zaštite od mraza, ali na pojavu dugotrajnih visokih temperatura nema odgovora - kaže naša sagovornica.
I pored promene klime u skorije vreme ne treba očekivati da pšenicu, kukuruz, kupus ili papriku zamene masline, limun, pomorandže...
- Sav biljni svet koji raste ili se gaji na prostoru Srbije prilagođen je klimatskim uslovima našeg podneblja. Biljka, kao živi organizam, ima mogućnost adaptacije na delimično izmenjene uslove gajenja. U dogledno vreme ne očekuje se takva promena klime koja bi ograničila gajenje tradicionalnih useva. Potrebno je samo intenzivirati agrotehničke mere i obratiti posebnu pažnju na izbor sortimenta - smatra Radičević.
Do 2040. treba očekivati povećanje temperature vazduha, ali i ekstremnih padavina
Procene pokazuju da će se klima menjati i u narednim godinama, pa i decenijama.
- Na osnovu klimatskih projekcija, koje je uradio RHMZ u saradnji sa ekspertima iz Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu, do kraja ovog veka očekuje nas povećanje temperature vazduha i smanjenje količina padavina. Intenzitet promena će zavisiti od preduzetih mera za smanjenje emisije gasova s efektom staklene bašte, na svetskom i nacionalnom nivou - objašnjava Dragan Mihić iz Odseka za monitoring klime RHMZ i još naglašava:
Foto: printscreen Agro TV
Klima sve više utiče na našu poljoprivredu, što poljoprivrednicima stvara glavobolje
- Na osnovu Drugog izveštaja Srbije prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime, na teritoriji Srbije se u toku tridesetogodišnjeg perioda 2011-2040. godine očekuje pozitivan dekadni trend promene godišnje temperature vazduha od 0,3-0,9ºC, zavisno od scenarija budućih klimatskih uslova. Najizraženije zagrevanje se može očekivati tokom letnje i jesenje sezone. U tim uslovima bi došlo do smanjenja broja mraznih dana, a povećanja broja letnjih dana i tropskih noći, kao i povećanja dužine trajanja vegetacionog perioda - ističe sagovornik.
Kupus
Za isti tridesetogodišnji period očekuje se povećanje ukupne godišnje količine padavina od 5-20%, ali s povećanjem kišnih ekstrema, kišnih epizoda, kao i povećanjem njihove učestalosti.
- Gledano po sezonama, očekivano je povećanje količine padavina u toku zime i proleća, ali smanjenje tokom leta i jeseni. Ovde je potrebno naglasiti da se kao referentni klimatološki period, u odnosu na koji se računaju sve anomalije i trendovi, koristi period 1961-1990. godiine - kaže Mihić.
Svima je poznata izreka da besplatnog ručka nema. Čini se da je tako i sa prirodom i da sada dolazi na naplatu sve ono što je čovek svojim činjenjem svesno ili nesvesno poremetio u prirodnom ciklusu. Vremena da se pojedine stvari promene još ima, ali je i ono pred istekom.
Zato, iskoristimo ga pametno i pomozimo životnoj sredini da se oporavi da buduće generacije ne bi morale da uče kako se umesto žitarica, šljiva, kupusa i paprike ovde gaji tropsko ili neko drugo voće i povrće.
Kako se bliži proleće ljudi sve češće razgledaju internet oglasnike u potrazi za nekretninama - stanom, kućom ili vikendicom iz snova. Očekivanja su ogromna a budžeti baš i ne tako veliki pa se svi trude da prođu što jeftinije. Tako jedan Nebojša nudi imanje s kućom i 26 ari zemlje po nezamislivo maloj ceni!
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Kako se bliži proleće ljudi sve češće razgledaju internet oglasnike u potrazi za nekretninama - stanom, kućom ili vikendicom iz snova. Očekivanja su ogromna a budžeti baš i ne tako veliki pa se svi trude da prođu što jeftinije. Tako jedan Nebojša nudi imanje s kućom i 26 ari zemlje po nezamislivo maloj ceni!
Hapšenja na Gazimestanu, nove istrage o Račku i zahtevi za dokumentaciju Vojske Jugoslavije deo su sinhronizovanog pritiska na Srbe, tvrdi advokat Goran Petronijević.
Nenad Kulačin i Marko Vidojković, tajkunske dvorske lude na Nove S, žestoko su se obrušili na blokadere u svojoj emisiji "Dobar, loš, zao" zbog propalog skupa u Kraljevu.
Ono što traže je da DS oslobodi stranku od "Šabačkog klana" i priključi se Platformi za evropsku Srbiju, ili se podeli na dva dela i demokratski deo se priključi Platformi za ES.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio je na Informer TV, gde je najavio da će penzioneri i materijalno ugrožena lica najavljena davanja dobiti mesec dana ranije.
Informer televizija danas je apsolutni izbor gledalaca u Srbiji! Dok se građani iz svih krajeva zemlje slivaju u Beograd na veliki skup "Srbija, jedna porodica", oči javnosti uprte su u Informer TV, koja tokom dana beleži ubedljivo najbolju gledanost.
Danas tačno u 17 časova, u programu Dnevnika Zapadne Srbije, gledaoci će imati priliku da prate specijalno, dvosatno izdanje posvećeno otvaranju Moravskog koridora - saobraćajnice koja menja lice ovog dela Srbije i otvara novo poglavlje razvoja, povezivanja i investicija.
Jahja Ferhatović, analitičar i Samir Tandir, predsednik Bošnjačko-srpskog saveza gostujući u Info jutru komentarisali su pokušaj samoubistva Nadžije Mavrić, studentkinje iz Novog Pazara.
U Bulevaru kralja Aleksandra, na opštini Zvezdara, tokom protekle noći muškarac (48) je oko 22.00 sata izboden nožem, i sa teškim telesnim povredama prevezen je u Urgentni centar, saopšteno je u službi Hitne pomoći.
D. K. (40), koji je osumnjičen da je pre dva dana opljačkao kuću u podgoričkom naselju Park šuma Zagorič, otuđivši zlatni nakit vredan preko 100.000 evra, uhapšen je, saopšteno je iz Uprave policije Crne Gore.
Jordanski spasioci u Venecueli izvukli su iz ruševina dete koje je šest dana bilo zatrpano posle razornih zemljotresa prošle sedmice, saopštile su venecuelanske vlasti.
Flim "Maratonci trče počasni krug" u režiji Dušana Kovačevića snimljen je 1982. godine, a ostvario je ogromnu popularnost koja traje i dan danas, bez obzira što je prošlo već skoro pola veka od premijere.
Biografski film "Michael" o Majklu Džeksonu zaradio je 977,5 miliona dolara širom sveta i postao najuspešniji biografski film svih vremena, prestigavši čak i "Openhajmera".
Druga epizoda treće sezone serije "Kuća zmaja" osvojila je ocenu 9,4/10 na IMDb-u i izjednačila rekord čitave serije, raspalivši društvene mreže širom sveta.
Mnoge muškarce posebno privlači ženski vrat, a stručnjakinje su objasnile zbog čega se upravo ovaj deo tela često smatra izuzetno privlačnim i privlači toliku pažnju.
Stari kuhinjski trik ponovo je privukao pažnju i proširio se internetom. Prema ovom savetu, samo nekoliko kapi sirćeta dodatih u zagrejan tiganj može pomoći da se hrana tokom prženja ne zalepi.
Maja Marinković i Asmin Durdžić žestoko su se sukobili u "Eliti 9", a nakon što joj je poručio da je njihova veza gotova Asmin se zabarikadirao u hotelu.
Pevačica Goga Babić javno je čestitala bivšem mužu na prinovi koju očekuje sa novom partnerkom i otkrila da su prilikom razvoda sporazumno podelili imovinu.
Bivša rijaliti učesnica Milica Veličković progovorila je o bivšem partneru Borislavu Terziću Terzi, njegovoj porodici i ćerki Barbari koju je sa njim dobila.
Bivša rijaliti učesnica Milica Veličković večeras će gostovati u emisiji "Amidži šou", te će biti u blizini svog bivšeg partnera Borislava Terzića Terze.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.