ŠTA ĆE BITI SA POLJOPRIVREDOM U SRBIJI?! Do kraja veka postaće sve toplije, padavina će biti sve manje, a glavobolje su već počele
Podeli vest
Poljoprivrednicima u Srbiji glavobolju godinama zadaju vremenske neprilike poput nedostatka padavina, grada, bujičnih poplava, letnjih tropskih temperatura... Zbog njih proizvođači ostaju bez očekivanog prinosa i zarade. Da li nam priroda vraća onako kako se prema njoj odnosimo i hoće li se ovde umesto kupusa ili paprike, recimo, gajiti pomorandže i limun?
Proizvođači kupusa iz Futoga kažu da se poljoprivrednici poslednjih godina sve više suočavaju s ekstremnim klimatskim pojavama u prirodi. U izmenjenim uslovima teško je sačuvati biljke i ostvariti planirane prinose.
Kako se bliži proleće ljudi sve češće razgledaju internet oglasnike u potrazi za nekretninama - stanom, kućom ili vikendicom iz snova. Očekivanja su ogromna a budžeti baš i ne tako veliki pa se svi trude da prođu što jeftinije. Tako jedan Nebojša nudi imanje s kućom i 26 ari zemlje po nezamislivo maloj ceni!
02.03.2023
17:33
Proizvođači kupusa iz Futoga kažu da se poljoprivrednici poslednjih godina sve više suočavaju s ekstremnim klimatskim pojavama u prirodi. U izmenjenim uslovima teško je sačuvati biljke i ostvariti planirane prinose.
- Primećujem da su oblaci veštački, da se zemljište brzo isušuje, da biljkama fali sunca. To nisu prirodni procesi i takve stvari, po meni, verovatno radi tehnologija o kojoj ne znamo ništa, a koja je u službi velikog biznisa. Pre dve godine smo imali fenomen smanjenja glavičenja kupusa, pa su nam prinosi bili dosta manji. Prošle godine smo dobili led u periodu u kom ni najstariji ljudi ne pamte da ga je bilo. Tamo gde je pao, štete su bile ogromne - objašnjava Miroljub Janković, proizvođač futoškog kupusa.
Nažalost, dodaje, dobar deo prirode je nepovratno uništen. A što je još gore, životnu sredinu i dalje uništavamo.
- Najviše me pogađa saznanje da sam i sam bio saučesnik, iz neznanja, i da moram da plaćam da bi se priroda i dalje uništavala. Ne primećujemo da je mnogo toga veštačko. Od semena, đubriva, sredstava za zaštitu, veštačkih uslova za proizvodnju hrane do inteligencije... I ne pitamo se šta je ostalo prirodno - kaže ovaj povrtar i dodaje:
Foto: printscreen Agro TV
Padavine utiču i na kupus
- Dovoljno imam godina da sam zapamtio kako izgleda prirodna kiša. Pio sam je i kupao se njom bez ikakvih posledica, a danas se trudim da ne pokisnem da ne bih imao problema. Odrastao sam u prirodi i danas provodim dosta vremena u prirodi. Posmatrajući je, uveren sam da ona može da opstane samo ako se u njoj odvijaju procesi u balansu i harmoniji po prirodnim zakonima", objašnjava Janković.
Pojava klimatskih ekstrema utiče na visinu i kvalitet prinosa
Kada govorimo o poljoprivredi najznačajnija karakteristika umereno-kontinentalne klime Srbije jeste ciklično smenjivanje zimskog mirovanja i perioda vegetacije biljaka, kao i pojava klimatskih ekstrema koji bitno utiču na visinu i kvalitet prinosa, kažu stručnjaci.
- Pod uticajem promene klime u poslednjih dvadesetak godina imamo sve češće, duže i intenzivnije toplotne talase koji prekidaju fiziološke procese u biljkama i izazivaju toplotni stres. Učestalija je pojava poznih prolećnih mrazeva, koji u velikoj meri ometaju i limitiraju poljoprivrednu proizvodnju na višim nadmorskim visinama, jer je bezmrazni period sve kraći - kaže Zorica Radičević, šef Odseka za agrometeorološke analize i informacije RHMZ Srbije, pa objašnjava:
- Početak vegetacije je sve raniji. To može da bude problem jer pozni prolećni mrazevi nanose velike štete rano procvetalim biljkama. U toku zimskog perioda češća je pojava ekstrema, bilo u vidu jakih zimskih mrazeva (minimalne temperature ispod -15 ⁰C), bilo u vidu pojave toplih epizoda koje mogu izazvati prevremno pokretanje fizioloških procesa u biljkama!
Da bi imali što manje štete, poljoprivrednici moraju da se prilagode promenama.
- Poljoprivredni proizvođači, naročito oni koji žele da dobiju biološke maksimume svojih poljoprivrednih kultura, moraju s pažnjom da prate klimatske i meteorološke prognoze i da se prilagode klimatskim prilikama kroz primenu adekvatnih agrotehničkih mera, odabira sortimenta i poštovanja plodoreda. Takođe, veoma važna mera je, pre podizanja višegodišnjih zasada, da se uradi agrometorološka analiza da li određeno područje odgovara gajenju željene poljoprivredne kulture - ističe Radičević.
Muke zbog toplotnih talasa
Klimatski ekstrem na koji nije moguće uticati su toplotni talasi.
- Toplotni talasi su pojave kada su pet i više uzastopnih dana maksimalne temperature vazduha više za 5 i više stepeni Celzijusa, nego što je to uobičajeno za određeno područje i godišnje doba. Od početka dvadeset prvog veka uočena je češća pojava tog klimatskog ekstrema, čije posledice nije moguće ublažiti. Posledice suše moguće je izbeći agrotehničkom merom navodnjavanja, posledice mraza primenom tehnika zaštite od mraza, ali na pojavu dugotrajnih visokih temperatura nema odgovora - kaže naša sagovornica.
I pored promene klime u skorije vreme ne treba očekivati da pšenicu, kukuruz, kupus ili papriku zamene masline, limun, pomorandže...
- Sav biljni svet koji raste ili se gaji na prostoru Srbije prilagođen je klimatskim uslovima našeg podneblja. Biljka, kao živi organizam, ima mogućnost adaptacije na delimično izmenjene uslove gajenja. U dogledno vreme ne očekuje se takva promena klime koja bi ograničila gajenje tradicionalnih useva. Potrebno je samo intenzivirati agrotehničke mere i obratiti posebnu pažnju na izbor sortimenta - smatra Radičević.
Do 2040. treba očekivati povećanje temperature vazduha, ali i ekstremnih padavina
Procene pokazuju da će se klima menjati i u narednim godinama, pa i decenijama.
- Na osnovu klimatskih projekcija, koje je uradio RHMZ u saradnji sa ekspertima iz Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu, do kraja ovog veka očekuje nas povećanje temperature vazduha i smanjenje količina padavina. Intenzitet promena će zavisiti od preduzetih mera za smanjenje emisije gasova s efektom staklene bašte, na svetskom i nacionalnom nivou - objašnjava Dragan Mihić iz Odseka za monitoring klime RHMZ i još naglašava:
Foto: printscreen Agro TV
Klima sve više utiče na našu poljoprivredu, što poljoprivrednicima stvara glavobolje
- Na osnovu Drugog izveštaja Srbije prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime, na teritoriji Srbije se u toku tridesetogodišnjeg perioda 2011-2040. godine očekuje pozitivan dekadni trend promene godišnje temperature vazduha od 0,3-0,9ºC, zavisno od scenarija budućih klimatskih uslova. Najizraženije zagrevanje se može očekivati tokom letnje i jesenje sezone. U tim uslovima bi došlo do smanjenja broja mraznih dana, a povećanja broja letnjih dana i tropskih noći, kao i povećanja dužine trajanja vegetacionog perioda - ističe sagovornik.
Kupus
Za isti tridesetogodišnji period očekuje se povećanje ukupne godišnje količine padavina od 5-20%, ali s povećanjem kišnih ekstrema, kišnih epizoda, kao i povećanjem njihove učestalosti.
- Gledano po sezonama, očekivano je povećanje količine padavina u toku zime i proleća, ali smanjenje tokom leta i jeseni. Ovde je potrebno naglasiti da se kao referentni klimatološki period, u odnosu na koji se računaju sve anomalije i trendovi, koristi period 1961-1990. godiine - kaže Mihić.
Svima je poznata izreka da besplatnog ručka nema. Čini se da je tako i sa prirodom i da sada dolazi na naplatu sve ono što je čovek svojim činjenjem svesno ili nesvesno poremetio u prirodnom ciklusu. Vremena da se pojedine stvari promene još ima, ali je i ono pred istekom.
Zato, iskoristimo ga pametno i pomozimo životnoj sredini da se oporavi da buduće generacije ne bi morale da uče kako se umesto žitarica, šljiva, kupusa i paprike ovde gaji tropsko ili neko drugo voće i povrće.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Kako se bliži proleće ljudi sve češće razgledaju internet oglasnike u potrazi za nekretninama - stanom, kućom ili vikendicom iz snova. Očekivanja su ogromna a budžeti baš i ne tako veliki pa se svi trude da prođu što jeftinije. Tako jedan Nebojša nudi imanje s kućom i 26 ari zemlje po nezamislivo maloj ceni!
Rusija planira masovne ofanzive na Herson, Zaporožje i Donjecku oblast, dok Ukrajina jača mobilizaciju i priprema odbranu uz pomoć zapadnog naoružanja. S obzirom na najave ruskih stratega i ukrajinske planove, 2025. godina mogla bi odrediti dalji tok rata – dovesti do kompromisa ili do još krvavije faze sukoba.
Predsednik Džo Bajden priprema se da zabrani bušenje naftnih i gasnih bušotina na više od 250 miliona hektara priobalnih područja na pacifičkoj i atlantskoj obali SAD, prenosi Blumberg pozivajući se na izvore iz administracije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić čestitao je lideru Slobodarske partije Austrije (FPO) Herbertu Kiklu za dobijanje mandata za formiranje nove Vlade Republike Austrije.
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković reagovao je na pisanje "Danasa" povodom dodele rednog broja Srpskoj listi za izbore na Kosovu i Metohiji.
Dejan Petar Zlatanović, poznat po pozivima na ubistvo predsednika Srbije Aleksandra Vučića, kriminalizuje srpskog predsednika u emisiji kod opozicionog voditelja Aleksandra Dikića i priziva atentat.
Gosti Info jutra na Informer televiziji bili su analitičar Veljko Jovanović, član GO Srpska napredne stranke Zoran Babić i Sava Stambolić iz Centra za društvenu stabilnost koji su govorilo o pokušaju obmanje građana od strane Arhiva javnih skupova i medija Dragana Šolaka, ali i zloupotrebi dece na njegovim televizijama.
Generalni direktor "Srbija Gas" Dušan Bajatović gostujući na Informer TV govorio je o najavljenim sankcijama NIS-u od strane Sjedinjenih Američkih država.
Gost Info dana na Informer televiziji bio je narodni poslanik Nebojša Bakarec koji je, između ostalog, prokomentarisao podkast "DLZ", koji je nazvao sredstvom za širenje ekstremizma i mržnje. Takođe, istakao je fantastične rezultate koje je Srbija postigla tokom 2024. godine, naglašavajući ulogu predsednika Aleksandra Vučića, Vlade Srbije i Srpske napredne stranke u ostvarivanju tih uspeha.
Saša Milosavljević, osumnjičen za ubistvo vlasnika kafane "Krug" u Jagodini Dejana M. posle zločina uspeo je da se skloni, ali su se specijalci ubrzo uputili ka njegovom skrovištu.
Napadač koji je ubio vlasnika kafane u Jagodini Dejana M. (55) i ranio još jedno lice je S.M. (47), koji ima debeo dosije, a osuđivan je za više krivičnih dela, pokušaj ubistva, nasilje u porodici
Užasne vesti iz Jagodine uznemirile su Srbiju, na Badnji dan nakon svađe u kafani, ubijen je vlasnik, dok su dve osobe ranjene. Napadač se nakon toga dao u beg.
Vlasnik kafane u Jagodini u kojoj je večeras došlo do pucnjave, podlegao je povredama. Otkriven je i indentitet napadač koji je večeras više osoba ranio, od toga jednu smrtno.
Dvejn Vošington nije želeo da odgovori na pitanje da li je postojala opasnost da se ne vrati u Partizan pošto se usred sezone vratio u Sjedinjene Američke Države kako bi odigrao dve utakmice za Šarlot u NBA letnjoj ligi.
Premijer Grenlanda Mute Egede obnovio je pozive za nezavisnost od Danske nakon što je novoizabrani američki predsednik Donald Tramp izrazio interesovanje za kupovinu arktičkog ostrva. U svojoj novogodišnjoj poruci, Egede je naglasio potrebu da se „uklone prepreke saradnji - koje možemo opisati kao okovi kolonijalne ere - i da se krene dalje", nagoveštavajući mogući referendum o nezavisnosti.
U zapanjujućem otkriću koje naglašava duboke etičke i biološke zabrinutosti oko istraživanja virusa, nova istraga je otkrila ozbiljne rizike povezane sa projektom saradnje između SAD i Kine. Globalni projekat Virom otkriven u Kini, uključuje istraživanje o više od 500.000 virusa sa rizikom po biosigurnost!
Nezadovoljstvo u Nemačkoj izazvala je šala Marije Zaharove, zvanične predstavnice ruskog ministarstva spoljnih poslova, na račun nemačke ministarke spoljnih poslova Analene Berbok. Ovo je izvestila zapadna novinarka Lisa Mahnke.
Šamsud-Din Džabar koji je odgovoran za napad kamionom u Nju Orleansu na Novu godinu u kojem je poginulo 14 ljudi, dva puta je ranije posetio grad i snimio Francuski kvart sa Meta pametnim naočarima, rekao je zvaničnik FBI.
Kineski revolucionarni amfibijski jurišni brod tipa 076 kombinuje dominaciju dronova, vazdušnu snagu i amfibijske sposobnosti koje mu omogućavaju da deluje daleko od kineskih obala. To je smrtonosna kombinacija koja najavljuje novu eru pomorskog rata.
Mnogi poznati glumci među kojima su Đuza Stojiljković, Danica Maksimović i braća Dragan i Pepi Laković pozajmljivali su glasove lutkama u emisiji "Laku noć, deco".
Neki od glumaca iz kultne serije "Metla bez drške" danas imaju potpuno drugačija zanimanja - od vodeće pozicije u IT kompaniji do muzičke karijere i života u Australiji.
Minja Subota je inspiraciju za stvaranje "Muzičkog tobogana" pronašao u Evroviziji, a u toj emisiji nastupali su Zdravko Čolić, Dženan Lončarević, Nataša Bekvalac i mnogi drugi.
Publika često sa posebnom pažnjom prati decu koja se pojavljuju na ekranu. Neka od njih nastavila su da grade glumačke karijere, dok su se druga odlučila za potpuno drugačije profesije.
Dragomir Despić Desingerica gostovao je u jednom podkastu, a tom prilikom je progovorio o svom privatnom životu, odnosu sa ženom Nevenom, ali i o njihovoj ćerki.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.