Poljoprivrednicima u Srbiji glavobolju godinama zadaju vremenske neprilike poput nedostatka padavina, grada, bujičnih poplava, letnjih tropskih temperatura... Zbog njih proizvođači ostaju bez očekivanog prinosa i zarade. Da li nam priroda vraća onako kako se prema njoj odnosimo i hoće li se ovde umesto kupusa ili paprike, recimo, gajiti pomorandže i limun?
Proizvođači kupusa iz Futoga kažu da se poljoprivrednici poslednjih godina sve više suočavaju s ekstremnim klimatskim pojavama u prirodi. U izmenjenim uslovima teško je sačuvati biljke i ostvariti planirane prinose.
Proizvođači kupusa iz Futoga kažu da se poljoprivrednici poslednjih godina sve više suočavaju s ekstremnim klimatskim pojavama u prirodi. U izmenjenim uslovima teško je sačuvati biljke i ostvariti planirane prinose.
- Primećujem da su oblaci veštački, da se zemljište brzo isušuje, da biljkama fali sunca. To nisu prirodni procesi i takve stvari, po meni, verovatno radi tehnologija o kojoj ne znamo ništa, a koja je u službi velikog biznisa. Pre dve godine smo imali fenomen smanjenja glavičenja kupusa, pa su nam prinosi bili dosta manji. Prošle godine smo dobili led u periodu u kom ni najstariji ljudi ne pamte da ga je bilo. Tamo gde je pao, štete su bile ogromne - objašnjava Miroljub Janković, proizvođač futoškog kupusa.
Nažalost, dodaje, dobar deo prirode je nepovratno uništen. A što je još gore, životnu sredinu i dalje uništavamo.
- Najviše me pogađa saznanje da sam i sam bio saučesnik, iz neznanja, i da moram da plaćam da bi se priroda i dalje uništavala. Ne primećujemo da je mnogo toga veštačko. Od semena, đubriva, sredstava za zaštitu, veštačkih uslova za proizvodnju hrane do inteligencije... I ne pitamo se šta je ostalo prirodno - kaže ovaj povrtar i dodaje:
Foto: printscreen Agro TV
Padavine utiču i na kupus
- Dovoljno imam godina da sam zapamtio kako izgleda prirodna kiša. Pio sam je i kupao se njom bez ikakvih posledica, a danas se trudim da ne pokisnem da ne bih imao problema. Odrastao sam u prirodi i danas provodim dosta vremena u prirodi. Posmatrajući je, uveren sam da ona može da opstane samo ako se u njoj odvijaju procesi u balansu i harmoniji po prirodnim zakonima", objašnjava Janković.
Pojava klimatskih ekstrema utiče na visinu i kvalitet prinosa
Kada govorimo o poljoprivredi najznačajnija karakteristika umereno-kontinentalne klime Srbije jeste ciklično smenjivanje zimskog mirovanja i perioda vegetacije biljaka, kao i pojava klimatskih ekstrema koji bitno utiču na visinu i kvalitet prinosa, kažu stručnjaci.
- Pod uticajem promene klime u poslednjih dvadesetak godina imamo sve češće, duže i intenzivnije toplotne talase koji prekidaju fiziološke procese u biljkama i izazivaju toplotni stres. Učestalija je pojava poznih prolećnih mrazeva, koji u velikoj meri ometaju i limitiraju poljoprivrednu proizvodnju na višim nadmorskim visinama, jer je bezmrazni period sve kraći - kaže Zorica Radičević, šef Odseka za agrometeorološke analize i informacije RHMZ Srbije, pa objašnjava:
- Početak vegetacije je sve raniji. To može da bude problem jer pozni prolećni mrazevi nanose velike štete rano procvetalim biljkama. U toku zimskog perioda češća je pojava ekstrema, bilo u vidu jakih zimskih mrazeva (minimalne temperature ispod -15 ⁰C), bilo u vidu pojave toplih epizoda koje mogu izazvati prevremno pokretanje fizioloških procesa u biljkama!
Da bi imali što manje štete, poljoprivrednici moraju da se prilagode promenama.
- Poljoprivredni proizvođači, naročito oni koji žele da dobiju biološke maksimume svojih poljoprivrednih kultura, moraju s pažnjom da prate klimatske i meteorološke prognoze i da se prilagode klimatskim prilikama kroz primenu adekvatnih agrotehničkih mera, odabira sortimenta i poštovanja plodoreda. Takođe, veoma važna mera je, pre podizanja višegodišnjih zasada, da se uradi agrometorološka analiza da li određeno područje odgovara gajenju željene poljoprivredne kulture - ističe Radičević.
Muke zbog toplotnih talasa
Klimatski ekstrem na koji nije moguće uticati su toplotni talasi.
- Toplotni talasi su pojave kada su pet i više uzastopnih dana maksimalne temperature vazduha više za 5 i više stepeni Celzijusa, nego što je to uobičajeno za određeno područje i godišnje doba. Od početka dvadeset prvog veka uočena je češća pojava tog klimatskog ekstrema, čije posledice nije moguće ublažiti. Posledice suše moguće je izbeći agrotehničkom merom navodnjavanja, posledice mraza primenom tehnika zaštite od mraza, ali na pojavu dugotrajnih visokih temperatura nema odgovora - kaže naša sagovornica.
I pored promene klime u skorije vreme ne treba očekivati da pšenicu, kukuruz, kupus ili papriku zamene masline, limun, pomorandže...
- Sav biljni svet koji raste ili se gaji na prostoru Srbije prilagođen je klimatskim uslovima našeg podneblja. Biljka, kao živi organizam, ima mogućnost adaptacije na delimično izmenjene uslove gajenja. U dogledno vreme ne očekuje se takva promena klime koja bi ograničila gajenje tradicionalnih useva. Potrebno je samo intenzivirati agrotehničke mere i obratiti posebnu pažnju na izbor sortimenta - smatra Radičević.
Do 2040. treba očekivati povećanje temperature vazduha, ali i ekstremnih padavina
Procene pokazuju da će se klima menjati i u narednim godinama, pa i decenijama.
- Na osnovu klimatskih projekcija, koje je uradio RHMZ u saradnji sa ekspertima iz Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu, do kraja ovog veka očekuje nas povećanje temperature vazduha i smanjenje količina padavina. Intenzitet promena će zavisiti od preduzetih mera za smanjenje emisije gasova s efektom staklene bašte, na svetskom i nacionalnom nivou - objašnjava Dragan Mihić iz Odseka za monitoring klime RHMZ i još naglašava:
Foto: printscreen Agro TV
Klima sve više utiče na našu poljoprivredu, što poljoprivrednicima stvara glavobolje
- Na osnovu Drugog izveštaja Srbije prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime, na teritoriji Srbije se u toku tridesetogodišnjeg perioda 2011-2040. godine očekuje pozitivan dekadni trend promene godišnje temperature vazduha od 0,3-0,9ºC, zavisno od scenarija budućih klimatskih uslova. Najizraženije zagrevanje se može očekivati tokom letnje i jesenje sezone. U tim uslovima bi došlo do smanjenja broja mraznih dana, a povećanja broja letnjih dana i tropskih noći, kao i povećanja dužine trajanja vegetacionog perioda - ističe sagovornik.
Kupus
Za isti tridesetogodišnji period očekuje se povećanje ukupne godišnje količine padavina od 5-20%, ali s povećanjem kišnih ekstrema, kišnih epizoda, kao i povećanjem njihove učestalosti.
- Gledano po sezonama, očekivano je povećanje količine padavina u toku zime i proleća, ali smanjenje tokom leta i jeseni. Ovde je potrebno naglasiti da se kao referentni klimatološki period, u odnosu na koji se računaju sve anomalije i trendovi, koristi period 1961-1990. godiine - kaže Mihić.
Svima je poznata izreka da besplatnog ručka nema. Čini se da je tako i sa prirodom i da sada dolazi na naplatu sve ono što je čovek svojim činjenjem svesno ili nesvesno poremetio u prirodnom ciklusu. Vremena da se pojedine stvari promene još ima, ali je i ono pred istekom.
Zato, iskoristimo ga pametno i pomozimo životnoj sredini da se oporavi da buduće generacije ne bi morale da uče kako se umesto žitarica, šljiva, kupusa i paprike ovde gaji tropsko ili neko drugo voće i povrće.
Kako se bliži proleće ljudi sve češće razgledaju internet oglasnike u potrazi za nekretninama - stanom, kućom ili vikendicom iz snova. Očekivanja su ogromna a budžeti baš i ne tako veliki pa se svi trude da prođu što jeftinije. Tako jedan Nebojša nudi imanje s kućom i 26 ari zemlje po nezamislivo maloj ceni!
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Kako se bliži proleće ljudi sve češće razgledaju internet oglasnike u potrazi za nekretninama - stanom, kućom ili vikendicom iz snova. Očekivanja su ogromna a budžeti baš i ne tako veliki pa se svi trude da prođu što jeftinije. Tako jedan Nebojša nudi imanje s kućom i 26 ari zemlje po nezamislivo maloj ceni!
Ruska vlada delimično je ukinula zabranu izvoza dizel goriva i odobrila plasman prvih 500.000 tona na svetsko tržište, nakon dogovora predsednika Vladimira Putina i Donalda Trampa.
NATO bi mogao da otvori novi front protiv Rusije napadom na Kalinjingradsku oblast, čime bi Moskvu primorao na drugu mobilizaciju i izazvao unutrašnju političku krizu koja bi mogla da dovede do pokušaja svrgavanja predsednika Vladimira Putina.
Nezapamćeni izliv monstruozne mržnje i bolesnog lešinarenja potresao je društvene mreže nakon tragične vesti o smrti gradonačelnika Subotice Stevana Bakića!
Političko Sarajevo je putem svojih medija dalo jasnu podršku blokaderskoj listi. Nije ni čudo da su jedva dočekali da slave nekog ko javno pljuje heroja Ratka Mladića i naš narod naziva genocidnim.
Simpatizeri blokaderske liste izneli su skandalozne stavove na društvenim mrežama. Naime, blokaderske pristalice veličaju najvećeg antisrbina i ustašu Tonina Piculu, dok omolovažavaju pokojnog generala Ratka Mladića.
Član Predsedništva SNS Vladimir Đukanović oglasio se na svom Instagram nalogu i moćnom analizom razmontirao geopolitičko slepilo Evropske unije, istakavši da istorijski dogovor predsednika SAD Donalda Trampa i predsednika Rusije Vladimira Putina o isporuci pet miliona tonu dizela Americi direktno potvrdio dalekovidost spoljne politike Aleksandra Vučića!
Na veličanstvenom skupu liste "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija", na kom je Vučić poslao snažne poruke, bio je prisutan i Drago Parandilović, deda osvedočenog blokadera Miloša Parandilovića.
Diskvalifikovani učensik Exatlona Mensur Ajdarpašić smatra da nikada nije imao podršku Plavog tima, ali ističe da mu ne smeta što ga nisu birali za kapitena.
Mensur Ajdarpašić negirao je da je pretio Veljku Milićeviću i priznao da se kaje zbog postupka koji ga je koštao učešća u sportskom rijalitiju Exatlon.
Kompozitor Mensur Ajdarpašić je gostujući u emisiji "Srbija zove Dominikanu - Exatlon Srbija" govorio o tome koliko mu je teško pao rastanak od Plavog tima.
Bliskost Rade Đorđević i Mensura Ajdarpašića nije prošla nezapaženo, a iako fanovi Exatlona navijaju za romansu, njih dvoje poručuju da su samo prijatelji.
Lazar S. (18) zadobio je teške telesne povrede kada je noćas oko ponoći pao sa zidina Kalemegdana visine oko 10 metara. Nesreća se dogodila u blizini Vojnog muzeja.
Sukob u saobraćaju koji je počeo opasnom trkom automobila i "uletanjem u makazice" bio je, kako se sumnja, neposredni povod za brutalni napad u Zrenjaninu, kada je osumnjičeni M. J. (21) izvukao 22-godišnjeg mladića iz vozila marke "bmw" i izbo ga nožem.
Sukob koji počne zbog naizgled bezazlene stvari za samo nekoliko trenutaka može da preraste u fizički obračun, a potom i u napad nožem sa teškim posledicama. Jedan takav slučaj dogodio se početkom oktobra u Kragujevcu, a niz primera iz Srbije i regiona zabeleženih tokom ove godine pokazuje koliko brzo ovakvi sukobi mogu da eskaliraju.
Američki diplomata Majkl Desombr izjavio je da investitori preuveličavaju opasnost od kineskog napada na Tajvan, ocenjujući da ni Peking ni Vašington ne žele direktan vojni sukob.
Američki predsednik Donald Tramp poručio je da je vreme da Ukrajina dobije novog predsednika, optužujući Volodimira Zelenskog da odbija mirovne sporazume sa Rusijom, dok najnovije istraživanje Kijevskog međunarodnog instituta za sociologiju (KIIS) pokazuje da 53 odsto Ukrajinaca ne želi njegovu ponovnu kandidaturu.
Popularnost francuskog predsednika Emanuela Makrona pala je na svega 15 odsto, što je njegov najlošiji rezultat od dolaska na vlast 2017. godine, pokazuje najnovije istraživanje agencije Ipsos BVA-Cesi, objavljeno u francuskom listu La Tribin dimanš.
Ruska vojska pojačala je napade na ukrajinske centre za obradu podataka, uništavajući servere i komunikacionu opremu od kojih zavise internet, televizijsko emitovanje i brojne elektronske usluge.
Glumac Tom Veling našao se u centru pažnje nakon što je na svom Instagram profilu objavio fotografiju koja je izazvala brojne reakcije na društvenim mrežama.
Glumica Demi Mur umalo je ostala bez jedne od svojih najvažnijih uloga u kultnom ostvarenju "Vatra Svetog Elma" iz 1985. godine, nakon što se na probama pojavljivala potpuno pijana i pod dejstvom teških opijata.
Ovogodišnja dobitnica prestižne Nobelove nagrade za književnost, čuvena kanadsko-islandski pesnikinja i autorka En Karson, prokomentarisala je u svom prepoznatljivom stilu odluku Švedske akademije.
Sa hladnijim danima raste rizik od kondenzacije i buđi u domu, a uzrok nisu uvek loša izolacija i vlaga spolja. Problem često stvaraju i svakodnevne navike tokom čišćenja i sušenja mokrih stvari.
Ćerka Jelene Karleuše i Duška Tošića Atina i ćerka Duška Šarića Daria objavile su snimak iz Milana, gde zajedno studiraju, a njihovo izdanje na ulicama italijanske modne prestonice privuklo je pažnju.
Bivša učesnica "Elite" Stefani Grujić, čiji je partner u zatvoru u Španiji, objavila je na svom profilu fotografije na kojima pozira nasred ulice sa poklonima koje joj je baš muž poslao.
Pevačica Jelena Karleuša našla se na poligrafu, gde je odgovarala na pitanja o odnosu sa 25 godina mlađim Aleksandrom Ševom, a njen odgovor na pitanje o njihovoj vezi privukao je posebnu pažnju.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.