Inflacija je prošlog meseca stigla do 15,8 odsto, a najviše su poskupeli ogrev i proizvodi iz grupe mleko, sir i jaja...
Cena ribe je veća za 27,4 odsto, a posle nje slede povrće i ulja i masti sa oko 22 odsto. Meso je skuplje za 19,3 odsto, a hleb i žitarice 20 procenata. Sokovi, mineralna voda i ostala bezalkohola pića, kao i kafa, čaj i kakao skuplji su u proseku za oko 16 odsto.
Rast cena alkohola je bio malo blaži, pa su vino, pivo i žestoka pića u proseku skuplji za oko 10 odsto. Šamponi, kreme, sapuni, dezodoransi, paste za zube i ostali predmeti za ličnu higijenu skuplji su za 24,7 dosto.
Električna energija, gas i ostala goriva od januara 2022. do januara 2023. poskupeli su za 26 odsto. Domaćinstva za struju moraju da izdvoje u proseku 18,6 odsto više, za gas 19,5 odsto, dok su čvrsta goriva u januaru skuplja za čak 51,2 odsto u odnosu na prošlogodišnji januar. Najmanje je poskupelo daljinsko grejanje, čija cena je u Srbiji u proseku povećana 7,8 odsto u odnosu na prošlu zimu.
NBS: Inflacija u skladu sa očekivanjima
Međugodišnja inflacija i u decembru, i u novembru 2022. bila je 15,1 odsto, što znači da je u januaru ponovo dobila ubrzanje, s obzirom na to da su cene porasle za 15,8 odsto. U Narodnoj banci Srbije kažu da je januarska inflacija u skladu sa očekivanim rezultatom i napominju da se i dalje oko dve trećine doprinosa odnosi na rast cena hrane i energenata.
Napominju da je na mesečni rast cena u januaru u odnosu na decembra od 1,4 odsto najviše uticao rast regulisanih cena po osnovu ranije najavljenih korekcija cena električne energije, gasa i cigareta i cena hrane, dok je u manjoj meri doprineo i rast cena u okviru bazne inflacije.
Osim hrane i energenata, mnogima je najveći izdatak kirija, a upravo stambena renta je gotovo za trećinu veća u odnosu na prošlu godinu, odnosno za 27,3 odsto. Popravka nameštaja, rasvete i podnih prostirki uvećala je cenu za 24,3 odsto, dok su sredstva za održavanje stana poskupela za 28,7 procenata.
Trošak bašta, sadnica i cveća porastao je za 22,5 odsto. Među proizvodima koji su najviše poskupeli je i kancelarijski materijal, za koji je potrebno izdvojiti 32,2 odsto više novca u odnosu na prošlu godinu.
Foto: Z.I.
Poskupelo i cveće
Zvanična statistika beleži indekse potrošačkih cena u 12 grupa proizvoda i gotovo da nema proizvoda koji nije poskupeo. Jedina dva primera su oprema za prijem, snimanje i reprodukciju zvuka i slike, koja je u proseku za 2,3 odsto jeftinija u odnosu na prošlu godinu, kao i i prevoz putnika avionom za 0,2 odsto, što u suštini znači da je cena karata u većini avio-kompanija ostala na prošlogodišnjem nivou.
Zbog visokih cena povrća, u restoranima su najviše skočile cene sala i variva - u proseku za oko 20 odsto. Kolači i topla i hladna predjela su poskupeli nešto malo manje, oko 19 odsto, dok su pečenje i jela po porudžbini skuplji za 18,5 odsto.
Kada se očekuje usporavanje inflacije
U centralnoj banci smatraju da bi na postepeno ublažavanje troškovnih pritisaka moglo da ukaže usporavanje inflacije u zoni evra i usporavanje rasta proizvođačkih cena kod nas i u međunarodnom okruženju.
- Mesečni rast cena u okviru bazne inflacije bio je sporiji u odnosu na ukupnu inflaciju i u januaru je iznosio 0,9 odsto. S druge strane, cene derivata nafte su zabeležile pad od 2,4 odsto na mesečnom nivou. Mesečni rast cena prerađene hrane u januaru je iznosio 1,3 odsto i usporio je u odnosu na ostvarenja iz prethodnih meseci. Vođene višim cenama povrća, cene neprerađene hrane su u januaru povećane za 2,4 odsto - navode u NBS.
Najskuplji modeli automobila, komadi nakita, stanovi i kuće, nekako se po pravilu, najbrže prodaju. Stručnjaci kažu da i u teškim vremenima skupocena roba beleži rast tražnje. Ta vrsta robe namenjena je malom procentu potrošača koji mogu da je priušte i na koje ni inflacija, niti bilo koja druga kriza, ne utiču. S druge strane, izazovi u ekonomiji prosečnog potrošača teraju na štednju i racionalnije korišćenje raspoloživog novca, pa tako ne čudi što i u svetu i u Srbiji raste tražnja za proizvodima trgovačkih robnih marki.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Najskuplji modeli automobila, komadi nakita, stanovi i kuće, nekako se po pravilu, najbrže prodaju. Stručnjaci kažu da i u teškim vremenima skupocena roba beleži rast tražnje. Ta vrsta robe namenjena je malom procentu potrošača koji mogu da je priušte i na koje ni inflacija, niti bilo koja druga kriza, ne utiču. S druge strane, izazovi u ekonomiji prosečnog potrošača teraju na štednju i racionalnije korišćenje raspoloživog novca, pa tako ne čudi što i u svetu i u Srbiji raste tražnja za proizvodima trgovačkih robnih marki.
Cilj moje posete je da se prijateljstvo proširi i preslika na ekonomsku saradnju dve zemlje u više oblasti: od poljoprivrede, turizma, do visokih tehnologija i obrazovanja! Potpisani sporazumi tome treba da doprinesu!
Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči poručio je Sjedinjenim Američkim Državama da napuste Persijski zaliv ako žele da ostanu bezbedne, nakon novih američkih udara na Iran.
Članica opozicione stranke Zeleno-levi front (ZLF) Biljana Đorđević, gostovala je kod tajkunske voditeljke Danice Vučenić i tom prilikom potvrdila da između njih i blokadera postoji loš odnos.
Samo nekoliko dana nakon što je otvoreno pozvao na prekrajanje postojećih granica između Srbije i Hrvatske, kao i otimanje delova srpskih gradova u korist hrvatske države, premijer te zemlje Andrej Plenković povukao je novi skandalozan potez.
O vezama i kontaktima niškog doktora Dragana Milića i blokaderskog ProGlasa, javnost je imala prilike i ranije da sazna, a Dragan Bjelogrlić više puta je dolazio u Niš da bi, kako kaže, umrežavao lokalne inicijative.
Voditeljka Informer TV Andrea Veskov uputila je javno izvinjenje Privrednoj pravnoj akademiji iz Novog Sada i njenom rektoru prof dr Milanu Počuči zbog pogrešno interpretiranog stava u vezi sa tom institucijom u poslednjem izdanju emisije Paralela.
Publika od sada ima priliku da svake srede od 17 časova na Prvom programu Radio Beograda prati novi politički tok-šou "U sredu sa Bojanom Bilbijom". Reč je o autorskom projektu koji se bavi najvažnijim političkim, geopolitičkim i društvenim temama koje oblikuju svakodnevni život građana Srbije, ali i globalne procese koji utiču na ceo svet.
Milan Đorđević, farmaceut iz Niša, misteriozno je nestao 10. juna 2024. godine na izletištu Bojanine vode na Suvoj planini. Ni nakon 24 meseca, nema objašnjenja za Milanov nestanak.
Nakon što je tužilaštvo odbacilo deo krivične prijave protiv bivšeg načelnika Policijske uprave za grad Beograd Veselina Milića, zbog velikog interesovanja javnosti, Više javno tužilaštvo u Beogradu objavilo je kompletnu analizu dokaza koji su navedeni u rešenju o odbacivanju krivične prijave.
Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči poručio je Sjedinjenim Američkim Državama da napuste Persijski zaliv ako žele da ostanu bezbedne, nakon novih američkih udara na Iran.
Zapadne rudarske kompanije i investicioni fondovi masovno preusmeravaju kapital ka Južnoj Americi, u pokušaju da stvore alternativni lanac snabdevanja i oslobode se potpune zavisnosti od Kine.
Iako se evropski programi za snabdevanje Ukrajine municijom suočavaju sa ozbiljnom krizom i povlačenjem saveznika, Nemačka je odlučila da izdvoji ogromna finansijska sredstva kako bi pokrila nastale gubitke.
Glumac Entoni Gidera, poznat po ulozi u filmu "Kum 3", preminuo je u 65. godini, tri nedelje nakon što mu je srce iznenada stalo iz za sada nepoznatih razloga.
Sve više ljudi traži prirodnije načine zaslađivanja hrane i pića, a med se pritom često nameće kao opcija. Dijetetičarke Lauren Manaker i Karlin Remedios su otkrile koliko je to dobro za zdravlje.
Bjanka Sensori je režirala spot za pesmu "Gemini Season", a u jednoj od prvih scena pojavljuje se u provokativnom kostimu dok muze kravu, nakon čega joj se pridružuje Kanje Vest, kome predaje posudu sa mlekom.
Istraživači iz kompanije SafeBreach otkrili su bezbednosni propust u Gugl Geminiju na Android uređajima koji je mogao da omogući napadačima da utiču na rad ovog AI asistenta.
Pevačica Andreana Čekić oklevala je da se javi koleginici Aleksandri Bursać sa kojom je imala zategnut odnos, a zatim progovorila o odnosima na estradi.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.