U SRBIJI URAĐENA KOMPLIKOVANA OPERACIJA! Pacijentu osam sati prišivali pokidane nerve

Prvi put u Klinici za neurohirurgiju Uni­verzitetskog klinič­kog centra Srbije urađena je izuzetno kompleksna ope­racija - nervna reparacija brahijalnog pleksusa, koja je trajala punih osam sati.

Operisan je mladić od 28 go­dina, koji je pre šest mese­ci, pri padu sa motora, poki­dao glavni pleksus smešten u vratu, a posledica je bila potpuna oduzetost leve ruke.

Timu lekara prva dva i po sa­ta bila su potrebna samo za eksploraciju, odnosno tra­ženje brahijalnog pleksu­sa, a naredna dva i po sata trajalo je pribavljanje dija­fragmalnog živca. Puna tri sata potom radili su na oživljavanju - reinervaciji.

Mladić kod kojeg je posle saobraćajne nesreće, na­kon koje je mesec dana bio u komi, prvo bilo potrebno sanirati po život opasne povrede, dobro je podneo zahvat. Profesor dr Lukas Rasulić, vođa hirurškog tima, kaže da se konkretan oporavak funkcija ruke oče­kuje predviđenim tempom za brzinu regeneracije nerv­nih vlakana, odnosno - za po jedan milimetar dnevno, u toku narednih godinu dana. Za uspešan krajnji ishod le­čenja, neophodan je kontinu­iran intenzivni fizikalni tretman i rehabilitacija, a kompletan funkcional­ni oporavak se procenjuje definitivno po isteku dve godine od operacije.

- Kod operisanog pacijen­ta radi se o najtežem obliku povređivanja brahijalnog pleksusa, kod kojeg su prak­tično svi korenovi od kojih nastaje brahijalni pleksus iz kičmene moždine išču­pani - objašnjava prof. Ra­sulić.

- Takođe, kompletan brahijalni pleksus iznad, iza i ispod ključne kosti je oštećen u najtežem stepenu. Kod ovog pacijenta jedina mogućnost da se reinerviše funkcionalni prioritet ruke je bilo korišćenje di­jafragmalnog živca sa iste strane, primarno zaduženog za funkciju disanja.

Vozač motora, pored po­vrede pleksusa u saobraćaj­noj nesreći, zadobio je i prelom obe podlaktice, but­ne kosti, kostiju lica i kič­menih pršljenova. Povreda je nastala pri padu na rame kada je došlo i do čupanja nervnih korenova iz kičme­ne moždine, što je karak­teristično za saobraćajne nesreće u kojima učestvuju motociklisti. U ovom slu­čaju, lečenje pleksusa bilo je moguće tek šest meseci na­kon povrede, zbog dugotrajnog vremena potrebnog za opora­vak od ostalih zadobije­nih povreda.

Mul­tidisci­plinarni tim koji je izveo ovu operaciju sačinjavali su, pored prof. Rasulića, i do­cent dr Milan Savić, grudni hi­rurg UKCS, grudni hirurg Vojnomedicin­ske akademije, pukovnik docent dr Nebojša Marić, dr Ilijas Činara, vaskular­ni hirurg UKCS, dr Marina Stojanović, anesteziolog sa grudne hirurgije UKCS, dr Dragana Vićovac, anestezio­log Klinike za neurohirur­giju UKCS, i timovi sestara, tehničara, instrumentarki, anestetičara dve kli­nike: za neu­rohirur­giju, i grudnu hrurgiju UKCS. Članovi neurohirurškog tima bili su klinički asistent dr An­drija Savić, dr Jovan Grujić, specijalista neurohirurgi­je, kao i grupa mladih dokto­ra na specijalizaciji i kli­ničkom stažu na Odeljenju za bolesti i povrede perifer­nih nerava, funkcionalnu neurohirurgiju i hirurgiju bola, Klinike za neurohi­rurgiju UKCS.

Zahvat urađen na neurohirurgiji u UKCS je ujedno bio i hiljadita ope­racija u ovoj klinici, ako se računa po protokolu da su pacijenti posle operacije praćeni dve godine.

Ako se "prebroje" i pacijenti kod kojih je izostalo praćenje, broj operacija je u zbiru, za 85 godina postojanja neu­rohirurgije, značajno veći. Po tim kriterijumima, neurohirurgija UKCS svrstava se ne samo među najstarije klinike za neurohirurgiju u Evropi i svetu, nego i među ustanove sa najvećim obimom zahvata.