SKUPI KVADRATI NE ODBIJAJU KUPCE, NAPROTIV! U Srbiji se stanovi sve više kupuju za keš

Iako je tokom prošle godine izdato manje građevinskih dozvola nego 2021, broj stanova koji se grade je veći. Pa i pored toga, ponuda nekretnina je i dalje manja od tražnje zbog čega su kvadrati sve skuplji. Novi vlasnici za uređenje životnog prostora takođe moraju da izdvoje više novca nego pre dve ili tri godine, jer rast cena nije zaobišao ni industrije nameštaja i bele tehnike.

Ako se krene od severa ka jugu zemlje, gotovo svuda se mogu videti gradilišta. Čini se da nema mesta gde se nešto ne zida. Ipak, zvanična statistika pokazuje da je od januara do decembra 2022. broj izdatih građevinskih dozvola manji za 2,8 posto nego u istom periodu prethodne godine.

Ako se krene od severa ka jugu zemlje, gotovo svuda se mogu videti gradilišta. Čini se da nema mesta gde se nešto ne zida. Ipak, zvanična statistika pokazuje da je od januara do decembra 2022. broj izdatih građevinskih dozvola manji za 2,8 posto nego u istom periodu prethodne godine.

Broj izdatih dozvola za zgrade manji je za 5,4 odsto, dok je broj izdatih dozvola za ostale građevine veći za 10 procenata. To ne znači da se broj stanova smanjuje. Naprotiv, on je prema izdatim dozvolama veći za 15 posto.

A sve što se izgradi odmah se i proda. I ne samo to, traže se i stanovi u starogradnji

- Prema izveštaju Republičkog geodetskog zavoda promet na tržištu nekretnina u Srbiji se povećao za 22 posto u 2022. godini. U 2020. promet na tržištu nekretnina je bio 4,2 milijarde evra, 2021. 6,1 milijardu, a 2022. godine 7,5 milijardi evra.

Foto: rts printcreen

- Najveći promet na tržištu nekretnina u Srbiji se ostvaruje na teritoriji Grada Beograda, oko 60 procenata ukupnog prometa, zatim u Novom Sadu i Nišu. Najveći rast prometa u toku prethodne godine je zabeležen u južnoj i jugoistočnoj Srbiji. Grad u kojem je zabeležena najveća stopa rasta prometa u toku prethodne godine je bio Bor - navodi stručnjak za nekretnine Nenad Đorđević, sagovornik RTS.

Stanovi se sve više kupuju za keš

Srpsko tržište nekretnina u uslovima krize funkcioniše potpuno drugačije od tržišta u EU i Americi.

- U evropskim ekonomijama i u SAD preko 80 posto transakcija na tržištu nekretnina se finansira iz kredita, zbog čega pad ekonomske aktivnosti, povećanje nezaposlenosti i neizvesnost izazvana ratom po pravilu dovodi i do pada prometa na tržištu nekretnina. Kod nas nije tako, s obzirom na to da su u Srbiji kupoprodajne transakcije na tržištu nekretnina uglavnom gotovinske - objašnjava Đorđević i dodaje:

- Najveći broj kupaca nekretnina su građani koji su prethodno prodali neku nekretninu i žele da sredstva koja su dobili ulože u kupovinu neke druge nekretnine. Procenjuje se da se na našem tržištu nekretnina sredstvima dobijenim od prodaje jedne nekretnine finansira kupoprodaja još tri do pet nekretnina „u lancu“ kupoprodaje. Prodaja prve nekretnine ‘u lancu’ se finansira iz kredita, ili doznakom iz inostranstva, odnosno sredstvima koja su povučena sa štednog računa u banci - precizira on.

U prethodnoj deceniji, objašnjava, i pored stabilnog kursa dinara i dobrih makroekonomskih pokazatelja, učešće kupoprodajnih transakcija finansiranih iz kredita na tržištu nekretnina nije bilo veće od 15–16 posto.

- U toku 2022. godine samo 11 procenata transakcija na tržištu nekretnina u Srbiji finansirano je iz kredita. Najviše su se na kredit kupovali stanovi. 2020. godine više od 31 posto stanova finansirano je iz kredita, a u toku prošle godine 26 procenata - navodi Đorđević.

Kada je reč o poslovnom prostoru, promet ove vrste nekretnina je tokom prošle godine zabeležio rast od dva posto.

Veći promet nekretnina osete i proizvođači nameštaja

Nakon kupovine nekretnine, po pravilu, sledi njeno opremanje nameštajem i belom tehnikom, pa kako je u prethodnom periodu rasla cena repromaterijala, zbog toga je i nameštaj poskupeo, neki bi rekli i previše i da su cene čist bezobrazluk, pa su prinuđeni da se opredele za plaćanje na odloženo.

Kako se kupuje bela tehnika za opremanje stanova i poslovnih prostora?

U prethodnom periodu kupovali su se i frižideri, šporeti, veš-mašine, blenderi, mikseri, mikrotalasne pećnice...

- U periodu kovida tražnja za belom tehnikom je značajno porasla upravo u skladu sa orijentacijom ljudi na sređivanje svojih životnih prostora. Sada je uočljivo lagano vraćanje na stanje pre kovida, ali svejedno se može reći da plasman prati trendove gradnje i opremanja novih porodičnih i poslovnih prostora - kaže za RTS Damir Pehrat, direktor jednog specijalizovanog lanca u Srbiji.

Retki su, objašnjava, slučajevi kupovine kompletne bele tehnike potrebne jednom domaćinstvu u jednoj radnji.

- Najčešće se kupuju pojedinačni proizvodi. To više potvrđuje da ljudi dopunjuju ili menjaju kućne aparate i belu tehniku u skladu sa svojim potrebama i mogućnostima, kao i da je njihovo pravo da ukupnu kupovinu razdvajaju na više trgovaca zbog cena - prenisi RTS.

Kupovina nekretnine je sama po sebi ozbiljna odluka i ozbiljna stavka u budzetu pojedinca ili porodice. Zbog toga ne čudi što se prilikom opremanja mnogi odlučuju da nameštaj i belu tehniku kupe na odloženo.

Vreme neizvesnosti i inflacije nije najsrećniji period za rešavanje stambenog pitanja, ali izgleda da je mnogo onih koji se plaše predviđanja da bi cene stanova u Srbiji i u narednom periodu mogle samo da idu nagore. Za neke je, pak, ulaganje u nekretnine najsigurniji način da sačuvaju vrednost novca koji imaju, jer su druga ulaganja mnogo rizičnija.

I dok se stanovi i poslovni prostor budu tražili kao što je to sada slučaj, srpsko tržište nekretnina prkosiće svim kriznim ekonomskim zakonitostima.

Bonus video:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.