PORUKA DEVOJČICE ODUŠEVILA ŠKOLSKE KUVARICE! Ono što je napisala pokrenulo je pitanje o ishrani đaka
Podeli vest
Učenici starijih razreda sve manje jedu u školskim kuhinjama. Ako ne ponesu obrok od kuće, đaci užinu kupuju u pekari ili kioscima brze hrane, a upravo takve navike glavni su krivci što imamo sve više gojazne dece u Srbiji.
Velika studija pod nazivom Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije, koju je radio 2019. godine Institut za javno zdravlje "Batut", pokazala je da je u Srbiji svako osmo dete gojazno.
Gojaznost kod deteta ne nastaje preko noći, nego se postepeno razvija. Faktori koji doprinose da mališani imaju problem sa telesnom težinom su nedostatak vežbanja i aktivnosti, genetika ali najčešće prehrambene navike.
11.06.2022
13:01 >> 13:08
Skoro dva miliona stanovnika Srbije, što je nepunih 30 odsto ukupne populacije, biće gojazno do 2030. godine, dok će još više od 215.000 dece, od pet do 19 godina, odnosno njih skoro 20 odsto - imati problem sa gojaznošću. To je jedan od najvećih procenata u Evropi, prema podacima Međunarodne federacije za gojaznost.
Smatra se da će 30 odsto gojazne predškolske dece postati gojazni odrasli, da će 50 posto gojazne dece od sedam do 12 godina biti gojazno i kada odrastu, i da će 70 procenata gojaznih adolescenata ostati gojazni zauvek.
"Drage kuvarice, nemate pojma koliko sam srećna što moja škola ima osobe kao što ste vi. Na primer, u školi u koju ide moja drugarica uopšte ni nema ručka, niti kuhinje, a kamoli osoba brižnih kao što ste vi. Mnogo vam hvala za sve usluge koje sam dobila od vas. Volim vas! Vaša Magi" glasi deo pisma koje je učenica šestog razreda Osnovne škole "Drinka Pavlović" poklonila kuvaricama.
U školskoj kuhinji dnevno se pripremi oko 700 obroka. Jelovnik se pažljivo bira i svake nedelje je drugačiji. Odvojeno se priprema hrana za decu koja su na posebnom režimu iz zdravstvenih razloga.
- Neki su na različite alergene osetljivi, i to se isto priprema, imamo i zbog veroispovesti i to se isto priprema, a imamo i dijabetičare koji nažalost, ja sam osetljiva na njih, ali se za njih posebno sprema, ali se onda oni i posebno vežu za nas - kaže školska kuvarica Milena Obradović.
U vreme ručka za drugi i četvrti razred, trpezarija je bila puna. Na meniju - pileći batak, varivo, hleb i voće. Ishranu učenika u osnovnim školama, u skladu sa propisima, organizuje direktor škole u saradnji sa Savetom roditelja, a prati nadležni zavod za javno zdravlje.
Po pravilu škola može da ima sopstvenu kuhinju, ali i da doprema hranu iz drugih obrazovnih ustanova, ili da je naručuje iz firmi koje se bave keteringom.
- Mi smo ketering za vrtiće i škole, postojimo šest, sedam godina, isključivo radimo hranu za decu, imamo 250 do 300 obroka. Što se tiče jelovnika mi imamo nutricionistu koja je zadužena za to, zaposlenu - kaže Saša Dedakin iz firme za ketering.
U Srbiji oko 650 škola organizuje neki od propisima predviđenih vidova ishrane za učenike. Ipak, ove usluge ne koriste sva deca, a u školskim kuhinjama najmanje je učenika starijih razreda.
Ako ne ponesu obrok od kuće, učenici užinu kupuju u pekari ili kioscima brze hrane. To nije zdravo, a i skuplje je.
Obrok u školi jeftiniji od pekare
Kompletan ručak u Osnovnoj školi "Drinka Pavlović" košta 190 dinara, dok je sendvič u najbližoj pekari 250. Nezdravu ishranu često prati i nedostatak fizičke aktivnosti, a statistika kaže da je u Srbiji svako peto dete gojazno, ali taj problem muči i roditelje.
Pored škola, u borbi sa problemom gojanosti kod dece suočavaju se i roditelji i država, ali i celokupno društvo. Veruje se da treba da budemo primer svojoj deci,i uz nas neka uče zdrave navike u ishrani.
- Osim što je važno to šta deca jedu u školi, važno je i šta jedu kod kuće - rekla je doktorka Jelena Gudelj Rakić.
Doktorka Gudelj Rakić smatra da problem gojaznosti nije počeo skoro, već da traje dugo. Gojaznost, prema njenim rečima, je epidemijskog karaktera, a rešenje je sticanje zdravih navika u porodici.
- Prve navike u ishrani deca stiču na primeru roditelja u porodici, a kasnije, kada krenu u kolektiv, njihove navike formiraju vršnjačke grupe, okruženje, a u velikoj meri, izloženost porukama koje dobijaju i putem medija i društvenih mreža - izjavila je dr Gudelj Rakić.
Kako ističe, broj dece i odraslih sa prekomernom težinom se utrostručio od sedamdesetih godina prošlog veka. Ona navodi da se od 2000. godine posebnim istraživanjima i aktivnostima prati stanje i vodi statistika o gojaznosti, kako bi se stanje popravilo.
- Gojaznost je multifaktorka bolest, postoji puno razloga zbog kojih neko ima prekomernu težinu. Jedan od njih je genetika a drugo je sve ono što čini okruženje koje stvara takve navike da se lako postaje gojazan - objasnila je doktorka.
Navike nije teško promeniti kada postoji podrška okoline i porodice. Doktorka savetuje roditelje, da ne udovoljavaju svojoj deci u periodu kada formiraju navike u ishrani, već da istraju i da najpre svojim primerom pokažu šta valja, a šta ne.
Jelena Gudelj Rakić je potvrdila da se sve veći broj dece sa povišenim krvnim pritiskom, što je u uskoj vezi sa gojaznošću. Osim toga, kako navodi, gojazna deca često imaju krivu kičmu, ravne tabane, žale se na bolove u kostima i mišićima… Visok krvni pritisak je alarm da nešto treba preduzeti, a nekada to bude i terapija lekovima.
- Dete se utvrđuje, ustaljuje u izborima, kada je hrana u pitanju, negde između devete i 11. godine života, tako da u stvari, u nekom ranom uzrastu, do polaska u školu, treba najviše raditi sa njima- istakla je Gudelj Takić.
Dr Gudelj Rakić je dodala da u svim zemljama sveta, pa tako i kod nas, socijalni status, kao i finansijski utiče na navike u ishrani.
Ipak, kaže da se protiv toga može izboriti svežim voćem i povrćem u sezoni, kada su cenovno dostupniji.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Gojaznost kod deteta ne nastaje preko noći, nego se postepeno razvija. Faktori koji doprinose da mališani imaju problem sa telesnom težinom su nedostatak vežbanja i aktivnosti, genetika ali najčešće prehrambene navike.
Politika administracije američkog predsednika Džozefa Bajdena prema Ukrajini, uključujući pozivanje Ukrajine u NATO i dozvolu za udare dalekometnim zapadnim oružjem na teritoriju Rusije, može da se promeni nakon američkih izbora 5. novembra, kaže bivši američki ambasador u Ukrajini, direktor Evroazijskog centra Atlantskog saveta Džon Herbst.
Predstavnici vladajućih koalicija u Berlinu, primili su utorak, predstavnike industrijskih i trgovačkih komora, kako bi se razgovaralo o gorućim problemima nemačke ekonomije.
Dejan Atanacković, opozicionar koji je poznat po svojim stavovima kako je Kosovo nezavisna država vođa je protesta koji je opozicija organizovala večeras u Beogradu.
Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Ana Brnabić sastala se sa šefom delegacije Evropske unije u Republici Srbiji Emanuelom Žiofreom. Tom prilikom, ambasador Žiofre uručio je predsednici Skupštine godišnji izveštaj Evropske komisije o Srbiji za 2024. godinu.
Video snimak koji je objavio Srđan Žunić iz UNS-a (Ujedinjeni narod Srbije), koji je poznat i kao profesionalni demonstrant, jer nije propustio nijedan skup ili protest u režiji opozicije najbolje oslikava situaciju u redovima opozicije.
Opšte je poznato da članovi opozicije u Srbiji vole da prave žrtvu od sebe, a takođe i da su skloni nasilju za koje imamo brojne dokaze. Tu je naravno tajkunsko glasilo "Danas" da ih podrži.
Tokom Specijalnog programa Informer televizije, politikolog i članica Predsedništva SNS - Sandra Božić i stručnjak za bezbednost - Ilija Životić detaljno su analizirali predstojeće američke izbore i globalni uticaj koji će promeniti tok savremene istorije.
Gosti Info jutra bili su advokat Pavle Staničić i direktor Borbe Andrija Jorgić, koji su govorili o brutalnom napadu dvojice huligana na političkog analitičara Veljka Jovanovića.
Ministar bez portfelja Đorđe Milićević gostovao je u Info jutru Informer televizije gde je odgovarao na pitanja voditeljke Jovane Radović i govorio o najvažnijim temama, ali i onoj najaktuelnijoj - to što potpredsednik SPS Branko Ružić za tajkunsku televiziju N1 kritikovao vlast, hvalio Dragana Đilasa ali im i čestitao rođendan sa željkom da još dugo traju.
U specijalnoj emisiji povodom izbora u Americi gostovali su politički filozof Dragan Kojčić i Darko Obradović iz Centra za društvenu stabilnost, koji su govorili o mehanizmima američke demokratije popu elektorskog koledža i glasačkim pravima.
Elvis Nikolić (23) iz sela Jevremovci kod Pančeva, koji je nestao 19. oktobra zajedno sa svojom devojkom Tamarom Novakov (19) iz istog sela, osam dana nakon nestanka pronađen je mrtav u kanalu u selu Janošik, a za Tamarom se i dalje traga.
Alija Balijagić (65) uspešno izmiče poteri policije i pripadnika Vojske Crne Gore, a jedna rečenica koju je izgovorio pre 20 godina i danas se pamti u tamošnjoj javnosti!
Nišlija S. R. (34) uhapšen je zbog ubistva u pokušaju jer je danas u jednom kafiću na Trgu Kralja Milana u Nišu teško povredio četrdesetogodišnjaka. Tim povodom oglasila se policija.
Urošu Pašajliću koji je bio osuđen na sedam godina i osam meseci zatvora za nasilje u porodici i zlostavljanje i mučenje, Apelacioni sud u Beogradu povećao je kaznu za godinu dana i on će u zatvoru provesti osam godina i osam meseci.
Jasno je da nas u januaru očekuje zanimljiv prelazni rok u Humskoj. Partizan je dobio novu upravu, odnosno privremeni organ, pa se očekuju velike promene kako u samom klubu, infrastrukturi, finansijama, tako i u igračkom kadru. Tako je sada izašla informacija, koja bi definitivno obradovala crno-bele navijače, da bi jedan od najboljih igrača Superlige Srbije , Adem Ljajić (33), mogao da obuče dres voljenog kluba.
Izgubili su i Partizan i Crvena zvezda u 6. kolu Evrolige, a kao veliki uzroci poraza oba srpska kluba su sudije. Očigledno načinjene greške na račun crveno i crno-belih izazvali su veliki bes kod navijača, naši klubovi izdvajaju ogromne novce da bi uopšte igrali Evroligu, a čini se da nisu svi klubovi ravnopravni. O suđenju nije želeo da priča Željko Obradović na konferenciji nakon poraza od Monaka, ali je dan nakon toga ipak imao kratak komentar.
Evropska unija je osudila Severnu Koreju zbog današnjeg lansiranja interkontinentalne balističke rakete i rekla da je to "flagrantno kršenje više rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija".
Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke odlučilo je da zatvori sve iranske generalne konzulate na svojoj teritoriji nakon pogubljenja nemačkog državljanina u Islamskoj Republici, javila je u četvrtak novinska agencija DPA.
Kandidat za kongresmena Džeremi Šafer je za Informer TV izjavio da je upravo Pensilvanija ključna država za oba kandidata, jer se smatra "ljubičastom zonom" u kojoj ni jedan ni drugi kandidat nemaju vidljivu prednost.
Glumac Zoran Rankić, poznat po ulozi Popare iz 2Srećnih ljudi" u penziju je otišao tako što je ostavio oproštajnu poruku kolegama iz Beogradskog dramskog pozorišta, skočio kroz prozor i pobegao.
Roze kostim, koji je Džeki Kenedi nosila 22. novembra 1963. godine, na dan Kenedijevog ubistva, biće izložen u javnosti tek 2103. godine, na zahtev porodice Kenedi.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.