Dr Aleksandra Barać, infektolog, upozorava: Ne potcenjujte opasnosti koje nosi grip

U eri pandemije COVID-19 zanemarili smo značaj gripa, iako komplikacije koje izaziva virus gripa nikako nisu bezazlene, a u riziku su sve generacije

Samo u Beogradu, tokom prve nedelje marta registrovano je 13 335 obolelih od akutnih respiratornih infekcija, podaci su Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Epidemiolozi upozoravaju da je ovogodišnja sezona gripa teža, duža i sa većim brojem obolelih u odnosu na prošlu godinu. Slični podaci stižu i iz evropskih zemalja, a u SAD-u je zabeležen rekordan broj bolnički lečenih pacijenata usled komplikacija gripa u poslednjih 10 godina.

Koliko grip može biti opasan, kakve sve komplikacije može izazvati, ko su najugroženiji pacijenti, razgovaramo sa Dr Aleksandrom Barać, infektologom, Kliničkim asistentom Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i počasnim članom vodećeg Evropskog udruženja za Infektivne bolesti (ESCMID):

- Svake godine od virusa gripa oboli 1/3 opšte populacije, dok mnogo veći broj bude zaražen ali ne razvije simptome. Oko 5 miliona obolelih u svetu razviju teške forme bolesti , a komplikacije gripa dovode do preko 650.000 smrtnih ishoda godišnje. Najviše su ugroženi stariji od 65 godina, ali su pod povećanim rizikom i deca – objašnjava naša sagovornica.

Oprez za decu i trudnice

Koliko grip može biti opasan kada su u pitanju deca, govori podatak da je samo ove sezone, u Americi od gripa umrlo 85-oro dece, od kojih mnoga nisu imala pridružene bolesti, dok su u Australiji, deca mlađa od 16 godina, činila više od polovine bolnički lečenih pacijenata sa komplikacijama gripa. Pod ozbiljnim rizikom svakako su hronični bolesnici, ali i trudnice.

- Nevakcinisane trudnice su rizična grupa, jer promene u imunološkom sistemu, na srcu i plućima tokom trudnoće umanjuju imunološki odgovor čime je povećan rizik od razvoja teškog kliničkog oblika gripa, koji može dovesti i do komplikacija kod ploda. U rizičnu grupu spadaju i pacijenti sa hroničnim bolestima srca, pluća, dijabetesom, sistemskim imunološkim bolestima, HIVom itd. Virus gripa zahteva oprezniji pristup, praćenje pacijenta, pregled pluća, jer su komplikacije od nelečene infekcije virusom gripa ozbiljnije u odnosu na komplikacije od drugih sezonskih respiratornih virusa – ističe doktorka Barać.

Foto: Dr Aleksandra Barać

Ugroženi i pluća i srce

Grip sе uglavnom lеči pod nadzorom izabranog lekara u kućnim uslovima. Ali u slučaju teške forme bolesti, neophodno je bolničko lečenje.

- Najčešće ozbiljne komplikacije gripa vezane su za respiratorni sistem i dele se u 4 kategorije: virusna pneumonija, sekundarna bakterijska pneumonija, egzacerbacije hroničnih plućnih bolesti i sinuzitis. Simptomi pneumonije su kašalj, povišena telesna temperaturu, ubrzano i plitko disanje, mučnina i povraćanje, naročito kod male dece. Ako se odmah ne leči, može preći u klinički tešku formu sa znacima respiratorne insuficijencije – kaže naša sagovornica.

Teški oblici upale pluća nisu jedine komplikacije gripa koje ugrožavaju život

Česte su i kardiološke komplikacije gripa, pre svega miokarditis, odnosno upala srednjeg sloja srčanog zida, i perikarditis ili upala vrećastog tkiva koje okružuje srce. Ove komplikacije počinju uglavnom sa blagim simptomima, poput bržeg zamaranja, otežanog disanja, zatim pojavom bola u grudima, ali ako nisu na vreme prepoznate i lečene, mogu dovesti do aritmije i srčanog udara – upozorava Aleksandra Barać.

Stalna potreba za novim terapijama

Razvoj antivirusne rezisitencije, odnosno otpornosti virusa na postojeće lekove, ozbiljan je problem.

- Antivirusnu terapiju treba započeti što pre, najbolje u prvih 48 sati nakon pojave simptoma, što se pokazalo kao ključno i u prethodnim epidemijskim talasima gripa i virusa SARS-CoV2. Međutim, ozbiljan problem predstavlja razvoj antivirusne rezisitencije, pa se pokazalo da su svi virusi gripa koji cirkulišu u aktuelnoj sezoni rezistentni na antivirusne lekove adamantana. Otuda stalna potreba za novim terapijskim mogućnostima i važnost novih lekova koji nam stižu za lečenje virusa gripa – objašnjava Dr Barać.

Probleme možete sprečiti

Najbolja prevencija komplikacija gripa je vakcinacija i u Srbiji su Nacionalnim programom imunizacije obuhvaćene sve rizične kategorije stanovništva.

- Često nailazimo na otpor u vezi sa vakcinacijom protiv gripa uz rečenicu “Vakcinisao sam se prošle godine a ipak sam se razboleo”. Benefit vakcinacije protiv gripa je isti kao protiv COVID-19, a to znači da vakcinacijom umanjujemo šansu za razvoj ozbiljnih komplikacija bolesti. Zbog toga je važno da se vakcinišemo pred svaku zimsku sezonu, obzirom da svake godine imamo novi soj virusa gripa - poručuje Dr Aleksandra Barać, infektolog.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.