"SRBI, GRCI SU UZ VAS" Ovako su naša pravoslavna braća "pokazala" NATO agresoru pre 24 godine, jedan oficir poneo posebnu žrtvu

Bratska ljubav između grčkog i srpskog naroda traje više od veka, a helenska ruka je bila ta koja se pružala ka prkosnoj i hrabroj srpskoj ruci u trenucima kada je našem narodu bila najpotrebnija.

Podrška koju je naš narod dobio nakon albanske golgote u Prvom svetskom ratu, kada su na hilajde bolesnih, iznurenih i ranjenih pronašli u grčkom zagrljaju spas i snagu, nikada nije zaboravljena!

Posle su došle i mračne devedesete, kada su se nizali kamionski konvoji humanitarne pomoći iz pravca Grčke ka Srbiji, a u suprotnom smeru, mališani svih izrasta išli su ka grčkoj obali, gde su ih domaćini obasipali ljubavlju i nežnošću.

"Srbi, mi smo uz vas"

Na današnji datum 24.3. govorićemo o centralnim trgovima Atine i Soluna koji su tokom bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, bili pune ljudi sa jasnom porukom. Grci su pružili podršku svom bratskom srpskom narodu.

Tih dana, govor velikog grčkog kompozitora, Mikisa Teodorakisa, ostao je posebno upamćen! Pred nekoliko desetina hiljada na trgu Sintagma 26.3. 1999. godine poslao je svetu jasnu poruku: "Srbi, mi smo uz vas!"

- Mi stojimo pored žrtava naše srpske braće i želimo da naša pesma nadjača zvuk sirena koje plaču i fijuk raketa - rekao je tada i dodao:

- Beograde, danas pevamo za tebe! Hajde da svi zajedno glasno pevamo da nas čuju. Mi smo uz vas! Budite hrabri! Pravda je na vašoj strani, pravda na kraju uvek pobedi. Rekao bih da pevamo da nas Evropljani čuju, ali bojim se da je to gubljenje vremena. Većina njih tamo gore je potpuno slepa i gluva - govorio je legendarni grčki kompozitor masi.

Demonstranti su nosili transparente sa natpisima koji su ukazivali na snažnu vezu naša dva naroda, a u prvi plan su istakli našu pravoslavnu veru, kada im se pridružila i grupa Srba koji su se zatekli u grčkoj prestonici. Istog dana grčka vlada je zatražila prestanak bombardovanja i povratak pregovorima. Za Srbiju je krenulo 250 grčkih dobrovoljaca koji su se prijavili za odlazak u Srbiju kako bi pomogli Srbima.

Foto: printscreen RTS

Protesti nisu zaobišli ni Solun, gde su građani na centralnom gradskom trgom demonstracijama izrazili bes i negodovanje zbog bombardovanja Srbije. Ostaće upamćeno da je 2. aprila 1999. godine gradska luka ostala zatvorena, a na hiljade Solunjana prisustvovali su koncertu podrške Srbima. Brojne parole, pokliči i zastave Jugoslavije i Grčke vijorili su se tokom celog protesta.

Na Krfu jurišali na vojnu bazu

Nekoliko nedelja kasnije, besni Grci su jurišali na svoj aerodrom sa namerom da ga devastiraju zato što nisu želeli da sa tog mesta ka Jugoslaviji, odnosno Srbiji, krenu NATO bombe.

Tokom aprila te godine na aerodrom na Krfu sleteo je transportni vojni avion, bez jasnih obeležja. Nije se znalo kojoj vojsci pripada. Glas o tome brzo proširio Krfov i probudio gnev žitelja što se njihova vazdušna luka koristi za operacije protiv Srba. Ogorčenje je ubrzo preraslo u masovne proteste – kolona građana sa Krfa uputila se ka aerodromu... Predvodio ih je Janis Trepeklis, koji će kasnije, od 2011. do 2014, bio gradonačelnik Krfa.

Foto: printscreen RTS

Demonstranti su blokirali aerodrom, a zatim i oštetili deo infrastrukture kako bi onemogućili da NATO s njihovog ostrva na bilo koji način deluje. Svesno su naneli štetu svom aerodromu, i to baš pred turističku sezonu, ne mareći za posledice koje će turizam u Grčkoj kasnije osetiti. A poznato je da dobar deo stanovnika Krfa živi upravo od turizma.

Kasnije se ispostavilo da misteriozna letelica nije pripadala alijansi: zapravo, radilo se o ruskom vojnom avionu. Prema jednoj verziji, on je prinudno sleteo zbog kvara, po drugoj, transportovao je humanitarnu pomoć za Jugoslaviju. Bilo kako bilo, organizator protesta Janis Trepeklis izveden je pred sud, ali je oslobođen optužbe.

Marinos Ricudis, kapetan koji je založio karijeru zarad Srba

- Kao pravoslavac ne mogu da učestvujem u napadu na bratski narod - rekao je pre dvadeset četiri godine Grk Marinos Ricudis, kapetan broda grčke ratne mornarice, u vreme kada je uveliko trajalo bombradovanje NATO bivše SRJ.

Vojni sud u Pireju osudio ga je 1999. godine na dve i po godine zatvora, uslovno na tri godine, zbog odbijanja da učestvuje u napadu NATO na SR Jugoslaviju. Rucudisu je bilo zapoveđeno da uplovi u Jadran na razaraču "Termistoklis", koji je kao deo snaga NATO pakta učestvovao u agresiji.

On je tada rekao da kao pravoslavac ne može da učestvuje u napadu na drugi pravoslavni narod. Ricudis se oglušio o naređenje i vratio brod u luku, a time je počela njegova životna agonija.

Iako su mnogi grčki mornari stali uz njega, vojni sud ga je 1999. godine osudio na dve i po godine zatvora. Suđeno mu je pred devet sudova i izbačen je iz službe. Kada su prvi put iz Srbije ponudili da mu dodele orden, Ricudis je odbio i rekao da on nije uradio ništa toliko veliko, nego je samo bio ispravan.

- Hrabar je bio vaš narod koji je protiv svih vodio borbu bez ikakvih šansi - rekao je grčki oficir.

Ipak, Sveti arhijerejski sinod SPC dodelio mu je orden svetog cara Konstantina "zbog njegove žrtvene ljubavi prema bratskom srpskom narodu, pošto je odbio da učestvuje u NATO bombardovanju Srbije 1999. godine"...

Pre nekoliko godina u Beogradu je osvanuo i mural sa njegovim likom. Građani Srbije su mu se još jednom zahvalili za herojskom činu oslikavanjem njegovog lika sa zastavama Grčke i Srbije u Dunavskoj ulici na Dorćolu. Mural je urađen na njegov rođendan.

Foto: printscreen RTS

- Grafit u Beogradu. Moj rođendanski poklon. Predivan je. Hvala svim mojim srpskim prijateljima. Grčka i Srbija su sada bliže nego ikada - napisao je tada Ricudis na svom Fejsbuk profilu.

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

nemanja

pre 2 godine

ne zaboravimo i pilota zlocinackog americkog vazduhoplovstva Nebojsu Solunca koji je, takodje, odbio naredjenje i trpeo posledice

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari