PROMENA PLANA?! Nema ništa od novih električnih vozila, evo šta bi umesto njih moglo da stigne na ulice Srbije!

Zeleni vodonik mogao bi da postane ključni pokretač globalne tranzicije ka održivoj energiji i ekonomiji nulte neto emisije, a iako se smatra da su električni automobili perspektiva i da će zameniti benzince i dizelaše, postavlja se pitanje da li je to baš tako i da li bi automobili na vodonik mogli da postanu vozila budućnosti?

Širom sveta postoji zamah bez presedana da se ispuni dugogodišnji potencijal vodonika kao rešenja za čistu energiju, dok je u Strategiji razvoja energetike Srbije koja je usvojena prošle godine, čitav deo posvećen upravo zelenom vodoniku. 

Potencijal vodonika u borbi protiv klimatskih promena leži u njegovoj sposobnosti da nadomesti fosilna goriva tamo gde je dekarbonizacija složenija, poput pomorskog i vazdušnog transporta ili određenih industrijskih procesa, a dr Miloš Banjac, profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu i jedan od autora nacrta vodonične strategije, u razgovoru za Mondo navodi da ga vidi kao gorivo budućnosti koje može da zameni naftu, gorivo, gas i ugalj.

- Kada je reč o vodoniku, ukoliko imate mogućnost da proizvedete električnu energiju iz nekog obnovljivog izvora energije, u mogućnosti ste da proizvedete i vodonik, što je upravo njegova osnovna prednost. Šire posmatrano, ceo svet pokušava da se dekarbonizuje, odakle kreće velika priča o smanjenju emisija ugljen dioksida. Koncept razvijenih zemalja zato se sastoji u tome da na neki način prestanu da koriste fosilna goriva, a rešenje nije tako jednostavno kao što se misli. Npr. nemoguće je da napravite električni avion, ali moguće je da koristite vodonik u te svrhe - počinje priču profesor Banjac.

Prema njegovim rečima, primena vodonika je već počela ili se očekuje da počne u pomorskom, rečnom, avio i železničkom saobraćaju, zatim poljoprivredi i prevozu robe kamionima na velike daljine, gde električna energija akumulisana u baterijama ne omogućuje željenu mobilnost ovih prevoznih sredstava. Iz istog razloga, vodonik vidi kao gorivo i kod autobusa, ali i kod individualnih automobila.

Foto: M. J.

Jedna japanska kompanija je trenutno lider u proizvodnji ovakvih vozila i čini retku seriju automobila sa pogonom na vodonik. Danas se u ovoj fabrici automobila proizvodi druga generacija vozila na vodonik i dosta je urađeno da se poboljša efikasnost sistema gorivnih ćelija.

- Postoje već automobili na vodonik, uglavnom se japanski proizvođači bave njihovom proizvodnjom. Ipak, sve dok god postoji mogućnost proizvodnje benzinskih i dizel motora, oni će se proizvoditi. Takva je priča i sa električnim vozilima gde vozači svako malo moraju da se zaustave kako bi dopunili automobil električnom energijom, te se put od deset sati lako pretvori u dvodnevno putovanje. Takva vozila nisu adekvatno rešenje, ali još uvek nije odlučeno na koji način će automobili da koriste vodonik. Jedna od solucija jeste da ga koriste u direktnom sagorevanju koje implicira povezivanje vodonika sa kiseonikom gde kao proizvod nastaje jedino voda, nema otpadaka niti ugljen dioksida. Takođe, radi se paralelno i na drugom konceptu prilikom kog se koriste tzv. gorive ćelije koje funkcionišu po sličnom principu, samo što pri spajanju vodonika i kiseonika nastaje električna energija. Dakle, vodonik se ponovo pretvara u električnu energiju koja se koristi za pogon elektromotora - objašnjava sagovornik.

Budućnost su automobili na vodonik

Bilo kako bilo, automobil na vodonik ispušta samo vodenu paru, pa ova vrsta vozila na mnogo načina liči na električno vozilo. Ne ispuštajući štetne materije, doprineće zaštiti životne sredine i smanjiti ozbiljno zagađenje uzrokovano tradicionalnim prevozom, ali i zaobići sve mane koje poseduju sadašnja električna vozila.

Profesor Banjac stoga ističe da je budućnost auto industrije upravo u vozilima na vodonik, prevashodno njegova primena će se naći u proizvodnji kamiona, vozova, brodova, kao i u avio saobraćaj, a postepeno će se krenuti i sa većom proizvodnjom automobila.

- U komercijalnom smislu mnogo se radilo na baterijama, ali kako stvari stoje, ima još mnogo nerešenih problema poput onog da su nam za njihovu proizvodnju potrebni retki metali do toga da baterije imaju ograničeni vek trajanja usled čega dolazimo do problema sa njihovim deponovanjem odnosno razlaganjem, kao što je to slučaj i sa običnim baterijama. Vek trajanja tih baterija je prilično ograničen na dve ili tri godine, pa se postavlja pitanje šta sa njima posle? Velike kompanije i dalje rade na njihovom unapređenju i neće odustati od električnih automobila na baterije, ali vreme će pokazati da tu ne leži rešenje - zaključuje profesor.