Vesić: Višedecenijski san o beogradskom metrou polako pretvaramo u javu

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić izjavio je da se dinamika radova na beogradskom metrou odvija kako je i planirano i da će do kraja godine početi gradnja prve tri stanice metroa.

Vesić je, u intervjuu, rekao da je to najveći i najvažniji infrastrukturni projekat u Beogradu i Srbiji u 21. veku.

- Iako je krajnji korisnik grad Beograd projekat izgradnje metroa je republički, a ne gradski jer se sve do poslednjeg dinara daje iz republičkog budžeta. Kada 2028. godine bude izgrađena prva linija metroa, a dve godine kasnije i druga, Beograd će biti potpuno drugačiji grad, a metro neće koristiti samo Beograđani, već svi građani Srbije - rekao je Vesić.

Naveo je da je na Makiškom polju gotovo završeno nasipanje i da se u maju očekuje potpisivanje ugovora za izradnju depoa na toj lokaciji.

Takodje, dodao je da će u maju biti potpisan ugovor o nadzoru nad projektom sa najznačajnijim svetskim kompanijama, koje su taj posao dobile na međunarodnom tenderu.

Reč je, kaže, o konzorcijumu nemačke železničke kompanije “Dojče Ban” i francuske firme “Sistra” čiji će posao biti da sinhronizuju radove, dok „Pauer Čajna“ izvodi građevinske radove, a francuski „Alstom“ vodi brigu o opremi, elektronici i kompozicijama.

Kada je reč o građevinarstvu u Srbiji, Vesić je rekao da je ono prethodnih godina bilo jedan od motora razvoja domaće privrede i da je za samo pet godina, od 2017. do 2021. godine, građevinarstvo u Srbiji “poraslo” sa 2,5 milijarde evra na oko pet milijardi evra što, dodao je, znači da je rast udvostručen.

To, kako je naglasio, dovoljno govori koliko je razvoj građevinske industrije važan za ukupan ekonomski napredak zemlje.

- Međutim, zbog globalne krize, izazvane, pre svega, ratom u Ukrajini, koja je pogodila ceo svet, pa i Srbiju, i gotovo sve oblasti života, za prošlu godinu očekujemo pad građevinske industrije od oko 10 procenata. Iako će, i pored toga, vrednost izvedenih građevinskih radova u 2022. godini biti veća nego 2017, 2018, 2019. i 2020. godine, nismo time zadovoljni, jer želimo da domaća građevinska industrija dalje napreduje - rekao je Vesić.

Naveo je da je u prva tri kvartala prošle godine građevinarstvo u domaćem BDP-u učestvovalo sa 5,21 odsto i da je u tom periodu kreiralo 1,4 milijarde evra.

- To je ubedljivo najviše i celom regionu Zapadnog Balkana – prva sledeća zemlja je Albanija, sa 830 miliona evra. Kada se pogledaju zemlje EU, u Srbiji građevinarstvo ima značaju ulogu u kreiranju BDP-a. Važno je što uspevamo da održimo isti nivo investicija državnih projekata, jer se privatno građevinarstvo, razumljivo, teže odlučivalo na investicije, budući da niko ne zna šta nosi naredni period, kakva će biti situacija sa energentima, šta će biti sa kursom evra, a šta sa cenama građevinskog materijala, transporta... - rekao je Vesić.

Istakao je da će država će pomoći građevinskom sektoru koliko god bude mogla zato što je, kaže, važno da se u zemlji gradi, da građevinske kompanije dobro posluju, da Srbija dalje ekonomski napreduje.

- Samo ekonomski napredak Srbije obezbeđuje i dalja ulaganja, povećanje plata i penzija, ali i jača političku poziciju države, koja nije ni malo laka. Svaki uloženi dinar u građevinsku industriju, utrostuči se u vrednosti BDP-a. Zato je, usudiću se da kažem - životno važno, da se u vremenim krize, kada skoro sve zemlje staju sa investicijama, održi i unapredi građevinska industrija - rekao je Vesić.

Upravo je, kaže, i insistirao na izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, ukidanju naknade za konverziju, kako bismo pospešili gradnju, ubrzali procedure jer ima lokalnih samouprava koje izdaju nedopustivo malo građevinskih dozvola, ukinuli konverziju koja će osloboditi oko pet hiljada lokacija za gradnju na kojima može da se izgradi oko 15 miliona kvadrata.

Vesić je rekao da, bez obzira na globalnu krizu, atraktovnost Srbije za ulaganja i dobri uslovi koje naša zemlja daje obezbedjuju da smo samo prošle godine imali više od četiri milijarde evra direktnih stranih ulaganja u Srbiju.

- Trend je i ove godine odličan. Srbija nije izlovovano ostrvo od sveta i kada svet ima ekonomske probleme ima ih i Srbija, ali uspevamo da se borimo bolje od razvijenih i bogatijih. Sada uvodimo katastar braunfild investicija što će omogućiti da se još lakše investira u našu zemlju - rekao je Vesić.

Govoreći o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, Vesić je rekao da će investitori ubuduće lakše dolaziti do dozvola jer je, dodaje, važno da se održi visok nivo građevinske industrije.

- Moram da istaknem da postojeći Zakon o planiranju i izgradji nije loš, naprotiv, on je doneo neke važne novine u trenutku kada je usvojen, ali je došao momenat da se propis dodatno unapedi, a ova oblast učini još transparentnijom, da se gradi ‘zelenije’ i da se uvedi novi mehanizmi zaštite investitora od korupcije - rekao je Vesić.

Naveo je da će se novim Zakonom ubrzati procedure i da izmene predviđaju da će investitori moći sami da odluče da li li žele da sami prikupljaju saglasnosti ili da to rade za njih sekretarijati ili ministarstva, u zavisnosti od toga kod koga apliciraju za dozvolu.

- Saglasnost će biti elektronska, odnosno moći će da se do nje dođe kroz digitalnu platformu e-prostor, umesto u papiru. Uz to, informacije o lokaciji moći će da rade i projektni biroi i notari, pa će svako moći da bira kako će dobiti informaciju, da li kod notara ili kod sekretarijata ili ministarstva - rekao je Vesić.

Naveo je da će postojati jasni rokovi i da nosioci javnih ovlašćenja neće moći da menjaju uslove tokom trajanja postupka izdavanja građevinske dozvole.

- Takođe, predvideli smo da investitori moraju da imaju polisu osiguranja pre prijave radova da bi, u slučaju eventualne nesreće, oštećeni mogli da naplate štetu. Pre nego što dobiju građevinsku dozvolu, moraće da imaju i dokaz o kretanju građevinskog otpada, kako se ne bi stvarale divlje deponije - objasnio je Vesić.

Ministar je rekao da je izmenama predvidjeno uvođenje pozicije glavnog državnog urbaniste, Agencije za prostorno planiranje i Državne komisije za planove.

Vesić je rekao da je namera da se stimuliše i zelena gradnja tako da će svaki objekat morati da ima sertifikat zelene gradnje, te da će biti obaveza da svako treće parking mesto u novim zgradama ima električni punjač.

- Investitori koji budu gradili ekološki, plaćaće niže doprinose za građevinsko zemljište. Želimo da se u Srbiji gradi punom parom, da zaštitimo investitore i građane. Jedini čija će se pozicija pogoršati ovim izmenama su oni koji grade nelegalno, ali to i jeste moj cilj. Ako izmene budu usvojene, a uveren sam da hoće, jer smo zaista vodili dugu i kvalitetnu javnu raspravu, izgradnja bez dozvole ubuduće će biti krivično delo, a svakom preduzeću koje gradi bez dozvole pretiće oduzimanje licence - rekao je Vesić.

Naveo je da će izmenama ovog zakona konačno biti ukinuta konverzija uz naknadu prava korišćenja u pravo svojine nad građevinskim zemljištem.

- Čuo sam primedbe na račun te odredbe novog zakona, ali svi kojima je zaista stalo do ekonomskog napretka Srbije, znaju koliko je to važno. Sve koji kažu da će država izgubiti milijarde evra zbog ukidanja konverzije, mogu samo da pitam – kako država do sada, onda, nije zaradila te milijarde? Gde su te milijarde? Nema ih. Po tom osnovu za 13 godina, koliko je važeći zakon na snazi, u budžet je uplaćeno samo 31 milion evra ili manje od tri miliona evra godišnje - rekao je Vesić.

Naveo je da zbog konverzije gotovo 5.000 lokacija “stoji” i da je cilj da na tim lokacijama počne da se radi i gradi.

- Verujem da će ovaj zakon to i omogućiti. To nas sve dalje vodi otvaranju novih radnih mesta, rastu građevinske industrije i ukupnog BDP-a - dodao je Vesić.

Govoreći o gradnji pruga, naveo je da je planirano da se sa partnerima iz Mađarske grade tri prugе od kojih je jedna brza pruga Beograd – Budimpešta, čija je gradnja već u toku.

Uz nju će, kaže, biti puštena za putnički saobraćaj u oktobru pruga Subotica – Sеgеdin, a gradiće se i pruga Subotica - Baja.

Kako je rekao, pruga od Suboticе do Sеgеdina za putnički saobraćaj biće otvorеna u oktobru, ali ćе tеk krajеm 2024. ili počеtkom 2025. godine biti otvorеna i za tеrеtni saobraćaj.

- Kada je reč o pruzi Subotica – Baja, završen je idejni projekat, zajednički i spremni smo da uđemo zajedno i u projektovanje i izgradnju. Naš deo pruge je dug oko 13 kilomеtara i vrеdan oko 50 miliona - rekao je Vesić.

Vesić je naveo da su ovi projekti dogovoreni tokom njegove nedavne posete mađarskom kolegi, ministru Janošu Lazaru i istakao da Srbija i Mađarska nemaju otvorenih pitanja već da su, naprotiv, strateški partneri i da saradnja nikada nije bila bolja, pre svega zahvaljujući i ličnom prijateljstvu predsednika dve zemlje Aleksandra Vučića i Viktora Orbana.

- To umnogome olakšava posao i nama, ministrima, jer se lako i brzo dogovoramo o projektima koji su važni za građane Srbije i Mađarske - rekao je Vesić.

Naveo je da je najveći infrastrukturni projekat koji se trenutno realizuje gradnja brze pruge Beograd – Budimpešta i dodao da je pre godinu dana puštena u saobraćaj deonica Beograd – Novi Sad, a da se radovi na deonici ka Subotici odvijaju predviđenom dinamikom i da će pruga, kao što je i obećao kineski izvođač, biti završena do kraja 2024. godine, da bi posle svih ispitivanja, bila puštena u saobraćaj sredinom 2025. godine.

Predviđena je, kaže, dvokolosečna pruga do granice sa Mađarskom kod Kelebije, kao i rekonstrukcija devet železničkih stanica među kojima su Bačka Topola, Žednik, Naumovićevo i Subotica, kao i izgradnja novih stanica u Lovćencu, Rumenki i Vrbasu.

Kako je rekao, biće izgrađeno 49 nadvožnjaka, podvožnjaka i vijadukta, a najveći će biti vijadukt kod Vrbasa dug 1.600 metara.

- Mađarski partneri, takođe, uveliko grade svoj deo od Budimpešte do granice. Ono što je važno za putnike, zarad većeg komfora, granični prelazi će ubuduće biti na samim železničkim stanicama, kako se vozovi ne bi zaustavljali na granici - rekao je Vesić.

Naveo je da je formirana zajednička radna grupa koja će se baviti uređenjem saobraćaja na brzoj pruzi, kako bi granični prelazi sa carinom bili na železničkim stanicama i u Beogradu i u Budimpešti, Subotici i Novom Sadu i svim drugim na kojima će se voz zaustavljati.

Pruga od Beograda do Novog Sada duga je 75 kilometara, a deonica od Novog Sada do Subotice 108 kilometara, rekao je Vesić i dodao da će se, kada pruga bude završena, od Beograda do Subotice stizati vozom za nešto više od sat vremena, a do Budimpešte za oko tri sata.

- Do skora, tako nešto je u Srbiji bilo nezamislivo, ali za manje od dve godine, postaće realnost. To je još jedan san koji se ostvaruje i to je ono zbog čega i radimo ovakve projekte, da menjamo Srbiju na bolje, da građanima pružimo bolji život - rekao je Vesić.

Kada je reč o velikim projektima iz oblasti putne infrastructure, Vesić je rekao da nas do kraja ovog meseca očekuje otvaranje prve deonice Moravskog koridora.

- To je deonica od Pojata do Makrešana, duga 16,9 kilometara, dok u septembru otvaramo deonicu u dužini od 10 kilometara od Makrešana do Кoševa, iznad Кruševca, i tada će Kruševac biti potpuno povezan sa autoputem - rekao je Vesić.

Naveo je da će sledeće godine biti gotova deonica od Adrana kod Кraljeva do autoputa “Miloš  Veliki”, a sredinom 2025. godine i deonica od Adrana do Кoševa čime će biti završen Moravski koridor koji će, kako je istakao, biti prvi “pametan” autoput.

- Biće pokriven internet signalom, vozači će moći da dobiju servisne informacije o stanju na putevima, brzini, o mogućim opasnostima na putu, saobraćajnim nezgodama… - naveo je Vesić.

Dodao je da je izgradnja deonice autoputa Kuzmin – Sremska Rača strateški veoma značajna jer je deo koridora koji će ubuduće povezivati Beograd i Sarajevo.

- Deonica će, kako je i planirano, biti završena do kraja ove godine, dok Republika Srpska gradi svoj deo, do Bijeljine, pa će cela Semberija dobiti konačno dobiti direktnu, brzu vezu sa Beogradom”, rekao je Vesić.

Naveo je da je deonica duga oko 18 kilometara, sa mostom preko reke Save kod Sremske Rače, sa četiri trake, koji predstavlja najvažniji objekat na tom putu.

- Radovi se izvode na mostu i na trasi autoputa. Izgradnja mosta odlično napreduje – završena je čelična konstrukcija preko reke, a u toku su radovi na betonskim prilaznim konstrukcijama na obe obale. Takođe se izvode radovi na objektima na trasi – na izradi mostova, nadvožnjaka i propusta - rekao je Vesić.

Najavio je da će obilaznica oko Beograda, od Ostružnice do Bubanj potoka, biti gotova 1. juna i da će to biti veliki dan jer će posle 30 godina od početka izgradnje, konačno sav teretni saobraćaj moći da se izmesti iz centra prestonice.

- Na obilaznici se izode završni radovi, probijen je tunel Beli potok. Ova deonica obilaznice duga je 9,6 kilometara, a osim tunela Beli potok, čije su dve cevi duge po 360 metara, obuhvata i dva mosta dužine oko 900 metara, četiri nadvožnjaka dužine 870 metara, kao i dve petlje - Avala i Bubanj potok - rekao je Vesić.

- Činjenica da je na obilaznici oko Beograda najviše urađeno u poslednjih 10 godina pokazuje koliko se sada ulaže u infrastrukturu i kakva je vizija predsednika Aleksandra Vučića - da se izgradnjom infrastrutkure Srbija saobraćajno poveže i razvija i postane moderna evropska zemlja - istakao je Vesić.

Naveo je da nakon završetka deonice do Bubanj potoka, ostaje da se izgradi i deo do Pančeva, dužine 31 kilometar, koji se trenutno projektuje, a u okviru kojeg će biti sagrađen veliki drumko-železnički most kod Vinče što, dodao je, znači da će Beograd imati i železničku obilaznicu.
Ministar je rekao da će do kraja godine biti završena i deonica od Pakovraće do Požege.

- Bilo je problema i ja se jednom nedeljno sastajem sa izvođačima, od kojih sam dobio čvrsta uveravanja da će ovog puta rok biti ispoštovan. Deonica jeste zahtevna, na njoj su dva kompleksna tunela – “Laz” u kojem je probijena i druga cev i “Munjino brdo”, u kojem očekujemo probijanje cevi u julu ili avgustu - rekao je Vesić.

Naveo je da nakon završetka gradnje ove deonice, slede radovi na izgradnji dva nova puta, jednog ka Višegradu i Republici Srpskoj u dužini od 60 kilometara za koji je projektovaje završeno u januaru i od Požege do Boljara, kao veza ka Crnoj Gori.

- Put do Višegrada, takođe će biti zahtevan – 20 kilometara je u tunelima, 20 kilometara na nasipima, a 20 kilomatara na vijaduktima i neće biti lako izgraditi ga - rekao je Vesić.

Vesić je rekao da nas očekuje gradnja puta Кragujevac – Mrčajevci, kao i obilaznica oko Кragujevca, kao i da je plan da se gradi još jedan zaista važan put, a reč je o putu Kraljevo – Novi Pazar.

- Očekujem da radove na tom putu započnemo naredne godine. Kada budemo izgradili tu soabraćajnu vezu, od Novog Pazara do Beograda putovaće se za manje od dva i po sata. Obezbedićemo dodatni razvoj tog dela zemlje i investicije za Novi Pazar, Rašku i Kraljevo, a posebno je važno što će deo zemlje, značajan za očuvanje našeg nacionalnog identiteta, jer se u njemu nalaze brojni srednjevekovni spomenici i manastiri, biti dostupniji i našim građanima i turistima iz celog sveta - rekao je Vesić.

Naveo je da je na severu zemlje u toku izgradnja Fruškogorskog koridora, koji će sa četiri trake povezati Novi Sad i Rumu, i u okviru kojeg se gradi tunel "Iriški venac" koji će biti najduži u Srbiji – 3,5 kilometara.

Izgradnja tog tunela je, kaže, posebno važna kako bi se zaštitio nacionalni park, flora i fauna Fruške gore, kako bi se smanjilo zagađenje.

- U perspektivi, Fruškogorski koridor spojićemo sa brzom saobraćajnicom Beograd – Zrenjanin - Novi Sad, koju takođe planiramo da gradimo - rekao je Vesić.

Naveo je da počinje da se radi i brza saobraćajnica Bački breg – Nakovo, od srpsko-mađarske do srpsko-rumunske granice, koja će povezati severni deo Vojvodine i biti najkraća veza izmedju Rumunije i centralne Evrope.

- Do kraja ove godine biće završen i auto-put Ruma - Šabac, koji nastavlja da se gradi prema Loznici kao brza saobraćajnica sa krakom prema Badovincima, a i radovi na auto-putu Niš – Pločnik – Merdare, kod Merošine, izvode se punom parom, kako bi prva deonica, dužine 5,67 kilometara, bila završena u junu ove godine - rekao je Vesić.

Naveo je da je taj “Autoput mira” značajan jer će predstvljati najbržu vezu Srbije sa lukom Drač i doprineti razvoju, pre svega, Topličkog okruga.

- Gradeći auto-puteve i brze saobraćajnice imamo cilj da premrežimo Srbiju putevima, da zemlja bude potpuno povezana, da privučemo dodatne investitore jer oni dolaze tamo gde postoji dobra saobraćajna konekcija, da otvaramo fabrike, zapošljavamo ljude, da naši ljudi ostaju da žive u Srbiji, da imaju bolje plate, viši životni standard i da Srbija postaje jedna moderna, evropska zemlja - rekao je Vesić.

Govoreći o projektu izgradnje i rekonstrukcije komunalne infrastrukture “Čista Srbija”, Vesić je rekao da je to trenutno najveći ekološki projekat u zemlji i najveći projekat izgradnje i rekonstrukcije komunalne infrastrukture u našoj zemlji, vredan čak 3,5 milijarde evra.

- Veoma sam srećan što se sprovodi u okviru Ministarstva koje vodim, jer je to ono od čega građani osetiti direktnu korist. Moramo u 21. veku obezbediti kanalizaciju i postrojenja za preradu otpadnih voda, da zaštitimo naše reke, vazduh, prirodu - rekao je Vesić.

Naveo je da će neki delovi Srbije kroz ovaj projekat po prvi put dobiti kompletnu kanalizacionu mrežu i prečistače, da će se čuvati pijaća voda u gradovima i opštinama koje su ugrožene usled nekontrolisanog izlivanja kanalizacije, posebno u slivu Morave i štititi reke od zagađenja sa posebnim fokusom na Savu, Dunav, Drinu, sliv Morave, Pek, Timok, Kolubaru i Mlavu, a samim tim i kompletan biodiverzitet u slivu tih reka.

Vesić je pojasnio da projekat “Čista Srbija” obuhvata izgradnju postrojenja za prečišćavanja otpadnih voda, kanalizacione mreže i pumpnih stanica u 73 grada i opštine, odnosno na 89 lokacija što, dodao je, uključuje čak 157 postrojenja, ukupne dužine 5,2 miliona metara cevi kanalizacione mreže.

- Time će obuhvaćeno oko 2,5 miliona stanovnika - istakao je Vesić.

Naveo je da su tokom prošle i od početka ove godine nastavljeni radovi na izgradnji kanalizacione mreže i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u 14 gradova i opština, na 16 lokacija, koji su započeti krajem 2021. godine, u Novom Sadu, Novom Bečeju, Kragujevcu, Kučevu, Kniću, Lazarevcu, Obrenovcu, Velikim Crljenima, Svrljigu, Banji Vrujci, Vranju, Lajkovcu, Varvarinu, Krupnju, Kladovu i Mionici.

- To je prva faza ovog projekta i obuhvata izgradnju 680.344,36 metara kanalizacione mreže i 24 postrojenja. Do danas je na ovih 16 lokacija izvedeno 234.071,02 metara kanalizacione mreže. Ukupna vrednost radova u okviru ove faze je 336,6 miliona - precizirao je Vesić.

Dodao je da se paralelno sa izgradnjom kanalizacione mreže, radi i projektovanje postrojenja i da se u ovoj godini, u okviru prve faze, očekuje izgradnja ili postavljanje 14 manjih postrojenja.
U okviru druge faze projekta je, kaže, planirano da ove godine otpočnu radovi na izgradnji kanalizacione mreže i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u još 18 gradova i opština, koje su podeljene u dve grupe, a potpisivanje ugovora sa prvih devet lokalnih samouprava se očekuje u naredne dve nedelje.

Ministar je rekao da će narednih nedelja Vlada usvojiti odluku da se krene u prvih devet od tih novih 18 opština.

Kada je reč o regionalnim centrima za upravljanje čvrstim komunalnim otpadom, Vesić je rekao da je predviđena izgradnja četiri takva centra u Pančevu, Kraljevu, Nišu i Kragujevcu.
Dodao je da su za Pančevo i Kraljevo završeni projektni zadaci, da je projektovanje u toku i da je početak radova planiran tokom ove godine, po obezbeđenju sredstava.

- Što se tiče regionalnih centara za upravljanje čvrstim komunalnim otpadom i postrojenja za termovalorizaciju u Nišu i Kragujevcu, u toku je projektovanje, ali je zbog kompleksnosti oba projekta planirano da tokom ove godine bude završeno celokupno projektovanje, a početak radova tek 2024. godine - rekao je Vesić.

Kada je reč o projektu ”Zaplovi Srbijom”, Vesić je rekao da je vodni saobraćaj u Srbiji decenijama bio zapostavljen.

- Kao da nismo bili svesni koliko taj segment transporta može da doprinese ekonomskom razvoju, tim pre što imamo Dunav - drugu najdužu reku u Evropi i glavni međunarodni plovni put u Srbiji, ali i još jednu međunarodnu reku, Savu i jednu međudržavnu – Tisu - naveo je Vesić.

Podsetio je da Srbija ima 1.680 kilometara plovnih puteva i više od 610 kilometara kanalskih puteva.

- Ne samo da nismo koristili svoje reke, već smo se prema njima ponašali krajnje neodgovorno, izlivali kanalizaciju u njih... Da bi se sve to promenilo, da bismo sačuvali naše reke čistim, ali i kako bismo podstakli razvoj vodnog saobraćaja, i teretnog, ali pre svega turističkog, a time i dodatno unapredili ekonomski napredak, opredelili smo sredstva, čak 28 miliona evra, u projekat “Zaplovi Srbijom”, u investiranje u nautičku infrastrukturu - rekao je Vesić.

Naveo je da je nautički turizam izuzetno dinamičan sektor, a vodni saobraćaj ekološki najprihvatljiviji vid transporta.

- Sve od nas zavisi, ako turistima pružimo mogućnost da dođu u Srbiju, putevima, prugama, avio-linijama, pa i rečnim koridorima - doći će nam u posetu, a ovde zaista imaju šta da vide. Zato kroz ovaj projekat nameravamo da gradimo nove marine, u Smederevu, Velikom Gradištu, Golupcu, Kladovu i Somboru... - rekao je Vesić.

Podsetio je da je Međunarodno putničko pristanište nedavno otvoreno u Sremskoj Mitrovici i da se još jedno takvo završava u Šapcu, a da je u planu da se ono uradi i u Banoštoru.

- Postoje pontoni za linijski saobraćaj u Sremskim Karlovcima, Novom Sadu i Somboru, kao i pontoni za kanalski saobraćaj u Novom Sadu, Somboru, Apatinu i Odžacima - rekao je Vesić.

Naveo je da je pre 20 godina u našoj zemlji radilo jedno pristanište, a da se sada Dunavom i Savom povezujemo sa celim svetom.

- Izgradićemo i novu Luku Beograd, za koju je izabrana lokacija, kao i još jednu luku za rasute terete u glavnom gradu... Projekat je ambiciozan, ali ambicije nam ne manjka, jer sve to zapravo donosi nova radna mesta, razvoj turizma, gradnju hotela, turističkih kompleksa, promociju gastronosmkih i turističkih potencijala, više prihoda od turizma, samim tim bolji životni standard - rekao je Vesić.

Naveo je da se ove godine očekuje rekordan broj turista koji će nam doći rekama i da je namera da gradovi na Dunavu i Savi budu ucrtani na nautičke karte Evrope, kao i da se iskoriste brojni nautički potencijali naše zemlje.