BALSAMUJU BLIŽNJE KAO FARAONE! NE ŽALE PARA! Novi trend sa pokojnicima stigao i u Srbiju

Pogrebnici u Srbiji uvrstili na cenovnike i obradu tela zarad trajnog očuvanja. Oni koji to rade kažu da ovu uslugu najviše traže strani državljani.

Ništa na ovom svetu nije sigurno, osim smrti, a prateći trendove u pogrebnim uslugama u svetu i domaći pogrebnici su odlučili da uvedu kod nas novi vid spremanja preminulih za ona onaj svet, a koji je poznat pamtiveka - balsamovanje! Pa tako već neko vreme, oni koji žele da telo njihovih najmilijih nikada ne istrune, ne pitaju za cenu kako bi zauvek sačuvali posmrtne ostatke osoba koje su im mnogo značile u životu. Poput faraona, kako objašnjavaju u jednoj firmi koja se bavi pogrebnim uslugama, ova procedura garantuje da osoba koja je preminula i godinama nakon smrti izgleda potpuno isto kao i dana kada je njeno srce prestalo da kuca.

- Ima nekoliko nas koji u ponudi imamo ovu uslugu, ali zapravo mi smo tu da uputimo porodicu gde mogu trajno da sačuvaju telo svojih najmilijih. Najviše nam se javljaju klijenti iz Zapdane Evrope gde je balsamovanje normalna stvar, a dosta je skuplja nego kod nas. Ovaj proces se radi na Institutu za sudsku medicinu i košta oko 123.000 dinara. Telo se priprema između dva i četriri dana, nakon čega je spremno za sahranu - kazao nam je jedan pogrebnik, koji je želeo da ostane anoniman.

U JKP "Pogrebne usluge" Beograd za Informer kažu da s obzirom da je balsamovanje poznata i priznata praksa u Evropskoj uniji i svetu, moguće je da će u narednom periodu biti šire prihvaćena i kod nas.

- Kolege su se susretale sa ovom praksom u slučajevima transporta stranih državljana iz pojedinih država koji su preminuli u Srbiji. U tim slučajevima ovaj postupak (balsamacija posle obdukcije) vršili su stručnjaci Instituta za sudsku medicinu Medincinskog fakulteta u Beogradu. U JKP „Pogrebne usluge" Beograd za sada vrši isključivo spremanje preminulih. Prema važećem cenovniku JKP „Pogrebne usluge" Beograd, cena usluge spremanja preminulog lica iznosi 3.821,00 dinar. Usluga obuhvata higijensku obradu posmrtnih ostataka preminulog lica (kupanje, brijanje, češljanje i sl). Ovo se naravno, ne odnosi za preminule od zaraznih bolesti, te se sa ovim posmrtnim ostacima se postupa u skladu sa Pravilnikom o uslovima i načinu postupanja sa posmrtnim ostacima umrlog lica koje donosi Ministrastvo zdravlja, pri čemu se higijenska obrada ne obavlja kod lica preminulih od određenog broja zaraznih bolesti, navedenih u ovom pravilniku. Što se tiče šminkanja, kako bi izašli u susret sugrađanima, kolege spremači umrlih u pojedinim slučajevima po molbama porodica preminulih vrše primenu diskretne šminke koju porodica donese, što sve ulazi u navedenu cenu spremanja preminulog - kazali su nam u JKP "Pogrebne usluge".

Foto: Printscreen You Tube

Najmodernije očuvanje tela i 100.000 evra!

Kako smo nezvanično saznali na Institutu za anatomiju Medicinskog fakulteta u Beogradu na kome se već neko vreme radi na otvaranju Centra za balsamovanje, ova praksa je dopuštena kod nas, a kako ističu u našoj zemlji se samo ovde radi najsavršenija vrsta balsamovanja - plastinaciju. 
-To je najsavršenija vrsta balsamovanja koja se radi u bogatim zemljama sveta i nakon čega leš praktično zauvek izgleda kao da je živ.On takođe može biti u bilo kakvom položaju. Proces ove vrste balsamovanja u fazama traje godinu dana i košta čak 100.000 evra. Kod nas je ovaj vid balsamovanja počeo da se uvodi od 2003. godine isključivo na Institutu za anatomiju Medicinskog fakulteta u Beogradu za potrebe naučnog rada.  Plastinaciju je osmislio nemački profesor Gunther von Hagens 1977. godine kao najsavršeniju tehniku balsamovanja da bi se ljudska tela namenjena nastavi i nauci tokom procesa ispunjavanje tečnim silikonom po polimerizaciji i očvršćavanju, koristila neograničeno. Tela su posle toga trajno fiksirana, bez mirisa, vlaženja i mogućih zdravstvenih rizika- kazao nam je sagovornik iz ove medicinske ustanove.
 

Preminuli u Americi pre sahrane u Srbiji moraju biti balsamovani

U  Sjedinjenim Američkim državama ako se sahrana ne obavlja u roku od 24 sata od smrti, po zakonu je obavezno balsamovanje leša, zamena krvi hemikalijama iznutra, i hemijsko dezinfikovanje spolja. Tako su mnogi naši sugrađani, koji su preminuli u ovoj prekookeanskoj državi pre nego što je njihovo telo stiglo u Srbiju morali da budu podvrgnuti ovom procesu,koji tamo košta oko 10.000 i 12.000 dolara. Međutim pogrebnici kažu da je balsamovanje prilikom transporta tela avionom obavezno i iz drugih razloga.
- Kada neko naš umre u SAD, tek nakon dobijanja setrifikata o balsamovanju ide sporovodnica iz ambasade. Balsamovanje je obavezno da se ne bi desila eksplozija u avionu. U suprotnom, telo bi se nadulo, pošto bakterije rade, stvorio bi se višak vazduha, a kako su hermetički zatvorena u limenim sanducima, došlo bi do eksplozije - kaže Vlada Radović, predsednik Udruženja privatnih pogrebnika.

Foto: Branko Pantelić

Balsamovani lideri

Pre nego što je postala gotovo uobičajena praksa, pre svega u SAD, u skorijoj istoriji balsamovani su najčešće lideri država. Poslednji od njih je dugogodišnji lider Venecuele Ugo Čaves koji je preminuo pre desest godina. Od 13 do sada balsamovanih šefova država, javnost još ima priliku da vidi lik prvog lidera SSSR-a Vladimira Iljiča Lenjina, prvog predsednika Turske Republike Mustafe Kemala Ataturka, lidera kineske revolucije Mao Cetunga, doživotnog predsednika Severne Koreje Kim Il-Sung i njegovog sina Kim Džong-ila, vjetnamskog lidera Ho Ši Mina i papu Jovana XXIII. 
Ruski stručnjaci prvi put su balsamovali telo Lenjina posle njegove smrti 1924. Godine, a kasnije je ista tehnologija korišćena pri balsamovanju Josifa Visarionoviča Staljina, koji je umro 5. marta pre 60 godina. On je sahranjen 1961. kod zidina Kremlja, kao što su sahranjeni i posmrtni ostaci drugih balsamovanih lidera.
Svojevremeno je balsamovana bila i "prva dama" Argentine Eva Peron, koja je nakon zbacivanja Perona 1955. tajno sahranjena u Italiji, a ponovo sahranjena 1976. u porodičnoj grobnici u Buenos Airesu.
 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.