SRPSKI PASOŠ JE NA CENI! Iz ove zemlje najviše građana želi naše državljanstvo - Broj se svake godine uveća za 20.000

Srpski pasoš od početka 2021. godine pa do prvih dana tekuće 2023. godine dobilo je 52.374 stranaca, pokazuju zvanični podaci Ministarstva unutrašnjih poslova.

Srpski pasoš od početka 2021. godine pa do prvih dana tekuće 2023. godine dobilo je 52.374 stranaca, pokazuju zvanični podaci Ministarstva unutrašnjih poslova. Iako bi zbog masovnog priliva Rusa i delom Ukrajinaca u Srbiju od početka ratnog sukoba između dve zemlje koji prelazi 300.000 ljudi mogli pomisliti da su upravo oni najbrojniji tražioci srpske putne isprave, drugi podaci demantuju opšti utisak.

Brojke (ne)odražavaju realnost

U Srbiji se trenutno nalazi nešto više od 30.000 Rusa sa odobrenim privremenim boravkom i to je prvi indikator da se čak deset puta manje njih zadržava u našoj zemlji u odnosu na broj ulazaka od početka rata.

- Realan broj stranaca koji su dobili državljanstvo Srbije, a koji u skladu sa propisima o kretanju i boravku stranca imaju odobreno stalno nastanjenje, odnosno koji imaju bračnu zajednicu sa državljaninom Republike Srbije za 2022. godinu značajno su manji. Tek 749 stranaca dobilo je srpski pasoš po ovom osnovu - rečeno je u MUP-u.

Foto: tanjug/v.dzuverovic

Ovim odgovorom Ministarstva nisu obuhvaćeni oni koji su državljanstvo dobili po članu 23 Zakona o državljanstvu Republike Srbije, a koji kaže da pripadnik srpskog naroda koji nema prebivalište na teritoriji Republike Srbije ima pravo da bude primljen u državljanstvo Republike Srbije bez otpusta iz stranog državljanstva, ako je navršio 18 godina života i nije mu oduzeta poslovna sposobnost i ako podnese pismenu izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom državom.

Nisu Rusi, evo odakle dolaze novi državljani Srbije

Da nisu Rusi ti koji prednjače u broju novih državljana, potvrđuje nam i dr Vladimir Nikitović, upravnik Centra za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka.

- Mi svake godine imamo u proseku oko 20.000 novih državljana, ali najveći broj ljudi dolazi pre svega iz Bosne i Hercegovine i to je vrlo važno ako pričamo o demografskim prilikama u našoj zemlji. Srbija spada u red država koje dozvoljavaju da imate neograničeni broj državljanstava i to samo po sebi nije neki indikator u smislu doseljavanja - objašnjava Nikitović.

Foto: Shutterstock

Prema njegovim rečima, puno ljudi uzima državljanstvo da bi ostvarilo neka svoja prava i mogućnosti i mahom je reč o ljudima iz regiona koji su glavnina ovih brojki, ali u suštini ne dođu svi da žive ovde. Uz činjenicu da naši zakoni dozvoljavaju više državljanstava, samim tim imaju i više putnih isprava.

- Obzirom na to da mogu praktično da biraju dokument koji će pokazati na granici, mi nemamo mehanizam da na osnovu samog putovanja uđemo u trag koliko njih zaista ostaje da živi u Srbiji. S toga broj novih državljanstava nije indikator koji može da govori o realnom stanju stanovništva, ali svakako da imamo trend, naročito u poslednje dve, tri godine povećanog broja dolaska ljudi iz Bosne i Hercegovine, mahom studenata koji odlučuju da ostanu ovde - precizira Vladimir Nikitović.

Najveći demografski ishod rata ne dešava se u Srbiji

Kako objašnjava naš sagovornik, veliki broj ljudi koji su zaista tražili utočište usled tog rata su bili pre svega Ukrajinci.

- Oni su sticajem okolnosti zapravo odlazili kod rodbine, prijatelja i poznanika, a znamo kako su se granice u proteklih stotinjak godina menjale na tim prostorima. Dakle, oni su odlazili najviše u okolne zemlje, gde su već postojale neke migrantske mreže iz prethodnih perioda. To je u suštini neki najveći demografski ishod celog tog rata - kaže Nikitović.

Foto: freepik

Preporuka Eurostata, kaže, da svaki državljanin Ukrajine automatski dobija boravište i računa se u rezidentno stanovništvo, a time je obuhvaćena i Srbija. Ipak, njih je u odnosu na Ruse značajno manje u našoj zemlji.

Kada se govori o Rusima u smislu nastanjenja, reč je o minornom broju.

- Oni sada koriste tu mogućnost da trenutno borave i putuju preko naše zemlje, pa je teško govoriti o njihovim trajnim planovima. Svakako da će dužina rata biti jedan od odlučujućih faktora u tome da li će Srbiju odabrati za trajno nastanjenje. Treba imati na umu da mi nismo još uvek toliko privlačna destinacija da možemo sa sigurnošću da računamo na to da će ovde ostati da žive - objašnjava upravnik Centra za demografska istraživanja.

Nije jednostavno biti u demografskom plusu

Ako se priča o projekcijama kretanja stanovništva, prema rečima ovog stručnjaka iz oblasti demografije, nama je potrebno da u odnosu priliva i odliva stanovništva svake godine "pregazimo" minus od oko 10.000 onih koji iz Srbije odlaze, onima koji dolaze.

Foto: Pixabay

Kako dodaje, najskoriji podaci Eurostata pokazuju da će u tom pravcu ići nama susedna Hrvatska, te da bi i Srbija morala da krene istim putem, ako hoće da se izbori sa svim demografskim problemima.

- Mislim da i najnovije izmene zakonodavstva idu u tom pravcu da se ljudi zadrže. Napokon su donosioci odluka shvatili da je to neminovnost, jer su oni koji se time bave još pre desetak godina sugerisali da će se dešavati veliki odlivi i da će one zemlje koje to prve shvate biti u prednosti u odnosu na druge - navodi Nikitović.

Lakše do boravišnih i radnih dozvola

Reč je o izmenama dva zakona koji regulišu boravak i zapošljavanje stranaca - Zakon o strancima i Zakon o zapošljavanju stranaca. Ove promene podrazumevaće da se stranci u buduće umesto na dve adrese za dobijanje privremenog boravka i radne dozvole, obraćaju samo jednoj – Ministarstvu unutrašnjih poslova. MUP će o podnetom zahtevu morati da odluči u roku od 15 dana, a zahtevi se mogu podnositi elektronski.

Jedinstvena dozvola za boravak i rad izdavaće se na period do tri godine uz mogućnost produžavanja, umesto dosadašnjih godinu dana. Samim tim, privremeni boravak će biti odobravan do tri godine, uz mogućnost produžavanja na isti period.

Dosadašnja nalepnica privremenog boravka u pasošu biće zamenjena novim biometrijskim dokumentom koji će podrazumevati oba - dozvolu za boravak i onu za rad.

Foto: Pixabay

Još jedna važna izmena odnosiće se i na to da će stalni boravak moći da se dobije već nakon tri godine neprekidnog boravka, umesto dosadašnjih pet. To dalje znači i da će nakon tog perioda biti moguće podneti zahtev za prijem u državljanstvo Republike Srbije.

- Cilj svih ti zakonskih rešenja je da se dobro pozicionirate kako bi privukli stanovništvo i radnu snagu koja vam je neophodna - pojašnjava Nikitović.

Kako kaže, to je situacija koja se na evropskim prostorima događa već neko vreme, a u kontekstu Rusa i Ukrajinaca koji dolaze u našu zemlju, šansa je da se postavimo kao zemlja u kojoj bi oni sami poželeli da ostanu.

- Da bismo nadomestili taj minus od 10.000 ljudi koji imamo svake godine, broj onih koji bi došli morao bi da pređe u plus, a to nije tako lako. Treba napraviti mere koje će privlačiti ono stanovništvo koje se proceni kao najpotrebnije - kaže Nikitović.

Najdeficitarnija ona zanimanja koja su najmanje plaćena

- Zanimanja u kojima je plata pet do šest puta veća u zapadnim zemljama dovoljna je motivacija za naše ljude da odlaze iz Srbije. To je veliki razlog zašto nam fali te niže kvalifikovane radne snage i to je već sada veliki problem, jer vidimo dolazak ljudi iz zemalja trećeg sveta. Pomenuti zakoni su napravljeni u tom smeru da se deficitarna zanimanja "pokriju". Isto to se događa i u zapadnoj Evropi - tvrdi Nikitović.

Prvi čovek Centra za demografska istraživanja smatra da nam promene u tom pogledu neminovno slede, samo je pitanje trenutka kada ćemo to zaista i osetiti.

A kako do srpskog pasoša?

Oni koji pak požele da Srbiju proglase svojom zemljom moraju da ispune nekoliko uslova koje propisuju naši zakoni.

Foto: printskrin

Stranac kome je odobreno stalno boravište u Srbiji može na lični zahtev da dobije državljanstvo pod uslovom da je stariji od 18 godina i da je radno sposoban.

Uslov su i tri godine neprekidnog prijavljenog prebivališta u Srbiji, kao i da je podnesena pisana izjava "da se Srbija smatra svojom državom". O prijemu odlučuje Ministarstvo unutrašnjih poslova.