PRVO TESTIRANJE NA DROGU, PA ONDA U UČIONICU! Evo ko će i na koji način proveravati prisustvo narkotika kod đaka

Vlada Srbije je posle masakra na Vračaru donela 10 odluka, među kojima je i ova vezana za obavezno testiranje đaka u školama na drogu.

Odluka Vlade Republike Srbije navodi da će u roku od mesec dana, Ministarstvo prosvete i Ministarstvo zdravlja pripremiti propise kojima će se omogućiti uvođenje obaveznih testova za narkotike u srednjim školama i u osnovnim školama za učenike sedmog i osmog razreda.

Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija kaže da se objektivno suočavamo sa tim problemom zloupotrebe narkotika kod tinejdžera.

- Mi na taj problem možemo da zažmurimo i da kažemo da ćemo verovati deci, ali tu i tamo trebalo bi izvršiti neke provere, jer apsolutno poverenje ne može da postoji u uzrastu dece kada su skloni različitim i oblicima problematičnog ponašanja - rekao je Markov.

Kako kaže, stava je da bi testiranje dece na narkotike u školama mogla biti dobra odluka, ali da ne zna kako će biti realizovana.

- Trebalo bi precizno osmisliti kako to realizovati. Ako biste pojedinačno testirali svako dete, to može biti neprijatno za neku decu. Opet, s druge strane, nezgodno je i ako kažete "Sumnjamo u neko dete", ko je taj ko tu sumnja? Ne može nastavnik sebi da da za pravo da sumnja na nekog, odnosno on može privatno da sumnja, ali ako nekoga javno obeležite, onda je to može biti i vrlo ozbiljno i donosi sa sobom neku vas krivičnu odgovornost - priča Markov.

Foto: alo.rs

Neslavan pokušaja testiranja

Markov se osvrnuo na pokušaj uvođenja ove mere 2015. godine da se rade uzorci u učionicama, da se vidi da li postoje tragovi korišćenja narkotika nije dobra. Tu se javlja problem, jer je u velikom broju škola nastava kabinetskog karaktera, što znači da učenici za svaki predmet menjaju učionice i praktično svi učenici će proći kroz taj kabinet, tako da i ta opcija pada u vodu.

Tada je su beogradske škole dobile aparate za detekciju narkotika, a u sprovedena je i akcija "Niške škole bez droge – sigurno mesto za đake" gde su forenzičari u niškim osnovnim i srednjim školama tražili ima li tragova psihoaktivnih supstanci, ali tu se od najave nije dalje otišlo.

Takođe, radi prevencije narkomanije u Loznici je još 2010. godine u okviru projekta "Za život bez droge" iz budžeta grada plaćena pokretna laboratorija za testiranje površina u svim školama. Korišćena je dve godine i testovi su rađeni samo u srednjim školama.

Foto: clipart

Od četiri srednje škole u kojima su rađenja testiranja, samo u jednoj su pronađeni tragovi marihuane. Stručna javnost smatrala je da testiranje školskog prostora na prisustvo droga nije najdelotvorniji način prevencije narkomanije i sa ovim projektom se stalo.

Roditeljima davati besplatne kućne testove

- Ne bi bilo dobro da se svaki učenik u svakoj školi testira, mislim da je to finansijski i nemoguće, ali postoji jedno dobro rešenje možda, a to je da država finansira kućne testove koji bi bili u školi bili podeljeni roditeljima na roditeljskom sastanku - kaže Markov.

Istog stava je i ministarka zdravlja Danica Grujičić koja je ocenila je da je potrebna kontrola đaka testiranjem na narkotike, ali da je to dodatni trošak.

- To su hiljade analiza, zahteva i dodatnih troškova, a ne znam ni kako će roditelji te dece prihvatiti da moraju na šest meseci da se testiraju. Dajte da pustimo struku", rekla je ministarka zdravlja. Možda je bolje da deca popunjavaju neke psihološke testove na osnovu kojih će struka reći ko treba da se testira, a ko ne - rekla je Grujičić.

Foto: printscreen

Kako kaže to bio i najjednostavniji način, nego da roditelj ode sam u apoteku i da kupi, plašeći se možda da će ga prepoznati neko.

- U isto vreme morala bi da postoji paralelna edukacija i roditelja i učenika. Kod roditelja u pogledu prepoznavanja prvih signala koji bi mogli ukazati da dete koristi narkotike i učenika u pogledu prevencije. U nekim školama periodično dolaze inspektori i drže ta predavanja, drže i sastanke sa roditeljima, nastavnicima i učenicima o tome kakve su vrste krivične odgovornosti za to ukoliko posreduju narkotike - kaže Markov.

Ističe da bi dobro bilo oformiti mrežu vršnjačkih edukatora uz pomoć MUP-a i Ministarstva prosvete i zdravlja. Na taj način bi se obučio određeni broj vršnjačkih edukatora, ali da je neophodno osmisliti radionice za roditelje.

- Čak i kada se otkrije da dete koristi narkotike ne treba vršiti neku vrstu segregacije, ako se se suočimo sa ovim problemom onda praktično imamo šansu i da ga rešimo, a ako se ne suočimo sa nećemo uraditi ništa - istakao je Markov.

Foto: Informer DN

Branko Subotić, direktor Elektrotehničke škole "Nikola Tesla" takođe je stava da plan o testiranju učenika na narkotike može da se uvede u škole.

- Mislim da je to moguće da se izvede. Naravno, prvo bih da sazvao savet roditelja, da roditelji daju saglasnosti generalno za takvo nešto. Ja mislim da roditelji ne bi bili protiv toga. Samo da se ispoštuje procedura, da roditelji daju saglasnosti da može da se izvrši testiranje kad god se planira. Čak mislim da bi svaki roditelj pristao, jer želi da bude uključen i da zna koje probleme ima njegovo dete i kako može da mu pomogne - kaže Subotić.

Šta kada se otkrije da dete koristi narkotike

Miloš Bjelanović, direktor Zemunske gimnazije pozdravlja ovu inicijativu, ali postavlja opravdano pitanje - šta dalje?

- Školama su u ovom trenutku su apsolutno vezane ruke. Mi ovog trenutka, i da imamo takva saznanje, nemamo smernice na koji način da ih saopštimo roditeljima, šta uraditi sa takvom decom. Trenutka smo u mraku, nemamo apsolutno nikakvih ingerencija ako utvrdimo da imamo koričenje narkotika kod dece, i to je ovog trenutka ozbiljno pitanje. Kako se pojavio predlog da se na šest meseći se, odnosno dva puta godišnje radi ad hoc provera i testiranje na narkotike, tako isto, taj neko koja predložio, valjda je imao ideju šta ako utvrdimo da u nekoj školi imamo korišćenje, narkotika i šta, dalje raditi. Ovo je samo otvaranje problema i pitanja, a nema rešenja šta raditi potom - rekao je Subotić.

Foto: Freepik.com

Objašnjava da se ovaj plan pre svega mora usmeriti ka drugom koraku - intervenciji.

- Verovatno će Ministarstvo izaći s predlogom tim do 5. juna, pošto im je rok do tada. Dobro je što mi razmišljamo o prevenciji, ali konkretno, ovo pitanje zahteva intervenciju. Potrebno je da postoje jasne smernice za zakonska rešenja, šta radimo sa učenicima, sa roditeljima, sa celim sistemom, ako utvrdimo tako nešto - kaže Subotić.

Represivne ali obećavajuće mere

Nada Trifković, direktorka Srednje medicinske škole u Beogradu kaže da većina mera koje se donose ad hoc zaista imaju predznak da su represivne i da će se videti koliko će i da li će dalje zaživeti i dati željeni efekt.

- Očekuje se da nešto radikalnije preduzme, jer ovo se zaista otelo kontroli. Ja sam mišljenja da pošto deca imaju jednogodišnje i redovne sistematske preglede, i tu se mogu testirati i na psihoaktivne supstance, ali ti testovi ne bi trebalo da budu najavljivani jer neće biti merodavni - kaže Trifković.

Ona je napomenula da bi pored dece trebalo i nastavnici da idu na sistematske preglede i da oni budu podvrgnuti lekarskim pregledima jer su to ljudi koji rade sa decom, sa sve težim i zahtevnijim generacijama. Kako kaže, takva testiranja trebalo bi uvesti i u višim razredima osnovnih škola.

- Bilo bi dobro početi sa ovim testovima već u sedmom i osmom razredu, pa onda u srednjim školama svakako. Deca narkotike, nažalost, koriste. Svedoci smo svemu i svačemu, ali nisu oni baš toliko neuki, da oni ne znaju da u situaciji kada će biti testiranje, ne treba da konzumiraju ništa. A mišljenja sam i da te testove treba da rade i prosvetni radnici, pogotovo test na alkohol - dodaje Trifković.

Foto: printscreen

Ističe da ova mera neće dati nikakav efekat ukoliko se ne uradi jedan detaljan plan sa ozbiljnom ekipom stručnjaka, sa protokolima i pravilnicima. Trifković ističe da je potrebno da to dete posle ide na provere i testove da se vidi da li su ove mere urodile plodom i da dete ne koristi ove supstance više. Takođe, navodi da ništa ne znači što će se otkriti da od 3-4 hiljade dece, a posebno u srednjoškolskom uzrastu 30 odsto konzumira opijate.

- Da skoro 30 odsto dece konzumira neki vid opijata je neformalan podatak. I šta sad s tim? Šta ćemo dobiti tim saznanjem? Šta je zapravo bio cilj? Cilj je da se uporedo sa tim radi i prevenciju. Deca naravno nisu svesni šta uzimaju, ni šta konzumiraju. Ovo je održivo jedino u uslovima kompletnog projekta i programa u kome bi se tačno preciziralo na koji način bi se to izvodilo, šta nakon toga, ko se prvi poziva, ko dobija obaveštenje o tome, kome se dete dalje upućuje, koja je dalja procedura praćenja tog deteta. Onda bi to možda imalo nekog efekta, a satanizovati decu po tom pitanju nije dobro - rekla je Trifković.

Foto: printscreen

Direktorka kaže da je potrebno proveriti i zakonsku regulativu, odnosno da li se to sme raditi, kada se to sme raditi, da li sme da bude nenajavljeno kako se planira.

- Ovo je ujedno i zakonsko pitanje, jer su sve to maloletna lica, nema niko pravo da ih ispituje. Drugo, tu je i pravo objavljivanja podataka i zaštita podataka koja mora da postoji. A sa druge strane, ako vi ne možete nikome reći, šta dobijate tim podatkom? Neophodna je čitava ekipa stručnjaka, od pedagoga, psihologa, preko zdravstvenih radnika, do pravnika, koji moraju to da urade na način kojim se postiže željeni cilj da se smanji i da se predupredi upotreba narkotika kod dece - objašnjava Trifković.

Kako kaže, direktor škole ne sme da ima pravo da bilo kakve informacije o tome iznosi na veću, niti bilo kome, u suprotnom mora odgovarati pred zakonom.

- Direktor ili psiholog bi trebalo da trebalo da imaju diskrecionu obavezu da o tome obavesti roditelje, da ga uputi šta dalje. To bi dalje trebalo da se dešava van škole, a škola bi tu bila samo neko ko je igrom slučaja došao do tog podatka. Ne mislim da u školi postoje stručne službe koje mogu da rade sa takvom decom, jer niti imamo vremena, niti su usposobljeni, niti bi to dalo neke trajne rezultate - zaključila je Trifković.

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.