"TROJANSKI KONJ" U ĆELIJAMA ZBUNJUJE I POBEĐUJE RAK! Srbin na tragu velikog izuma - Ovogodišnji dobitnik nagrade "Mihajlo Pupin" nastavlja da svoje znanje prenosi na mlađe generacije

Vidak Raičević, doktorand na Prirodno - matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu dobitnik je prestižne nagrade "Mihajlo Pupin" koju dodeljuje Matica Srpska. Ovaj mladi naučnik bavi se istraživanjima vezanim za lečenje karcinoma. Trojanski konj iz njegove laboratorije trebalo bi da zbunjuje ćelije raka, a jednog dana mogao bi biti lek.

Matica Srpska, naša najstarija književna, kulturna i naučna institucija na svake tri godine dodeljuje nagradu za diplomske, master i druge naučne radove studenata redovnih i doktorskih studija iz tehničkih i prirodno matematičkih disciplina, kojima se bavio Mihajlo Pupin.

Vidak Raičević, istraživač - saradnik na Katedri za organsku hemiju ovu, kako kaže, laskavu titulu, dobio je za rad koji se bavio se derivatizacijom steroidnih hormona čoveka, jednim od načina dobijanja molekula koje imaju korisne biološke aktivnosti, pa i u pronalaženju lekova.

Kako radi trojanski konj iz laboratorije

Da bi smo razumeli o čemu se radi, mladi naučnik hormone poredi sa klavirom, oni praktično pritiskaju više tipki i izazivaju više različitih reakcija u organizmu. Tako postoje i neki oblici kancera koji su hormon zavisni.

- Strategija kojom sam se bavio je osmišljavanje trojanskog konja, modifikacija tog molekula, korišćenjem organske hemije. Menjam strukturu molekula pomoću hemijskih reakcija, da bi dobio molekul koji se ćeliji predstavi kao nešto što ona želi, kao taj hormon koji pomaže ćeliji da raste i da se deli, da dobijemo ono što se zove tumor. Međutim, ako taj molekul promenimo, damo mu novi oblik, bar u nekim delovima, on je upravo nalik na antičkog trojanskog konja, ćelija ga usvaja. Umesto da joj pomogne da raste, ćelija odumire - objašnjava Raičević.

Foto: Pixabay

Konačan rezultat istraživanja, kaže laureat, još je daleko, a veliki problem u tome što se istraživanje radi u Univerzitetskom centru, a ne u velikoj farmaceutskoj industriji koja bi novcem mogla da pomogne brže kretanje molekula ka primeni.

Mladi naučnik dodaje da i u svetu iz univerzitetskih centara dolazi svega 10 odsto molekula koji na kraju dobiju titulu klinički odobrenog leka.

Njegovo istraživanje naslonjeno je na prethodni rad kolega sa PMF-a, ali i drugih univerzitetskih centara. Molekuli koje pravi su ujedno i organometalni, osnov za taj deo istraživanja dao je profesor Rastko Vukićević sa Univerziteta u Kragujevcu. On je svoje znanje preneo profesoru Niku Raduloviću, dekanu PMF-a u Nišu. Ova dva profesora mentori su na njegovoj doktorskoj disertaciji.

Zašto je ostao u Srbiji

Vidak Raičević je ostao u Srbiji, između ostalog i zbog toga što poštuje rad i znanje ljudi koji su mu ga preneli, a svoje znanje želi da prenese novim generacijama. Znanje čini društvo i državu boljim, samo tako možemo napred.

Foto: printskrin/youtube

Iako mlad, već se bavi pedagoškim radom, predaje u Gimnaziji "Jovan Jovanović Zmaj" učenicima koji su upisani na program "Nadareni učenici za biologiju i hemiju", on im je i mentor na takmičenjima.

- To je jedno neverovatno lepo iskustvo, raditi sa našim najelitnijim srednjoškolcima, koji se najviše zanimaju za biologiju i hemiju. Dobijamo vrhunske stručnjake, jer kad se neko interesuje za hemiju od osnovne škole, nastavi u srednjoj, želi da uradi još više na fakultetu, kroz takmičenje ili volontiranjem u laboratorijama, dobijamo ljude koji su zaista veliki potencijal i jako je tužno kada oni odu iz ove zemlje - ističe Raičević.

Srpska hemija u svetskom vrhu

Raičević dodaje da je mnogo učenika koji su svoje maturske radove hteli da urade u laboratorijama na fakultetu, imali su toliku želju i volju da to urade, da su njihovi maturski radovi gotovo na nivou diplomskog rada.

- Srbija je, prema raznim statistikama koje se objavljuju, kada se gleda efikasnost naučnih istraživanja, objavljenih naučnih radova, i kada se gleda obim finansijskih sredstava koja se ulažu u nauku, praktično uvek u samom svetskom vrhu. Tako je, između ostalog, zato što imamo vrlo, vrlo nadarene i zainteresovane studente, učenike srednjih škola, a sve kreće čak iz osnovnih, gde učenici biraju da se takmiče iz hemije - rekao je Vidak.

Raičević je imao priliku da se takmiči i kao student, što je retkost kad je hemija u pitanju, i to u Iranu i Libanu. To su, kaže, u tom trenutku bila dva jedina centra u svetu koja su organizovala takmičenja za studente.

Foto: printskrin/youtube

Učestvovao je u organizaciji srpske hemijske olimpijade, koja je kvalifikaciono takmičenje za Međunarodnu hemijsku olimpijadu na koju odlaze najbolji srednjoškolci. Član je i komisije za takmičenje učenika osnovnih škola.

Šansa Fonda za nauku

Raičević kaže da, iako se srozavaju kriterijumi, uvek imamo 5 odsto natprosečno zainteresovane i kvalitetne dece s kojom je lako raditi. A sada imamo i Fond za nauku koji je upravo otvorio novi program pomoći mladim istraživačima i naučnicima u ranoj fazi karijere. Samo za ovaj program Republika Srbija izdvojila je četiri miliona evra.

Dobitnik nagrade "Mihajlo Pupin" ove godine bi trebalo da doktorira, a ima i novi projekat tima koji će biti odgovor na poziv Fonda za nauku Republike Srbije.

- Trenutno se zanimamo za mogućnost određivanja pojedinih molekula u biološkim tečnostima, kao što je cerebrospinalna tečnost i upotrebu onoga što je sve aktuelnije, a to su informacione tehnologije. Algoritmi dubokog učenja potencijalno bi mogli da omoguće predikciju raznih stanja koja mogu da se dovedu u vezu sa promenama u toj tečnosti - kazao je Raičević.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

NekoKo

pre 1 godinu

U farm. industriju ako bude prešao da razvija ovo istraživanje napredovaće do mojega. Takođe, ako priča pije vodu nek je ovom dečku bog u pomoći. To je trebalo da se razvija faktički u strogoj tajnosti pod okriljem države i kada se istraživanje završi i lek patentira, da se sve javno obelodani ...

0 0 Odgovori

Stefan

pre 1 godinu

Zašto ne pišete da on ima zvanje istraživač-saradnik na PMF u NS, a da se naučnicima i istraživačima stalno preti otkazima? Do prošle godine imali su ugovore na godinu dana. Zbog te neizvesnosti mnogi odlaze u inostranstvo. Dekani se ponašaju kao da im je deda ostavio fakultet.

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari