Zaustavljanje femicida zahteva zajednički napor svih sektora društva

Podaci Ujedinjenih nacija govore da je svaka treća žena u svetu, tokom života, doživela fizičko ili seksualno nasilje.

U periodu od januara do jula 2023. u Srbiji su registrovana 27 slučaja femicida, saopšteno je na panel diskusiji koja je povodom kampanje ,,Stop femicidu'' Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog realizovalo u okviru projekta Nemačke razvojne saradnje ,,Podrška socijalnom uključivanju u Srbiji'', a koji realizuje Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH. Kampanju ,,Stop femicidu'' ima za cilj podizanje svesti o štetnosti pojave femicida u društvu, i mobiliše sve organe javne vlasti, organizacije civilnog društva i druge aktere u primeni politike Vlade Republike Srbije ka nultoj toleranciji prema nasilju.

- Republika Srbija je uradila toliko toga poput izmena i dopuna Krivičnog zakonika, zatim Zakon sprečavanja nasilja u porodici, Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, izmene i dopune Zakona o zabrani diskriminacije i Zakon o rodnoj ravnopravnosti. Međutim, nasilje se i dalje dešava. Dešava se oko nas i može svima da se desi. Svako od nas poznaje osobu koja je doživela određeni vid nasilja.  Zato je zadatak svih nas da ne okrećemo glavu i da kažemo: ,,To se ne dešava'' – istakla je Nina Mitić, pomoćnica ministra u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Femicid je složen fenomen koji je raširen širom sveta i ne poznaje granice, rasu, klase, kulturu, tradiciju, religiju i upravo zbog toga zahteva zajednički napor svih sektora društva, Vlade, organizacija civilnog društva, privatnog sektora i pojedinaca. Za prevenciju i suzbijanje femicida važni su kontinuirani zajednički programi i napori koji se ulažu kako bi se slučajevi nasilja u porodici i rodno zasnovanog nasilja prema ženama sprečili i rešavali.

- Kampanja ,,Stop femicidu'' treba da probudi i podstakne građane da prepoznaju i prijave nasilje nad ženama kako bi se sprečili potencijalno tragični ishodi. Za poslednjih deset godina, u Srbiji je ubijeno 300 žena. Nasilje nad ženama može biti verbalno, psihičko, fizičko, seksualno, ekonomsko i može se desiti svakoj ženi i ne predstavlja posledicu njenog ponašanja. Femicid je mimo tradicionalnih vrednosti našeg naroda i zato mora biti zakonski sankcionisan i osuđen od strane svih građana. Zbog svega navedenog smatramo da je neophodno raditi na promeni klime, jačanju institucija i multi-sektorkoj saradnji – izjavio je Miroslav Petrašinović, član  Privremenog organa Grada Kragujevca.

Kada je reč o mehanizmima za prevenciju nasilja i njihovo procesuiranje, prisutni su se složili da je Srbija napredovala. Takođe, istaknuta je važnost postojanja i učestvovanja organizacija civilnog društva koje intenzivno rade na ovoj temi. 

- Grad Kragujevac je uradio mnogo toga u segmentu usvajanja strateških dokumenata koji služe kao temelj za dalje akcije i promene. Važno je napomenuti da smo usvojili Evropsku povelju o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou. Grad se na taj način obavezao da će slediti principe rodne ravnopravnosti i sprovoditi odredbe propisane poveljom. Usvojeni Akcioni plan za period 2022 – 2024. godine predvideo je i konkretne korake poput unapređenja rodne ravnopravnosti u segmentu zdravstva, obrazovanja, zapošljavanja i političkog učešća. Doprinos žena i muškaraca su jednako važni i vredni bez obzira na tradicionalne rodne uloge, a eliminacija stereotipa i suočavanje sa predrasudama stvara otvoreniju i inkluzivniju sredinu – dodala je Ivana Obradović Stanić, načelnica Odeljenje za ljudska i manjinska prava, rodnu ravnoprvnost i prevenciju trgovine ljudima.

Nemačka razvojna saradnja, koja je u okviru Projekta poseban fokus stavila na žene, posvećena je promovisanju rodne ravnopravnosti i osnaživanju žena jer su oni ključni pokretači razvoja Srbije u celini. 

- Kroz naš projekat „Podrška socijalnom uključivanju u Srbiji” posvećeni smo radu sa našim partnerima u Srbiji na sprečavanju rodno zasnovanog nasilja i femicida i podršci preživelima i njihovim porodicama. Prateći koncept prava, resursa i zastupanja, program Nemačke razvojne saradnje će biti fokusiran na podizanje svesti, jačanju kapaciteta opština za pružanje usluga preživelima, uključujući pravnu pomoć, savetovanje, mogućnosti zapošljavanja i zbrinjavanja. Takođe, kroz rad sa Vladom Republike Srbije nastojimo da doprinesemo poboljšanju pravnog i političkog okvira kroz podršku razvoju političkih strategija, akcionih planova i zakona koji su u skladu sa evropskim standardima – izjavio je Mihael Engel, vođa projekta Nemačke razvojne saradnje „Podrška socijalnom uključivanju u Srbiji“.