Kako se obračunava penzijski staž? Ovde dva i dva nisu uvek četiri! Pre podnošenja zahteva za penziju Obavezno proverite i ovo

Većina budućih penzionera staž obračunava "kalendarski”, pogledaju datum početka i prestanka rada i trajanje perioda između ta dva datuma i to bi trebalo da bude i trajanje staža.

Međutim, to ne mora uvek da bude tačno. Pre svega, trajanje staža osiguranja se uopšte ne računa na ovaj način već isključivo na osnovu podataka za koji su plaćeni doprinosi.

Datumi početka i prestanka rada su veoma važni i značajni, ali mogu značajno da se razlikuju. Staž osiguranja može da bude i kraći i duži od perioda u kome je navršen.

Naravno, u većini slučajeva ova dva perioda karakteriše jednako trajanje, međutim, upravo situacije koje ne mogu da se svrstaju u većinske su one koje mogu da naprave problem kada se ceni dan ispunjenja uslova za penziju.

Šta se dešava kada je staž kraći od kalendarskog perioda?

Upravo ovakve situacije neretko iznenade građane kada odluče da idu u penziju.

Oni oprezniji nešto ranije pregledaju podatke koje je za njih Fond PIO registrovao u matičnoj evidenciji i tada uoče i trajanja staža koja se ne slažu sa njihovim očekivanjima.

U slučaju radnog odnosa obično je problem uzrokovan (ne)postupanjem poslodavca.

Bilo da je u pitanju neodgovarajuća uplata doprinosa ili neodgovarajuća prijava o trajanju staža, moguće je da u pojedinim godinama staž bude kraći od očekivanog, kalendarskog.

- U tim situacijama osiguraniku preostaje jedino da kontaktira poslodavca i zatraži da se neodgovarajući podaci koriguju. U slučaju da se ovakvi propusti uoče u postupku donošenja rešenja o penziji, onda se te korekcije traže po službenoj dužnosti od strane ovlašćenih radnika Fonda. Naravno, uvek je bolje da radnik poslodavca makar upozna sa problemom ranije, jer u slučaju da je konkretan staž uslov za penziju postupak može značajno da se oduži, a u slučaju da je korekcija iz bilo kog razloga nemoguća i da dovede do odbijanja zahteva za penziju - kažu u PIO fondu.

U međuvremenu, promene na tržištu radne snage, povećanje broja privatnih i internacionalnih poslodavaca uticali su i na načine radnog angažovanja.

Rad van radnog odnosa postao je daleko zastupljeniji, a u nekim oblastima i najčešći vid angažovanja radnika. Specifičnosti ovog tipa zaposlenja su veoma značajne, pa zbog toga postoje i razlike u načinu određivanja trajanja staža.

Staž kod privremenih i povremenih poslova

Privremeni i povremeni poslovi su slični „klasičnom” radnom odnosu, u smislu da se i za osiguranike koji rade po ovom osnovu predaje poznati M-4 obrazac za svaku kalendarsku godinu u kom se navodi trajanje staža.

Razlike su veće u pogledu prava koje radnik ima – nema godišnjeg odmora, plaćenog prekovremenog rada, plaćenog bolovanja itd.

U pogledu trajanja staža, ugovor o privremenim i povremenim poslovima radnicima omogućava da navrše onoliko staža osiguranja koliko dana su zapravo radili.

- Dakle, koliko je dana radnik zapravo radio u toku godine, toliko će i staža osiguranja imati. Pri tome,Zakon o radu ograničava trajanje ugovora o privremenim i povremenim poslovima na najviše 120 radnih dana u toku jedne kalendarske godine. To je trajanje koje približno odgovara angažovanju radnika na šest kalendarskih meseci, ako se ne radi vikendima i praznicima. Postoje različita tumačenja ovog ograničenja u smislu da li se po isteku jednog ugovora može odmah zaključiti drugi sa istim poslodavcem za iste ili različite poslove, ali to ne utiče na način obračuna trajanja staža - objašnjavaju u Fondu PIO.

Za radnika na ovim poslovima provera staža je donekle lakša. Кada proveri svoje podatke u matičnoj evidenciji, uvek može da vidi tačno koliko u kojoj godini ima staža u mesecima i danima. Ovu mogućnost jedino nema za tekuću godinu.

Staž zaposlenih po ugovoru o delu

Ugovor o delu, ipak, izaziva veće zabune i to na različite načine. Pre svega, kada poslodavci uplaćuju doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, prijava koju sačinjavaju sadrži samo podatke o isplaćenoj novčanoj naknadi i iznosu plaćenog doprinosa. Trajanje staža nije deo prijave koja se predaje za ugovor o delu. Iz tog razloga, radnik koji je bio na ovim poslovima ne može jednostavno da pregleda registrovane podatke i da tako sazna koliko staža ima.

- Da bi se staž obračunao, svako ko je radio po ovom osnovu treba od Fonda PIO da zatraži upis staža. Tada se prijave M-UN koje se odnose na istu godinu sabiraju i formira se prijava M-4UN koja sadrži i podatak o trajanju staža - kažu u Fondu.

Ugovori o delu po svojoj prirodi mogu da budu veoma različiti i specifični. Na primer, likovni umetnik može da bude angažovan po ugovoru da oslika neku prostoriju ili muzičar da održi koncert. Naknada koja po ovom osnovu koja se isplaćuje može da bude izuzetno visoka i da bude dovoljna da „pokrije” celu kalendarsku godinu, iako je faktičko angažovanje trajalo samo jedan ili nekoliko dana.

Važan način prijave poslodavca

- Da bi se odredilo trajanje staža veoma je značajan način na koji je poslodavac prijavio angažovanog na osiguranje. Ukoliko je prijava vremenski ograničena, staž može da traje najduže toliko koliko je angažovanje, prema prijavi, trajalo. Ukoliko je uplata doprinosa niža od najniže osnovice za taj period, onda se trajanje srazmerno skraćuje. Međutim, ukoliko ugovor o delu nije vremenski ograničen, onda staž može da traje i daleko duže nego što je rad faktički trajao - objašnjavaju u PIO.

Na primer, poslodavac može da angažuje neku osobu da po potrebi u nekoliko kalendarskih godina održi stručna predavanja.

Za svako predavanje isplati mu naknadu koja je relativno visoka. Ukoliko je zbir naknada u jednoj godini viši od najniže godišnje osnovice staž osiguranja u kalendarskoj godini može da traje i svih 12 meseci, iako je održao samo nekoliko predavanja.

U skladu sa Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, staž osiguranja po osnovu ugovora o delu srazmerno se utvrđuje tako što se iznos ugovorene naknade deli najnižom osnovicom koja važi u vreme uplate doprinosa.

Dakle, za razliku od ugovora o privremenim i povremenim poslovima, kod kojih staž po pravilu traje kraće od kalendarskog trajanja ugovora, kod ugovora o delu je situacija vrlo često suprotna i za radnika povoljnija.