Pogledajte gde su Srbi najviše trošili novac na nekretnine: Vikendice u ovim vojvođanskim mestima "idu kao alva" i to zbog jedne stvari

Ukupan broj ugovora o kupoprodaji na tržištu nepokretnosti u trećem kvartalu bio je 29.248, što je za 15,9% manje nego u trećem kvartalu prošle godine pokazuje izveštaj Republičkog geodetskog zavoda, piše Blic biznis.

U odnosu na treći kvartal 2022. godine, zabeležen je pad broja kupoprodaja u Novom Sadu za 984 ugovora (34,9%), Beogradu za 1.722 ugovora (21,4%), Nišu za 147 ugovora (15,3%) i Kragujevcu za 93 ugovora (12,8%).

Kako se dalje navodi, najveći broj sklopljenih kupoprodajnih ugovora u trećem kvartalu 2023. godine dostavljenih od strane javnih beležnika je na području Osnovnog suda u Novom Sadu (teritorije grada Novog Sada i opština Bački Petrovac, Beočin, Žabalj, Sremski Karlovci, Temerin i Titel) - 2.350. Zanimljivo je da su ovo neka od mesta gde će proći budući auto-pu Beograd-Zrenjanin-Novi Sad, što je verovatno razlog povećane kupovine nekretnina. Najveći obim novčanih sredstava je na području Prvog osnovnog suda u Beogradu (teritorije gradskih opština Vračar, Zvezdara, Palilula, Savki venac i Stari grad) – 369 miliona evra.

Vrednost tržišta nepokretnosti u Republici Srbiji u trećem kvartalu 2023. godine iznosila je 1,5 milijardi evra, što predstavlja smanjenje od 10% u odnosu na isti kvartal 2022. godine.

Šta se najviše prometovalo?

Prema izveštaju RGZ-a, u trećem kvartalu najveći udeo u ukupnim novčanim sredstvima u prometu nepokretnosti u Republici Srbiji imao je promet stanova u iznosu od 777,9 miliona evra, od čega je u Gradu Beogradu za stanove je izdvojeno 456 miliona evra. Učešće stanova u ukupnoj vrednosti tržišta u trećem kvartalu 2023. godine bilo je 52%, što je za 4 procentna poena manje nego u trećem kvartalu 2022. godine.

Za kuće je izdvojeno 131,2 miliona evra (9%), za građevinsko zemljište 107 miliona evra (7%), za poslovne prostore 73,3 miliona evra (5%), za poljoprivredno zemljište 52,6 miliona evra (4%) i dr.

Kako smo plaćali nekretnine?

Na osnovu prikupljenih podataka iz kupoprodajnih ugovora, u trećem kvartalu 2023. godine 6,6% nepokretnosti je plaćeno iz kreditnih sredstava, što je za 3,7 procentnih poena manje u poređenju sa trećim kvartalom 2022. godine, navodi se u izveštaju i dodaje da su se iz kredita najčešće plaćali stanovi.

U trećem kvartalu 2023. godine 16,6% stanova plaćeno je kreditnim sredstvima, što je za 9 procentnih poena manje u poređenju sa trećim kvartalom 2022. godine. U većim gradovima u zemlji, stanovi su prometovani uz učešće kreditnih sredstava u Beogradu, 22 odsto ugovora, zatim u Nišu i Novom Sadu, 21 odsto ugovora, a u Kragujevcu 17 odsto.

U ukupnim transakcijama nepokretnosti u Republici Srbiji u trećem kvartalu 2023. godine najveće učešće su imali ugovori o kupoprodaji stanova od 26%, što je za 1 procentni poen manje u odnosu na treći kvartal 2022. godine.

Posle stanova, u trećem kvartalu ove godine najviše je prometovano poljoprivredno zemljište 17%, zatim građevinsko zemljište 16% i kuće 14%.

Najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta prometovan je na teritoriji Grada Novog Sada (katastarska opština Kać) po ceni od 76 evra/m2 za parcelu površine 19.743 m2, a to je ujedno i najskuplje poljoprivredno zemljište u Republici Srbiji za koje je izdvojeno 1,5 miliona evra.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.