Pogledajte gde su Srbi najviše trošili novac na nekretnine: Vikendice u ovim vojvođanskim mestima "idu kao alva" i to zbog jedne stvari

Ukupan broj ugovora o kupoprodaji na tržištu nepokretnosti u trećem kvartalu bio je 29.248, što je za 15,9% manje nego u trećem kvartalu prošle godine pokazuje izveštaj Republičkog geodetskog zavoda, piše Blic biznis.

U odnosu na treći kvartal 2022. godine, zabeležen je pad broja kupoprodaja u Novom Sadu za 984 ugovora (34,9%), Beogradu za 1.722 ugovora (21,4%), Nišu za 147 ugovora (15,3%) i Kragujevcu za 93 ugovora (12,8%).

Kako se dalje navodi, najveći broj sklopljenih kupoprodajnih ugovora u trećem kvartalu 2023. godine dostavljenih od strane javnih beležnika je na području Osnovnog suda u Novom Sadu (teritorije grada Novog Sada i opština Bački Petrovac, Beočin, Žabalj, Sremski Karlovci, Temerin i Titel) - 2.350. Zanimljivo je da su ovo neka od mesta gde će proći budući auto-pu Beograd-Zrenjanin-Novi Sad, što je verovatno razlog povećane kupovine nekretnina. Najveći obim novčanih sredstava je na području Prvog osnovnog suda u Beogradu (teritorije gradskih opština Vračar, Zvezdara, Palilula, Savki venac i Stari grad) – 369 miliona evra.

Vrednost tržišta nepokretnosti u Republici Srbiji u trećem kvartalu 2023. godine iznosila je 1,5 milijardi evra, što predstavlja smanjenje od 10% u odnosu na isti kvartal 2022. godine.

Šta se najviše prometovalo?

Prema izveštaju RGZ-a, u trećem kvartalu najveći udeo u ukupnim novčanim sredstvima u prometu nepokretnosti u Republici Srbiji imao je promet stanova u iznosu od 777,9 miliona evra, od čega je u Gradu Beogradu za stanove je izdvojeno 456 miliona evra. Učešće stanova u ukupnoj vrednosti tržišta u trećem kvartalu 2023. godine bilo je 52%, što je za 4 procentna poena manje nego u trećem kvartalu 2022. godine.

Za kuće je izdvojeno 131,2 miliona evra (9%), za građevinsko zemljište 107 miliona evra (7%), za poslovne prostore 73,3 miliona evra (5%), za poljoprivredno zemljište 52,6 miliona evra (4%) i dr.

Kako smo plaćali nekretnine?

Na osnovu prikupljenih podataka iz kupoprodajnih ugovora, u trećem kvartalu 2023. godine 6,6% nepokretnosti je plaćeno iz kreditnih sredstava, što je za 3,7 procentnih poena manje u poređenju sa trećim kvartalom 2022. godine, navodi se u izveštaju i dodaje da su se iz kredita najčešće plaćali stanovi.

U trećem kvartalu 2023. godine 16,6% stanova plaćeno je kreditnim sredstvima, što je za 9 procentnih poena manje u poređenju sa trećim kvartalom 2022. godine. U većim gradovima u zemlji, stanovi su prometovani uz učešće kreditnih sredstava u Beogradu, 22 odsto ugovora, zatim u Nišu i Novom Sadu, 21 odsto ugovora, a u Kragujevcu 17 odsto.

U ukupnim transakcijama nepokretnosti u Republici Srbiji u trećem kvartalu 2023. godine najveće učešće su imali ugovori o kupoprodaji stanova od 26%, što je za 1 procentni poen manje u odnosu na treći kvartal 2022. godine.

Posle stanova, u trećem kvartalu ove godine najviše je prometovano poljoprivredno zemljište 17%, zatim građevinsko zemljište 16% i kuće 14%.

Najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta prometovan je na teritoriji Grada Novog Sada (katastarska opština Kać) po ceni od 76 evra/m2 za parcelu površine 19.743 m2, a to je ujedno i najskuplje poljoprivredno zemljište u Republici Srbiji za koje je izdvojeno 1,5 miliona evra.