Ja sam hirurg, navikla sam da "sečem"! Danica Grujičić o nadimku, zabrani pušenja, ali i kolegi Nestoroviću

“Kada se osvrnem na protekli period, urađeno je i započeto mnogo. Naravno da uvek može više, ali smo zaista dosta stvari pokrenuli. Meni kao hirurgu koja sam navikla da donosim brze odluke i da ‘sečem’, trebalo je vremena da se naviknem na sistem, a i sistemu da se navikne na mene.”

Ovako u intervjuu za “Blic” govori ministarka zdravlja prof. dr Danica Grujičić, specijalista neurohirurguje, o njenom bavljenju politikom pored lekarskog poziva. Sa njom smo razgovarali i o postignućima i problemima sa kojima se suočavala više od godinu dana, najavljene zabrane pušenja na javnim mestima i listama čekanja u zdravstvu, ali i nadimku “Bum-bum Dana” koji je stekla zahvaljujući energiji i velikom broju pitanja koje je otvorila u ovom ministarstvu, kao i o lekarima koji su se, kao i ona, obreli u politici.

Proveli ste 14 meseci na čelu Ministarstva zdravlja. Da li vas možemo očekivati na istom mestu i kada bude formirana nova Vlada Srbije?

- To je pitanje za budućeg mandatara Vlade Srbije, na meni je da radim najbolje što mogu za građane Srbije. Započeli smo mnogo velikih projekata i reformi u zdravstvu: izgradnja regionalnog Instituta za onkologiju, promena zakona, reforma primarne zdravstvene zaštite i formiranje sistema porodičnog lekara, obnova Torlaka, ukidanje lista čekanja, izgradnja sto ambulanti širom Srbije koje će približiti lekara građanima, uvođenje digitalizacije u zdravstvo, uvođenje skrining programa i još mnogo važnih projekta. Mislim da je važno nastaviti u tom pravcu.

Državna uprava nije operaciona sala

Foto: Ministarstvo zdravlja

Da li ste zadovoljni urađenim, da li je bilo kočnica sa pojedinih strana? Gde mislite da ste najviše postigli, a gde da je bilo najviše problema?

- Kada se osvrnem na protekli period, urađeno je i započeto mnogo. Naravno da uvek može više, ali smo zaista dosta stvari pokrenuli. Meni kao hirurgu koja sam navikla da donosim brze odluke i da „sečem”, trebalo je vremena da se naviknem na sistem, a i sistemu da se navikne na mene. Državna uprava nije operaciona sala, i sistem često ume da bude spor, pa morate uporno da gurate stvari. Ne želim da okrećem glavu od problema i da se bavim samo lepim temama, otvaram javno pitanja i svih problema u zdravstvu, pokrećemo promene tamo gde su najveći problemi, npr. listama čekanja se niko nije bavio u prethodnih 30 godina. Ne želim da okrećem glavu i da se pravim da ih ne vidim. Krenuli smo u rešavanje tog problema. Verujem da će se brzo videti rezultati, krenuli smo od lista za magnetnu rezonancu, zatim će isti sistem biti primenjen na CT skenerima, pa u ortopediji i tako redom. Ako je država nabavila nikada više opreme za dijagnostiku, ne mogu da razumem opravdanje zašto građani ne mogu da dobiju uslugu. Administracija ume da bude spora, pa morate lično da ispratite skoro svaki proces, ali i na tome radimo.

Nisam došla da se krijem i trošim vreme

Bili ste jedna od najaktivnijih ministarki, mediji su vas zbog otvorenih zvučnih tema poput zabrane pušenja ili ukidanja restorana brze hrane u blizini škola od milošte prozvali “Bub-bum Dana”. Da li vam smeta? Da li vam ljudi komentarišu neke od predloga kada vas sretnu na ulici, u bolnici…?

- Naravno da mi ne smeta, moj posao i jeste da budem najaktivnija, a ne da se krijem i da trošim vreme i šansu. Što se tiče “ideja”, nije to ništa revolucionarno, samo je nakada potrebna hrabrost da pokrenete neka pitanja. Svi znamo da je pušenje štetno i da direktno ugrožava zdravlje naših građana i tu nema dileme, svi znaju da smo poslednja zemlja u Evropi koja to još nije sprovela, zar treba sada da ćutim i da se pravim da to ne vidim? Što se tiče restorana brze hrane, nije na meni da zabranjujem, ja sam samo kao lekar rekla da je to štetno za decu i da moramo da radimo na tome jer imamo sve više gojazne dece narušenog zdravlje. Sve što sam pomenula u javnosti su problemi kojih je celo društvo svesno, pitanje je samo da li imamo snage i volje da to menjamo. Komentarišu, uglavnom nailazim na pozitivne kritike, svesna sam da ima i onih drugih. Ako javno prozovem ljude koji ne rade posao za koji su plaćeni, svesna da će jedan manji broj ljudi negativno to da komentariše. Ali to se zove uvođenje reda i sistema.

Foto: Ministarstvo zdravlja

Verujem da će zaživeti zabrana pušenja

Da li ćemo stvarno dočekati da bude uvedena zabrana pušenja na javnim mestima?

- Mislim da je vreme da prestanemo da se brukamo kao poslednja zemlja u Evropi koja uvodi ovu meru. Ovo nije ničiji hir, radi se o brizi za zdravlje građana. Ako govorimo o preventivi, ovo je prava mera. Ono što je nepobitno dokazano to je da duvanski dim utiče direktno na zdravlje građana, 95 odsto ljudi sa karcinomom pluća su pušači, zatim bolesti krvnih sudova i slično. Uvek će se naći neko ko će reći kako je moj deda doživeo 100 godina, a bio je pušač, uvek ćete naći pojedinačne slučajeve, ali nesumnjivo je da duvanski dim šteti zdravlju. Naravno da ne možemo nikome da zabranimo da puši, ali možemo da sprečimo da zagađuje svoju okolinu i šteti drugima. Postoji i momenat vrlo sebičnog i neodgovornog ponašanja, svesno štetite svom zdravlju ugrožavate zdravlje drugih, kada nastupi bolest krivite sve druge i očekujete da država učini sve. Kada država odluči da donese uredbu o zabrani pušenja, vi se bunite. Naravno da će državno zdravstvo uvek učiniti sve da pomogne svakom pacijentu, ali moramo i mi biti odgovorni prema svom zdravlju. Očekujem da u toku sledeće godine konačno donesemo ovaj zakon.

Ukidanje listi čekanja nije nemoguća misija

Da li je ukidanje listi čekanja za pojedine preglede i operacije „nemoguća misija”?

- Nije nemoguća misija, već gorući problem od koga su svi okretali glavu. Ja ne želim da okrećem glavu, želim da rešimo taj problem sa listama čekanja koji često baca senku na rad kolega. Pre svega jer je država nabavila ogromnu količinu dijagnostičke opreme, zaista se rade rekonstrukcije bolnica širom zemlje i uslovi su sve bolji. Negde su te liste realne nastale usled kovida, negde nemam razumevanja za njih. Nisam neko ko je došao sa strane i ne zna kako sistem funkcioniše. Provela sam 40 godina u operacionoj sali, moj tim i ja nikada nismo imali liste čekanja. Ono što smo prvo pokrenuli je ukidanje lista čekanja za magnetnu rezonancu, to su liste čekanja za koje nemam razumevanja, pogotovo posle sve vredne opreme koju je država nabavila na inicijativu predsednika Aleksandra Vučića.

Moj tim i ja smo našli način kako to da rešimo. Napravili smo softver koji će u realnom vremenu pratiti rad svake magnetne rezonance, i tu imate dve liste: jedna je namenjena za hitne slučajeve koji moraju biti zakazani u sedam dana, oni najhitniji se nalaze u bolnici i oni odmah dobijaju magnetnu, i druga lista se odnosi na kontrolu, na primer lekar zakaže kontrolu za dve godine, napominjem da to nije lista čekanja već zakazana kontrola po preporuci lekara. Krenuli smo od Beograda, početkom sledeće godine u sistem ulaze UKC Kragujevac i UKC Niš, zatim od maja UKC Vojvodine. Paralelno sa ovim, isti softver će biti primenjen na CT skenere. Pored toga, formirali smo radnu grupu za revidiranje lista čekanja kada su u pitanju ortopedske operacije, uradićemo reviziju svih lista u Srbiji i verujem da će se i tu u mnogome smanjiti liste čekanja. I tu radimo na digitalizaciji sistema. Verujem da možemo da napravimo sistem bez lista čekanja u državnom zdravstvu i to vidim kao svoj zadatak.

Napravljene su greške koje mi nisu jasne

Često govorite da je veliki problem srpskog zdravstva nedostatak kadrova, posebno u ruralnim mestima. Kako zainteresovati mlade lekare i medicinske sestre da posao pronađu u malim sredinama i na selu?

- U zavisnosti od specijalizacija, da. U nekom ranijem periodu početkom dvehiljaditih napravljene su nenadoknadive greške mojih prethodnika koji meni ni danas nisu jasni. Setite se perioda kada su bile zabranjene specijalizacije, to je napravilo veliki jaz u generacijama. Zato se često desi da neki kolega ide u penziju, a da nema naslednika. Zato sada prvi put odgovorno vodimo računa o deficitarnim specijalizacijama i na njih usmeravamo mlađe kolege, zatim ozbiljno radimo na reformi specijalizacija za opštu medicinu. Što se tiče odlaska lekara i medicinskih sestara na selo ili u manju sredinu, to jeste problem. Tražimo sve načine kako bismo ih stimulisali za to. Ono što želim da poručim kolegama je da je u zdravstvu mnogo važnija preventivna nego tercijarna ustanova. To je upravo ono na čemu treba da se zasniva srpsko zdravstvo: na preventivi i edukaciji građana. Mislim da je to problem sa kojim se susreće ceo moderni svet, ali moramo naći način.

O lekarima u politici

Sve je više lekara u politici, Lončar, Zdravković, Radojičić, Ašanin, sada i Nestorović. Da li je to dobro za političku scenu? Kakvo je vaše mišljenje o dr Nestoroviću?

- Pa zavisi kako gledate na politiku. Ako na politiku gledate kao na mogućnost da nešto dobro uradite za svoju zemlju i društvo, ne vidim ništa problematično u tome. Naprotiv, ljudi koji su ostvareni u svojoj profesiji i koji su se dokazali mogu mnogo da daju ovom društvu. Verujem da je bolje da se u politici na ključnim mestima gde se donose odluke i pokreću stvari nalaze ostvareni ljudi koji imaju znanja i svoj stav. Ako se pametni povuku, zna se ko će doći na ključna mesta. I tu ne mislim samo na lekare, već na sve obrazovane i ostvarene ljude. Lekari su možda drugačiji samo po tome što imaju izraženiju empatiju zbog svog poziva. Što se tiče doktora Nestorovića, celu karijeru smo lepo sarađivali kao kolege i zaista je pomogao mnogim pacijentima.

Ulazim i danas u salu, ali ređe

Kako uspevate da uskladite ministarske i lekarske obaveze? Imate li vremena za porodicu, prijatelje?

- Ono što smatram svojim najvećim uspehom kao profesora i hirurga to je što sam naučila i iza sebe ostavila celu generaciju mlađih kolega da fenomenalno rade i da mogu i najteže operacije da urade samostalno. Ulazim i danas u salu, ređe doduše, baš kod nekih specifičnih operacija. Nažalost, sve je manje tog slobodnog vremena, ali ako smo rešili da nešto veliko napravimo svi zajedno, ako postoji vizija, onda to podrazumeva i određene žrtve. Ja sam na njih spremna.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.