Sve se okrenulo, sada Nemci dolaze kod nas da rade: Marisa je Baden-Virtemberg zamenila ovim srpskim gradom

Stranci koji voze gradske autobuse ili dostavljaju hranu - postala je uobičajena slika i u Srbiji. Nemamo više dovoljno radnika određenih kvalifikacija ili spremnih da rade za određenu platu.

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, prošle godine strancima je izdato 50 odsto radnih dozvola više nego 2022. godine - 52.000. Očekivano, kažu stručnjaci i sasvim moguće da ubuduće u Srbiju na rad dolazi još više stranaca.

Trbuhom za kruhom hiljade državljana Srbije otišlo je u Nemačku. Da neko otuda dođe da radi u Srbiji - ne čuje se često. Ali Nemica Marisa je bogatu pokrajinu Baden-Virtemberg napustila da bi radila u Valjevu.

Foto: printscreen RTS

 

"Za mene je dolazak ovde bio velika šansa. Ja sam mašinski inženjer, a mi smo u Valjevu otvorili fabriku i želela sam da imam priliku da radim u drugoj zemlji, da upoznam novu kulturu. Vrlo sam zadovoljna, sve je to dobro za mene", rekla je Marisa Vagner iz Nemačke.

Najviše radnika iz Kine, Turske, Rusije, Indije i Nepala

Marisa je, ipak, izuzetak od pravila. Najviše u našu zemlju dolazi radna snaga iz Kine, Turske, Rusije, Indije i Nepala. I tu se statistika poslednjih godina ne menja. Menja se njihov broj. Nacionalna služba izdala je preko 52.000 radnih dozvola prošle godine, 17.000 više nego godinu ranije.

"Oni uglavnom rade u oblasti građevine, ima tu naravno i pomoćnih građevinskih radnika i zidara, tesara, majstora sa zanatima. veliki broj je prisutan u ugostiteljstvu, hotelijerstvu i u poslednje vreme za državljane ruske federacije izdajemo veliki broj dozvola u oblasti IT sektora", kaže Zoran Martinović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje.

U zvaničnu statistiku ne ulaze stranci sezonci

Ali u zvaničnu statistiku ne ulaze stranci sezonci. Voće u Srbiji samo prošle godine bralo je njih više od hiljadu, najviše iz Uzbekistana i Egipta. I dok upućeni kažu da je udeo stranaca u ukupnom broju sezonskih radnika ipak mali, sve ih češće angažuju i velike kompanije.

"U ovoj strukturi firmi koje angažuju strance u Srbiji, definitivno prednjače velika privredna društva, preko 27 posto firmi koje su bile predmet istraživanja su angažovale strane radnike, takođe privredna društva koja su srednje veličine angažuju strane radnike, njih 21 posto", kaže Todo Terzić, menadžer za regulatornu reformu, NALED.

Poslodavci ne prekrše zakon, a dobiju jeftiniju radnu snagu

Da bi angažovao stranca, poslodavac je dužan prethodno da proveri ima li na našem tržištu nezaposlenih u toj struci. Ali to nije velika smetnja. Kad žele stranca u konkurs stave neke specifične uslove na primer znanje kineskog ili nekog drugog egzotičnog jezika. Tako ne prekrše zakon a dobiju jeftiniju radnu snagu.

"Za neke sektore gde nam je uvoz radnika iz Kine, Indije, Turske, Nepala potreban, mislim da bi to trebalo da nastavimo. Celokupna ova priča bi trebalo da bude deo šire strategije koju mi nemamo, kod nas se dosta stvari dešava stihijski i po potrebama privrede", napominje Nenad Jevtović iz Instituta za razvoj i inovacije.

"Svakako da postoje inicijative za zaključivanje bilateralnih sporazuma sa većim brojem zemalja iz kojih strani radnici dolaze kako bi se te procedure regulisale na jednostavniji način. Ali sama izmena zakona o zapošljavanju stranaca i zakona o strancima na neki način je već trasirala jedan jednostavniji put za privlačenje stranih radnika", rekao je Zoran Martinović.

Jednostavnije procedure za zapošljavanje stranaca stupaju na snagu već 1. februara. Ministarstvo unutrašnjih poslova će izdavati jedinstvenu boravišno-radnu dozvolu, na tri godine.

Stranaca će biti još više ali to je kažu ekonomisti očekivano jer i na tržištu rada važi osnovni zakon ponude i tražnje.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.