Pala cena peleta u ovim mestima u Srbiji! Evo šta nas očekuje do kraja grejne sezone

Na dva stovarišta peleta, u Beogradu i Šapcu, cene su snižene.

Srbija je najveći potrošač peleta u jugoistočnoj Evropi, rekao je profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Branko Glavonjić. Na dva stovarišta peleta, u Beogradu i Šapcu, cene su snižene. Analize pokazuju da postoji mali prostor za pojeftinjenje i kod ogrevnog drveta. Međutim, ne treba očekivati spektakularna sniženja cena u narednom periodu jer je proizvodnja ogrevnog drveta troškovno zahtevna, dodaje profesor.

U poređenju sa prethodnim zimama, potražnja za ogrevom je znatno slabija za ovo doba godine. Ovih dana beleži se tek blagi pad cene ogrevnog drveta - kubik je jeftiniji do 200 dinara. Ista je situacija i sa peletom. Glavonjić je rekao da je više razloga zbog čega nema značajnijeg pojeftinjenja ogrevnog drveta i peleta.

- Jedan od razloga je što smo na sredini grejne sezone, dosta je dana do kraja grejne sezone i ne zna se da li će oni biti pretežno ledeni ili pretežno topli kao što je bilo do sada. Trgovci pomno prate potražnju i vremenske prognoze. Ukoliko se desi da u narednom periodu bude više ledenih dana, to će svakako uticati na povećanje potrošnje ogreva, samim tim i porasta potražnje. Trgovci dobro znaju da pojeftinjenje ogreva, a zatim poskupljenje u slučaju da dođe do naglog porasta potražnje nije popularno i zbog toga oni drže pre svega ovaj nivo cena - objasnio je.

Društvo

Ukoliko planirate da kupite stan u 2024., stižu dobre vesti! Evo kakve cene nekretnina nas očekuju

U Srbiji se u 2024. očekuje dalja stabilizacija cena na tržištu nekretnina uz moguć blagi pad njihove vrednosti, kažu u agencijama za nekretnine.

06.01.2024

20:29

Društvo

Momirović: Svih namirnica će u ovoj godini biti dovoljno i po stabilnim cenama

Ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović izjavio je Tanjugu da građani Srbije u 2024. nemaju razloga da brinu kada je reč o dostupnosti svih namirnica i njihovim cenama, jer se ne očekuje njihov dalji rast.

01.01.2024

11:10

Foto: Shutterstock

Drugi razlog je što u uslovima smanjene potražnje, ovaj nivo cena njima omogućava da pokrivaju troškove redovnog poslovanja. Profesor Glavonjić kaže da na nedeljnom nivou prate kretanje cena. 

- Želim da kažem da smo 15. januara evidentirali prva pojeftinjenja ogrevnog drveta na nekoliko stovarišta u Beogradu i u centralnoj Srbiji. Pojeftinjenja su simbolična, oko 200 dinara po prostornom metru, ali smo evidentirali i dva stovarišta na kojima je pojeftinio pelet - naveo je Glavonjić.

Jedno stovarište se nalazi u Beogradu i cena peleta je 15. januara bila niža za 1.000 do 1.400 dinara po toni u poređenju sa decembrom, a na drugom stovarištu koje se nalazi u Šapcu cena je bila niža od 500 do 1.500 dinara po toni. Govoreći o tržištu peleta, Glavonjić kaže da je situacija u Evropi slična situaciji u Srbiji, sa izuzetkom severne Evrope u kojoj su snežne padavine i veoma niske temperature. U ostatku Evrope je potpuno suprotno.

- Drugi razlog je što je u Evropu prošle godine uvezeno izuzetno puno peleta. Zima je bila blaga i velike količine peleta su ostale neprodate. To je svakako uticalo i na nivo potražnje za peletom i u vodećim zemljama Evrope po potrošnji peleta kao što su Italija, Velika Britanija, Holandija, Belgija, Nemačka, Austrija - kaže profesor.

Foto: Informer

Prema njegovim rečima, to je uticalo i da interes inostranih trgovaca prema peletu u Srbiji bude na rekordno niskom nivou. "Sve to je uticalo na to da je iz Srbije u prvih 11 meseci prošle godine izvezeno samo 38.000 tona peleta. U istom periodu, u Srbiju je uvezeno oko 57.000 tona. Upravo količina od 57.000 tona dovoljno govori koliko je teška situacija i koliko postoji kriza, pre svega, u proizvodnji i prodaji peleta ne samo u Srbiji već i u zemljama okruženju", objašnjava Glavonjić.

Vodeći proizvođači iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore usmeravaju deo svoje proizvodnje u Srbiju jer je Srbija najveći potrošač peleta u jugoistočnoj Evropi. "Sve to, zajedno sa domaćom slabom potražnjom i drugim problemima sa kojima se fabrike susreću uticalo je da veliki broj proizvođača obustavi proizvodnju peleta već sredinom novembra, a veći proizvođači su drastično smanjili obim proizvodnje. Umesto u tri smene rade u jednoj smeni. Naš najveći proizvođač peleta je prekinuo proizvodnju posle 14 godina redovne proizvodnje prvi put u decembru i očekuje se tek nastavak proizvodnje negde krajem januara", podvukao je Glavonjić.

Kada je u pitanju prognoza kretanja cena u narednom periodu, naše analize pokazuju da jedan mali prostor postoji kod ogrevnog drveta za blagim pojeftinjenjem. Međutim, ne treba očekivati, prema rečima profesora, spektakularna pojeftinjenja u narednom periodu jer je proizvodnja ogrevnog drveta troškovno zahtevna.

Drvo je jeftinije nego prošle godine. "A kada je u pitanju pelet, praktično ako dođe do nekog pojeftinjenja, to može da dođe isključivo kao rezultat odricanja trgovaca od dela njihove marže", ističe Glavonjić. Kada su u pitanju fabrike, to nije realno očekivati, jer su u ovom trenutku fabrike na toj tački poslovanja, pa bi dalje pojeftinjenje peleta za njih bilo katastrofalno jer bi ih odvelo u velike gubitke.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.