"Bolest 100 dana" odnela živote bar četiri bebe u Srbiji! Deset stvari koje morate da znate o velikom kašlju, testiranju i vakcinaciji

Posle smrti četvoro mališana u relativno kratkom vremenskom roku, svi su ponovo počeli da pričaju o velikom kašlju.

Ovo su detalji bolesti koja je trebalo da bude iskorenjena, a kako biste znali da je prepoznate, ali i kada bi trebalo da idete kod lekara, kako da se lečite i, naravno, kako da predupredite da se uopšte zarazite.

1. Šta je veliki kašalj

Veliki kašalj ili pertusis je akutna infektivna i zarazna bolest koju uzrokuje bakterija Bordetella pertussis, karakteriše se napadima kašlja sa zacenjivanjem, a zbog svog dugog trajanja poznata je u narodu i kao "bolest 100 dana".

Nakon perioda od 7 do 10 dana (najduže 21 dan) od kontakta sa obolelom osobom, dolazi do pojave prvih simptoma bolesti, a zatim se prolazi kroz tri faze:

- katralni stadijum
- stadijum zacenjivanja
- stadijum rekonvalescencije

Za veliki kašalj se mislilo da je skoro iskorenjena bolest u svetu, ali je zbog slabe vakcinacije došlo do njenog povratka.

- Veliki kašalj se javlja u talasima na četiri do pet godina. U međuvremenu se nakupi dovoljno osetljive populacije i onda imamo povećanu učestalost i bakteriji bude sve teže da nađe osetljivu osobu i učestalnost padne - rekao je epidemiolog prof. dr Zoran Radovanović.

2. Koji su simptomi

Mnogo problema veliki kašalj izaziva jer su simptomi na početku bolesti skoro isti kao kod prehlade ili gripa. Tada se javlja učestalo

kijanje
curenje iz nosa
blagi kašalj, blago povišena temperatura, ali često i bez nje
malaksalost

Dakle, zaključuju lekari, ništa dramatično. Tek u drugoj fazi dolazi do jakih napada kašlja i zacenjivanja, kada mogu da uslede brojne komplikacije.

- Kada prođe inkubacioni period, od sedam do deset dana, beba deluje kao da je prehlađena. Zapušen joj je nos ili joj curi nos, a temperatura ne mora da bude povišena, ili je blago povišena. I to je sve. U drugom stadijumu, nakon sedam dana, takođe ne mora da ima kašalj u prvim mesecima života. Nikakav kašalj nema, ali dete na momente prestaje da diše, a to se zove - apnea, prestanak disanja koji kratko traje – kaže dr Nebojša Bohucki.

3. Ko je najugroženiji

U najvećem riziku od obolevanja su nevakcinisane bebe kod kojih može biti izražena najteža klinička slika, a takođe i deca i mladi uzrasta od 10 do 20 godina.

- Klinička slika naročito može biti dramatična kod odojčadi, jer inače imaju uže disajne puteve i imuni sistem koji još nije dovoljno razvijen - objasnila je doktorka Slavica Plavšić.

Dodaje da su komplikacije do kojih može doći dehidratacija, zapaljenje pluća, konvulzije, moždana oštećenja, kile i prelomi u predelu grudnog koša.

- Veliki kašalj imamo stalno, više ili manje, i jedino ako pogodi odojče može život da bude ugrožen. Recimo, 2020. je dvoje dece umrlo, 2018. i 2015. po jedno. Suština je da je veliki kašalj opasan za odojčad i zato se vakciniše posle navršenih osam nedelja života, posle drugog meseca života – kaže dr Zoran Radovanović.

4. Kada treba ići kod lekara

S obzirom da je pertusis izlečiv jedino u prvoj fazi, izabranom lekaru se treba javiti već u prvoj, najkasnije drugoj nedelji od početka bolesti. U slučaju beba i male dece, čim im curi nos treba ih voditi kod lekara.

- Nijedan lekar s obzirom da je hladniji period godine neće misliti da je u pitanju pertusis, ali s obzirom na nepovoljnu epidemiološku situaciju i ako je to dete, učenik, to je velika pomoć za lekara. Takođe, bitan je podatak da li je oboleli imao kontakt sa nekim ko ima dijagnostifikovan pertusis. Kada je odrasla osoba u pitanju može da se čeka da počne kašalj, jer odrasli nemaju tešku kliničku sliku.

Dr Bohucki insistira da treba ići kod lekara, a ne na testiranje.

- Građani neka izbace čak i reč testiranje iz upotrebe. Lekar je taj koji zna i odlučuje o testiranju. Inače, kod testiranja se gleda više klasa antitela i lekar tačno zna koju klasu i analizu treba uraditi. Građani nikako ne treba sami da odlaze na testiranje – kaže dr Bohucki.

5. Kako se dijagnostifikuje i kako leči

Dijagnoza se potvrđuje na osnovu prisustva bakterije Bordetella pertussis i PCR testa. Proverava se nivo IgM i IgA antitela na ovu bakteriju, a broj leukocita i limfocita je uvećan, potvrđujući borbu organizma sa infekcijom.

Da bi se veliki kašalj efikasno izlečio potrebna je brza i precizna dijagnostika. U lečenju kašlja kao karakterističnog simptoma ove bolesti ne pomažu lekovi protiv kašlja takozvani antitusici.

Starijoj deci se daju makrolidni antibiotici (eritromicin, azitromicin, klaritromicin) tokom 5-14 dana. Oni daju efekta ukoliko se sa primenom počne na vreme, a to često nije slučaj jer se bolest prepozna tek nakon pojave specifičnih simptoma. Lečenje na ovaj način ne smanjuje dužinu bolesti niti njen intenzitet, ali skraćuje infektivnost odnosno osoba je kraće vremena potencijalno zarazna za druge. U slučaju teških oblika bolesti kod dece potrebna je hospitalizacija i izolacija.

6. Kada i gde je moguće testiranje

Testiranje se vrši u Institutu "dr Milan Jovanović Batut" u Beogradu, radnim danima od 7 do 12 časova. Za pacijente sa prebivalištem izvan Beograda uput mora overiti nadležna filijala Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Uzorak se može uzeti kao bris ili iz krvi i radi se metodom PCR ili serološkim određivanjem IgG antitela u krvi. Vrsta uzorka za laboratorijsku dijagnostiku zavisi, kako ističu u "Batutu", od dužine trajanja kašlja - ako kašalj traje kraće od 14 dana radi se PCR analiza, ako traje duže od 28 dana radi se serološko ispitivanje krvi, a ako traje od 14 do 28 dana rade se i PCR i serološka analiza.

Testiranje na veliki kašalj na lični zahtev

Kako saznajemo, testiranje je moguće i na lični zahtev, a u tom slučaju se PCR analiza plaća 6.600 dinara, dok serološko ispitivanje krvi košta 2.150 dinara.

7. Koje su faze bolesti?

Veliki kašalj je karakterističan da ima tri faze bolesti - kataralni stadijum, stadijum zacenjivanja i stadijum rekonvalescencije.

- Postoji prvi period od oko dve nedelje kada oboleli kašlje, a onda dolazi karakteristični period zacenjivanja koji može da se razvuče i na šest do sedam nedelja - kaže dr Radovanović.

Kataralni stadijum odlikuje se suvim neproduktivnim upornim kašljem koji nije praćen temperaturom. Traje prosečno nedelju dana, a zatim kašalj postaje sve intenzivniji, češći noću.

Stadijum zacenjivanja - uz nepreoduktivan suv kašalj javlja se spazmodičan kašalj, u napadima praćen zacenjivanjem. Kašalj je češći noću, a može biti isprovociran hranjenjem, hladnim vazduhom, uzbuđenjem. Napad traje 1 - 2 minuta. Na kraju napada bolesnik iskašlje malo staklaste lepljive sluzi, a često usledi i povraćanje. U poslednjoj trećoj fazi dolazi do smirivanja simptoma.

8. Kada je pacijent najzarazniji

Kako ističu epidemiolozi, bolest traje dugo, ne mora da traje bukvalno 100 dana, ali postoji prvi period od oko dve nedelje kada pacijent počinje da kašlje, i kada je najzarazniji i najopasniji za okolinu, a onda dolazi karakteristični period zacenjivanja koji može da se razvuče i na šest do sedam nedelja.

- Što je kasnije klinička slika dramatičnija, više se kašlje, ali zaraznost je manja. Zaraznost je najveća na početku bolesti, pre nego što počnu zacenjivanja – objašnjava prof. dr Zoran Radovanović.

Kako objašnjava, u kasnijim fazama bolesti nije toliko prisutna bakterija, koliko oštećenja nervnih završetaka u disajnim organima koji nadražuju na kašalj.

Veliki kašalj se prenosi kapljičnim putem, sa obolele osobe na drugu. Inkubacija za ovu bolest je od sedam do 10 dana, ali može biti i tri nedelje. Osoba sa pertusisom može da bude zarazna čak četiri do pet nedelja.

9. Koje su moguće komplikacije

Komplikacije mogu biti bakterijske, mehaničke, intraabdominalne i nervne, kažu lekari.

- Imao sam priliku da vidim kod mnogo dece zacenjivanje koje se nekoliko puta završavalo prestankom disanja koje traje 1-2 minuta kad je dete plavo. Tad smo mi uplašeni, tad su roditelji uplašeni, tad je dete isto pod visokim stresom. To je nešto što može dovesti do smrtnog ishoda - ističe infektolog prof. dr Dragan Delić.

A komplikacije su veoma raznolike. I opasne.

Komplikacije:

Najčešća komplikacija velikog kašlja je zapaljenje pluća koja je i najčešći uzrok smrti kod obolele odojčadi
Neurološke komplikacije kao rezultat smanjenog dotoka kiseonika u mozak su konvulzije i encefalopatija
zapaljenje srednjeg uha
anoreksija
dehidratacija,
krvarenje iz nosa
pojave kile
pneumotoraks (gubitak volumena pluća)

Tri ključna problema

Infektolog profesor dr Dragan Delić tvrdi da postoje tri ključna problema koje izaziva veliki kašalj.

bolesnik je zarazan do 30 dana
indeks zaraznosti je jako visok, do 70 odsto
deca imaju atipičnu sliku koja može dovesti do fatalnog ishoda

- Problem je i to što se kod velikog kašlja imunitet ne prenosi sa majku na dete, tako da se dete ne rađa zaštićeno. Upravo je i to razlog zašto vakcinacija počinje već u drugom mesecu života - navodi dr Delić.

10. Kada treba decu vakcinisati

Epidemiolog dr Nebojša Bohucki kaže da je jedini način da preveniramo pertusis da se prime tri doze vakcine u prvoj godini života i zatim da se dete revakciniše u drugoj godini. Još bolje je ako se primi vakcina kasnije, a u našoj zemlji je tek od prošle godine uvedena i peta doza.

- Svako ko zagovara da se deca ne vakcinišu, a ima i zdravstvenih radnika među njima, i doktora i medicinskih sestara, direktno je kriv za smrt dece – ističe dr Bohucki.

Kako kaže njegov kolega dr Radovanović "suština je da je veliki kašalj opasan za odojčad i zato se vakciniše posle navršenih osam nedelja života, posle drugog meseca života".

- Pre osme nedelje ne može da primi tu vakcinu, jer dete nema tada još dovoljno zreo imuni sistem.

Prema izveštaju "Batuta" za 2022. sa tri doze vakcine u prvoj godini života je zaštićeno 91,9% dece, u drugoj godini obuhvat je 80,6%, a pre upisa u prvi razred škole bio je 91,3%.

- Trebalo bi da je 95%, to je zacrtani cilj i tek onda možemo imati kolektivni imunitet - kaže dr Bohucki.