Da li pušači zaista imaju slab karakter kod odvikavanja: Psiholog otkriva šta je istina

Samo pušači koji su probali da ostave cigarete i oni koji su u tome uspeli tačno znaju koliko je zapravo prestanak pušenja složen proces koji zahteva neverovatnu posvećenost i strateški pristup.

Ostavljanje cigareta nije samo fizički izazov već i mentalni, potvrđuje psihoterapeut Dijana Dukić. Prema njenim rečima, karakteristike ličnosti poput samokontrole, upornosti, volje i sposobnosti suočavanja sa stresom samo su neki od elemenata koji pomažu dugoročnom održavanju apstinencije.

Međutim, ispostavlja se da je podržavajuće okruženje kod ovako izazovnih procesa jednako važno kao i snaga volje pojedinca koji se odlučuje na taj korak.

„Pušači su svakodnevno izloženi kritici, kako sami prema sebi, tako i od strane okoline. Konstruktivnu, dobronamernu kritiku većina shvata kao napad na svoje biće: Ti si slabić i nesposoban! Tako imamo dvostruko toksičan efekat - podrivanje samopouzdanja i posledično zatvaranje mogućnosti promene ponašanja, što nam je u procesu odvikavanja primarni cilj. Povraci i/ili poteškoće u prestanku pušenja, često se ogledaju u prisustvu okidača za pušenje poput večernjeg izlaska, jutarnje kafe ili stresnog dana na poslu. Zbog toga je važno da svako ko pokušava da ostavi cigarete identifikuje lične rizike od neuspeha na vreme i bude ih svestan", objašnjava Dukić.

O izazovnosti prestanka pušenja svedoči podatak da 9 od 10 pušača nastavlja da puši uprkos gotovo opštoj svesti o štetnosti ove navike. Prema podacima američke Uprave za hranu i lekove (FDA) oko 70% pušača kaže da želi da ostavi cigarete. Anketiranja bivših pušača pokazala su da su oni u proseku šest puta pokušavali da prestanu pre nego što su zaista i uspeli, a jedno istraživanje je pokazalo da bi moglo da prođe 30 ili više pokušaja pre nego što prestanu da puše godinu dana.

Zbog svega ovoga jasno je da snaga volje nekada jednostavno nije dovoljna, a kod nekih pušača ta volja čak i ne postoji, ističe psihološkinja. Ona dodaje da i prema tim ljudima "bez volje" treba imati razumevanja, te da za njih princip smanjenja štetnosti može biti jedno od rešenja. Prema njenim rečima, pasivan pacijent uglavnom ima slabije rezultate jer za svoj neuspeh ima mogućnost da krivi druge koji znaju "šta je najbolje za njega". Umesto toga, ordinacijski pristup, koji kreće od prepoznavanja njegove
snage, dostignuća i ohrabrivanja - daje veće izglede da će takva osoba spremnije prihvatiti svu dostupnu pomoć na putu kojim je krenula.

"Ovaj pristup podrazumeva prelazak na manje štetne alternative cigaretama i pokazao se kao izuzetno koristan ljudima koji se suočavaju s izazovima u potpunom prestanku pušenja," ističe Dukić.

Ona preporučuje pušačima koji bi inače nastavili da puše, da istraže naučno potkrepljene
proizvode.

"Svakom pušaču je najbolja odluka potpuni prestanak, ali ako ne odustajete od navike pušenja, potražite informacije o manje štetnim bezdimnim alternativama poput uređaja koji zagrevaju duvan. Oni kada se koriste oslobađaju nikotin i imitiraju ritual pušenja, ali značajno smanjuju izloženost štetnim materijama u poređenju s cigaretama", kaže Dukić.

Stručne podrške, kao što su savetovanje i terapije usmerene na razvoj veština suočavanja, mogu pomoći pušačima u jačanju njihovog karaktera i povećanju šansi za trajni prestanak pušenja. Osim toga, manje štetne alternative predstavljaju koristan pristup kako bi se pušačima omogućilo napuštanje pušenja i smanjenje negativnih zdravstvenih efekata, ističe Dijana Dukić.