Zarada i do 6.500 evra mesečno! Minimalno ulaganje, a veliki profit - Ovaj biznis cveta u Srbiji

Za pokretanje biznisa, osim ideje potreban je i proračun šta je najisplativije zasaditi i šta najbrže donosi profit. Kao jedan od najprofitabilnijih biznisa u poljoprivrednim granama za koji nije potrebno veliko ulaganje, a dobit je visoka, izdvajamo uzgoj lekovitog bilja, ali i cveća, voća i povrća.

Bilo koju kulturu da poželite da gajite potrebno je prethodno ulaganje, jer bez ulaganja nema dobiti, ali uzgoj lekovitih biljaka je jedan od najzahvalnijih kako materijalno, tako i vremenski.

Gajenje lekovitog bilja

Ako još uvek niste odlučili kako da pokrenete biznis, a posedujete zemljište, poslednjih godna sve je veća potražnja za lekovitim biljem. Nije potrebno previše brige oko održavanja zemljišta, a ulaganja su minimilana.

Za jedan hektar zasada pod nanom, kamilicom, nevenom ili drugim lekovitim biljem potrebno je od 1.200 do 2.500 hiljade evra. Od ovih para možete spremiti zemljište, kupiti seme i zasaditi bilje.

Ukoliko pak, želite da modernizujete prodaju lekovitog bilja, potrebno je dodatno uložiti još stotinak evra za kupovinu ukrasnih ambalaža, da bi proizvod bio primamljiviji na tržištu. Kada se sve eproračuna, prihod od ovog biznisa može da iznosi od 2.500 do 6.500 evra po hektaru.

Foto: Shutterstock

Neki od predloga za uzgoj lekovitog bilja

Beli slez

- oko 2.000 evra ulaganje po hektaru

- oko 5 evra cena po kilogramu

- manje od 1500 kilograma prinosa po hektaru

- 6.500 evra prihoda po hektaru

- najmanje 4.500 evra profit po hektaru

Neven

- oko 1.800 evra ulaganja po hektaru

- oko 4 evra cena po kilogramu cveta

- oko 1.000 kg prinos po hektaru

- oko 4.000 evra prihod po po hektaru

- oko 2.000 evra profit po po hektaru

Foto: pexels.com

Bosiljak

- oko 1.200 evra ulaganje po hektaru

- više od 1 evro cena po kilogramu

- oko 2.000 kilograma prinos po hektaru

- oko 2.500 evra prihod po hektaru

- oko 1.300 evra profit po hektaru

Kada je reč o lekovitom bilju, stručnjaci savetuju da je najbolje gajiti višegodišnje biljke, jer su manja ulaganja.

Zelena salata

Sadnja zele salate je isplativ posao. Nije potrebno mnogo ulaganja, tako da sa 1.000 evra možete započeti pravi povrtarski biznis. Za početnike dovoljno je oko desetak ari zemljišta, a ukoliko vremenski uslovi pogoduju može se zaraditi i do 2.000 evra.

U početku, na ovu površinu za plastenik treba obezbdeiti oko 300 evra, te sa ostalih 700 evra možete kupiti seme, obraditi zemljište i spremiti adekvatnu hemijsku zaštitu. Jedna vezica salate u proseku u sezoni košta od 60 do 80 dinara. Nakon, što svu salatu prodate, njiva vam posle toga bude slobodna pa na njoj možete zasaditi i neku drugu kulturu.

Proizvodnja cveća

Proizvodnja cveća donosi "ubiranje plodova", posle nekoliko meseci od zasađivanja semena. Potrebno je dosta strpljenja i ljubavi, jer ovaj naizgled sitan posao, iziskuje svakodnevnu brigu.

Za pokretanje ovog biznisa kao i za svaki drugi potrebno je ulaganje. Za zasad od jednog ara, ulaganja su od 3.000 evra do 4.000 evra. Ovaj novac uključuje pripremu plastenika, sistema za zagrevanje, sadni materijal, đubrivo, saksije...

Foto: Shutterstock

Cveće je sve popularnija poljoprivredna grana u Srbiji, jer odmah u toku godine donosi prihod u malim iznosima, a celokupno ulaganje se vraća u prve dve godine. Treća godina obezebđuje zaradu, a svaka naredna donosi povratak onoga što se uloži i do 50 odsto.

Zarada ide od 1.000 do 2.000 evra godišnje. Podrazumeva se da što je veći zasad, veća su i ulaganja, ali i dobit. Treba imati na umu da se cveće prodaje tokom cele godine, ali najvišu zaradu donosi s početka proleća, kada je prava pomama za cvećem zbog prolećnog uređenja dvorišta.

Uzgoj voća i povrća

Iako za plasteničku proizvodnju povrća i voća treba malo više ulaganja, stručnjaci smatraju da je ovakva proizvodnja najrentabilnija. Za ovakvu proizvodnju na jednom hektaru potrebno je oko 15.000 evra, a uloženo može da se vrati za godinu dana, ukoliko vremenski uslovi pogoduju.

Sa sruge strane, početnici mogu da krenu i sa manjim površinama, te sa plastenikom od 200 kvadratnih metara, mogu prilično solidno da zarade. Ako pod ovom površinom zasadite paradajz, u proseku zarada može da ide i preko 2.000 evra, za krastavac oko 1.000, a pariku nešto manje, oko 600 evra.

Foto: freepik

Treba imati na umu da ovakav vid proizvodnje podrazumeva konstantan rad od proleća kada se kreće sa sadnjom semena, zatim održavanje rasada, zasađivanje rasada, navodnjavanje, prskanje, a tek na kraju sledi berba.

Biznis u poljoprivredi zavisi od ulaganja, ali i brige o zasadima. Pored ove dve stvari, najznačajniji su vremenski uslovi, jer 50 odsto uspeha u poljoprivredi zavisi od toga. Ako se upuštate u ovakvu vrstu biznisa, najbolje bi bilo da osigurate zasade, kako u slučaju nepogoda ne bi izgubili sav novac koji ste uložili.