Eksplozija alergena u vazduhu! Pravi udar tek sledi: Evo kako da ublažite simptome alergije!

Uporan svrab i crvenilo beonjača, kijavica, promuklost, peckanje u grlu, curenje iz nosa samo su neki od simptoma koje već sada oseća veliki broj ljudi osetljivih na alergene u vazduhu, a ranu „eksploziju“ povećane koncentracije polena drveća ubrzale su prolećne temperature koje su svrstale tekući mesec u najtoplije februare.

Trenutno je zasićenost vazduha polenom vrlo visoka u Somboru, Kanjiži i u Beogradu, visoka je u Nišu, Sremskoj Mitrovici, Kragujevcu i Čačku, dok je, prema podacima aplikacije o polenu, srednja u Vrbasu, Pančevu, Požarevcu i Subotici.

Unakrsna reakcija 10 polena

Mirjana Mitrović, rukovodilac Grupe za monitoring alergenog polena u Agenciji za zaštitu životne sredine, kaže da je u vazduhu 10 vrsta polena drveća, a u prekograničnim vrednostima su lešnik ili leska, tuje, tisa i čempresi.

- Mnogo sugrađana nam se javlja, jer tih 10 polenovih zrna unakrsnim reakcijama između sebe, uz zagađenja iz vazduha, alergičnim osobama stvaraju probleme. Već se javljaju tipični simptomi mnogi se pitaju da li možda imaju neku od virusnih ili bakterijskih infekcija, ili je to reakcija na polen. Zbog loženja i uslova u spoljašnjoj sredini je to pojačano, jer se polen vezuje za zagađujuće materije. Definitivno ljudi imaju simptome, pogotovo oni koji su alergični s početka proleća. Zima je bila izuzetno blaga i uticala je da bukvalno eksplodira cvetanje navedenih vrsta - kaže Mitrović.

Foto: Shutterstock

Prve tegobe

Ona ističe da svakako u dogovoru sa lekarima treba utvrditi da li nas muči alergija ili neka druga vrsta infekcije.

- Treba uradi alergijske probe da bi se utvrdilo na koje polene je osoba alergična i najbolje je otići kod lekara alergologa i pulmologa, jer svako ima različitu anamnezu, a samim tim zahteva različitu terapiju - kaže Mitrović i dodaje da značajno pomaže da se po povratku u zatvoreni prostor promeni odeća, opere kosa, koriste uređaje za filtriranje vazduha i treba izbegavati sušenje veša u spoljašnjim uslovima.

- Naša merenja pokazuju da u prepodnevnim sunčanim satima, pogotovo ako je vetrovito kao sada, imamo izuzetno pogodnu situaciju za raznošenje polena. Ko može, a zna da je alergičan, ne bi trebao u prepodnevnim satima da bude direktno u prirodi - kaže Mirjana Mitrović.

Vakcinom protiv alergije na polen

Prvi simptomi prehlade, ali prehlada prođe posle sedam dana, dok alergija traje celo proleće kaže dr Zorica Plavšić, alergolog i pulmolog.

Foto: Shutterstock

Ona navodi da se alergija najčešće stvara kada čestice iz atmosfere dođu u kontakt sa kožom i sluzokožom. Kao najbolju preventivu za alergiju, dr Plavšić preporučuje vakcinaciju.

- Prevencija je najvažnija. Ako osoba ne mora da izlazi u jutarnjim ili prepodnevnim časovima neće doći u kontakt sa polenom. Ukoliko osoba mora da izlazi treba da se zaštiti nekom maskom, šalom ili nekim naočarima. Najbolja preventiva su vakcine za alergiju, koje mogu da se primaju do kraja maja i početka juna - kaže dr Plavšić.

Prema njenim rečima, sada je kasno započeti sa primanjem vakcine za alergije, ali se može krenuti sa vakcinom za ambroziju.

- One se mogu primiti do kraja maja, početka juna. To nisu klasične vakcine koje se samo daju pod kožu, već ih sada ima i u kapima, koje se stavljaju pod jezik - kaže dr Plavšić.

Navodi da „Torlak“ proizvodi odlične vakcine u obliku kapi koje pacijent uzima kod kuće.

- Postoje alergijske "vakcine" u obliku tableta. To je jedini način da se promeni imunološki odgovor organizma i jedini način da se leči - kaže dr Plavšić.

Dr Zorica Plavšić ističe da je veoma važno i da oni koji imaju problem sa alergijom redovno prate na Agenciji za zaštitu životne sredine kakva je situacija na području Srbije kada je prisustvo alergena u pitanju.

- Što se tiče naročito sezone polena trava koja sledi, jako je važno da osobe koje su alergične na polen trava ne budu tamo gde se kosi i da ne učestvuju u košenju, jer može stvarno doći i do mnogo težih simptoma, ako se alergijska reakcija spusti na grlo i na donje disajne puteve, onda dolazi do otoka grla, otežanog disanja, osjećaja nedostatka vazduha i do vrlo, vrlo neprijatnih simptoma - kaže dr Plavšić

Foto: Shutterstock

Vakcine ne mogu da se kupe na svoju ruku, ističe čuveni pulmolog.

- Morate da imate test alergologa da je u krvi potvrđena visoka koncentracija belančevina koji su odgovorni za alergen koji je nađen na kožnim probama. Tek sa tim nalazima idete na „Torlak“, kupujete vakcinu. Za celu sezonu uzimanja tih vakcina, cena je bila oko 6.000. Dostupno je u svakom slučaju - kaže dr Plavšić.

Alergija može biti kobna po život čoveka

Ishrana, način života, dužina spavanja, fizička aktivnost, sve to utiče na reagovanje organizma na polen. Alergija može da izazove ozbiljno gušenje, ako se ne reaguje na vreme i kako treba.

- Ako je neko jako alergičan na polen trave može da dođe do otoka grla, donjih disajnih puteva i ako se ne reaguje kako treba i ako osoba ne stigne do ustanove na vreme može doći do gušenja. Interesantno je da na svim organima može da se dođe do alergijske reakcija, ali najčešće je to na koži i sluzokoži kada je u pitanju polen - kaže dr Plavšić.

Navodi i da je najbolje vreme da se počne sa vakcinacijom kasna jesen.

- Najbolje vreme kada treba početi sa vakcinama je kasna jesen i treba biti uporan - kaže dr Plavšić.

Po nekim protokolima vakcine, tablete ili kapi se uzimaju u toku sezone:

* za polen drveća do početka februara
* za polen trava do marta, aprila
* za polen korova do maja i juna meseca, jer kasnije počinju da cvetaju

- Vakcine se preporučuju deci, jer se stimuliše stvaranje belančevina imunoglobulina G koji su zaštitni, a vrši se supresija stvaranja IgE imunoglobulina, koji su direktno vezani za pojavu simptoma alergije. I pet godina zaredom treba koristiti to - kaže dr Plavšić.

Navodi da je važno da osoba koja počne da prima terapiju mora da bude svesna da se terapija ne sme preskakati.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.