Za ove namirnice mislimo da su posne, a nisu! Otkrivamo detaljan spisak proiuzvoda koje ljudi kupuju iz neznanja!

Na rafovima prodavnica potrošači mogu pronaći ogroman broj posnih proizvoda, od slaniša do slatkiša, što dosta olakšava vreme posta vernicima u Srbiji. Međutim, na rafovima se nalaze i namirnice za koje građani misle da su posne, a zapravo nisu.

Da stvar bude gora, postoji i veliki broj artikala na koji velikim slovima piše posno, ali kada okrenete ambalažu i pročitate sitna slova videćete da su ti artikli sve sem posni, jer u sebi mogu da sadrže jaja, mleko i masnoće životinjskog porekla.

Iako nikada ne bi rekli, ali istina je da većina ribljih pašteta, napolitanki, bombona, biljnih kačkavalja, pekarskih proizvoda, tostova, dvopeka i čokoladnih keksića nije posna iako piše da jeste!

Nutricionisti savetuju da ne verujete trgovcima jer većina posne hrane koja se prodaje u domaćim marketima zapravo uglavnom nije posna, iako se tako reklamira.

Sa druge strane, stručnjaci iz oblasti zaštite potrošača kažu da se ovim trikovima trgovci služe odavno, da je u pitanju klasično dovođenje potrošača u zabludu, ali da ova oblast nije regulisana našim zakonima pa potrošači nemaju gotovo nikakva prava!

Foto: Shutterstock

Nutricionista Milka Raičević kaže da naši ljudi posnu hranu kupuju masovno, pogotovo u vreme posta.

- Neke stvari koje su nekada bile posne, poput ribljih pašteta, mahinalno stavljamo u korpu iako to već godinama nije posno. Pogotovo nikome ne padne na pamet da pogleda deklaraciju kada na prednjoj strani pakovanja vide znak posno. A kada bi pročitali sitna slova pozadi videli bi da ti proizvodi uglavnom sadrže tragove mleka, jaja i konzervanse koji sadrže masnoće životinjskog porekla. Zato ja uvek kažem da se ni za jednu namirnicu u prodavnicama, osim voća i povrća, ne bih mogla zakleti da je posna - kaže ona

Ona dodaje da mnogi proizvodi za koje to teško da bismo rekli sadrže u sebi mleko u prahu, goveđi ili svinjski želatin, razne konzervanse životinjskog porekla. Zato je zaista nezahvalno preporučiti nekom koju industrijsku hranu može da jede tokom posta.

Čak ni u pekarama nije sigurno da ćete kupovinom najobičnije kifle ili hleba pazariti postan proizvod.

- Ma koliko to zvučalo čudno, tako je. Moj predlog je da zaboravite na pekaru dok postite. To kažem zato što mnogi pekari u kifle, pite i prazne bureke dodaju svašta, kako bi dobili na ukusu, a i premazuju ih. Čak ni za hleb nisam sigurna čime ih sve premazuju - naglašava nutricionista.

Foto: Shuterstock

Naša sagovornica dodaje i da slatkiši poput napolitanki, čokoladnih keksići i kolačići sa ovsenim pahuljicama nisu posni, iako na njima stoji ta oznaka. Ako okrenete proizvod zaista ćete videti da se u sastavu mogu pronaći i tragovi jaja i mleka. 
Najčešću grešku potrošači prave verujući da kupovinom riblje ili veganske paštete ne mogu pogrešiti. 

- Ti namazi mahom nisu posni! Proizvođači stavljaju konzervanse koji sadrže masnoće životinjskog porekla i kao se malo bolje zagledate videćete da na mnogima i ne piše posno. Ima i onih koji stave oznaku posno, a zapravo kada pročitate sastav vidite da su vas prevarili. Takođe, potrošači veruju da su biljni kačkavalji posni, ali to je još jedna laž. Kod većine biljnih kačkavalja u deklaraciji ćete pročitati kazein, što je protein koga ima jedino u mleku - ističe Raičevićeva

Potrošači gotovo nezaštićeni

Predsednik udruženja "Zaštita potrošača" Nenad Bumbić objašnjava da našim zakonom i Pravilnikom o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane nije regulisana oblast posne hrane, što ostavlja prostor za ovakve obmane.

- Potrošači nemaju gotovo nikakva prava, jer nigde nije striktno navedeno šta je to posno, a šta nije. Ako bi došlo do nekog spora, proizvođači bi mogli da se "vade" da njima mleko i jaja jesu mrsni proizvodi, iako većina kupaca smatra da su ovi sastojci mrsni i da im nije mesto u posnoj hrani - napominje on za K1info.rs.

Foto: Shutterstock

On poziva državu da konačno definiše ovu oblast, kako bi potrošači bili zaštićeni.

 Potrošači bi mogli da se pozovu na obmanjujuće oglašavanje, da se obrate tržišnoj inspekciji, da kaže da je pogrešno informisan. Kazna za proizvođača u ovom slučaju je od 300 hiljada do dva miliona dinara - istakao je Bumbić