Albanci kradu našu istoriju jer nemaju svoju! Istina o svim srpskim teritorijama isplivala na videlo

Tvrđava Kanina kod Valone, grad u kojem je stolovao srpski velikaš Đorđe Arijanit Komninović, samo jedan je od dokaza koliko Srbi imaju dugu istoriju na teritoriji današnje Albanije.

Đorđe Arijanit Komninović Golemi rođen oko 1383, godine bio je srednjovekovni velikaš i srpski gospodar oblasti između Škundre i Vojuše. Albanci tvrde da su ovaj velikaš, Skenderbeg, ali i mnogi drugi srpski gospodari, bili albanskog porekla, međutim mnoge istorijske činjenice i dokazi osporavaju albanske neutemeljene tvrdnje.

Strateški važan grad srpski Valona, tokom 13. veka je dugo odolevao napadima Vizantinije. Konačno pokoren od Vizantije 1290. godine, bio je jedan od glavnih carskih poseda na Balkanu. Vizantijska vlast je trajala do 1340-ih, kada je srpski vladar Stefan Dušan, iskoristivši vizantijski građanski rat, vratio deo Albanije. Valona je pala krajem 1345. ili početkom 1346. godine, a Dušan je svog devera Jovana Asena, brata bugarskog cara Jovana Aleksandra, postavio za Valonu kao prestonicu, a za glavne tvrđave Kaninu i Berat. Međutim, prema nekim naučnicima, Dušan je zauzeo Valonu i Kaninu već 1337. godine. 

Foto: prinstscreen/telegram

 

Vladavina naših velmoža i gospodara, uz pomoć trgovine i bliskih odnosa sa Venecijom i Mletačkom Republikom, trajala je sve do sve dok Osmanlije nisu zauzele grad 1417. godine.

Đorđe Arijanit Komninović Komninović je prvi vlastelin koji je u današnjoj Albaniji podigao ustanak 1432. godine i porazio sultanovu vojsku 1439. godine.

U pismu kralju Napulja potpisao se kao Komninović. Pridev golemi je slovenskog i srpskog porekla i znači veliki, velikaš, slavni. Jedan dokument iz 1452. godine ga naziva "Golemi Arenit Comninovich de Albania".

Godine 1432. podigao je ustanak protiv Osmanlija. Prvi je feudalac u oblasti Albanije, koji je pobedio sultanovu vojsku i ovaj je 1439. godine bio prinuđen da prizna njegovu nezavisnost. To mu je obezbiedilo poseban ugled u Evropi. U cilju očuvanja nezavisnosti, sklapa savez sa papom, kraljem Napulja i Mletačkom republikom, od koje dobija vojvodsku titulu, 1456. godine i priznavanje vlasti od Skadra do Drača. Ipak, bio je prinuđen da napusti Albaniju, šezdesetih godina 15. veka, sklonivši se na teritoriju Mletačke republike, gde je i umro.

Foto: prinstscreen/telegram

 

Arijanitova kćerka Andronika bila je udata za Đurđa Kastriota Skenderbega, a Angelina za Stefana Brankovića koji je bio inače sin srpskog despota Đurđa Brankovića. Arijanitova kćerka Gojislava, bila je prva žena Ivana Crnojevića, a njegov sin Đurđe se 1499. godine sklonio iz Zete kod ujaka Konstantina u Milano.

Nakon toga, nastaje snažan talas iseljavanja Srba iz Albanije koji je trajao od 15. do 20. veka. Srbi iz doline Maće i iz oblasti Mokre, Čermenike, Bulčice naseljavani su se u zapadnoj Makedoniji.

Po naučniku Jovanu Cvijiću, veliki broj Srba se iseljavao preko Drima prema Vardaru. Isto tako Srbi iz severnog Epira prelazili su u zapadnu Makedoniju. Cincari, tj. Vlasi za razliku od Srba se manje iseljavaju i manje se asimiliraju. Oni su čuvali svoj jezik, tradiciju i običaje isto kao i Grci baveći se stočarstvom, zanatima, a potom i trgovinom i pravoslavne su veroispovesti. Uspeli su da usred velike Osmanske imperije u 18. veku podignu svoj veliki trgovački i kulturni centar Moskopolje koji je u svom zenitu imao 50 000 stanovnika, u ono vreme jedan od većih gradova Evrope. Ali njihov uticaj i moć nije dugo trajao jer su Osmanlije u nekoliko pohoda uništili grad. 

Danas je taj deo istorije skoro i zaboravljen i nažalost mnogi ne znaju šta je prava i tačna istorija i ko su zapravo bili pravi vladari Albanije dok nisu došle Osmanlije. Albanci su ukrali veliki deo srpske istorije i baš iz tog razloga moramo da očuvamo svaki detalj iz naše istorije i da sprečimo zaborav i krađu slavne srpske istorije.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.