Ovo je prilika da se Srbija ekonomski osnaži: Manja Grčić o poseti kineskog predsednika i svemu što je ona donela

Kineski predsednik Si Đinping juče je završio zvaničnu posetu Srbiji, a na let za Budimpeštu, sa aerodroma Nikola Tesla, ispratio ga je predsednik Aleksandar Vučić.

Tokom dvodnevne posete kineske delegacije Srbiji potpisano je 28 dokumenata o saradnji i brojni razgovori o produbljivanju strateškog partnerstva i zajedničkoj budućnosti u novoj eri. Rečnikom običnog čoveka - u Kini će studirati 300 mladih iz Srbije, 50 naučnika će tamo steći nova znanja, na viši nivo će biti podignuta saradnja na razvoju veštačke inteligencije, a do 2027. godine Srbija bi mogla da ima i leteći taksi.

Koliko je poseta kineskog predsednika značajna za Srbiju? Da li je ugovor o slobodnoj trgovini zaista spas za proizvođače iz Srbije? Koliko su za dve zemlje značajni sporazumi u oblasti informisanja, od kojih je jedan, sa kineskom agencijom Sinhua, potpisala agencija Tanjug?

O svemu tome danas u emisiji „Uranak" na K1 televiziji govorile su prof.dr Dragana Mitrović, profesorka Fakulteta političkih nauka i Manja Grčić, generalna direktorka Tanjug. 

Kada je reč o velikoj međuagencijskoj saradnji Tanjuga i Sinhue, Grčić ocenjuje: 

- Za mene je posebna čast da je jedan Tanjug, koji ima istorijski značaj za našu zemlju i bivšu i sadašnju zemlju, uspeo da se ne očuva, nego da ga izgradimo ponovo, da ga vratimo na mesto gde on zaslužuje da bude i da smo danas u situaciji da mi možemo sa našim kineskim partnerima da pričamo o veštačkoj inteligenciji i o svemu onome što oni upotrebljavaju, a sigurna sam da su miljama daleko od nas. Uzbuđena sam zbog svega što je pred nama kada su naši kineski partneri u pitanju.

Profesorka Dragana Mitrović objasnila je koliko je za Srbiju zančajna poseta kineskog predsednika.

- Znanje je pretočeno u tehnologiju, jedan je od najvećih resursa kojima raspolažu samo najnaprednije i najbogatije države sveta. One su onda sposobne da to pretoče u najskuplje proizvode na svetskoj pijaci i da to svoje znanje naplate, a da sebe pozicioniraju među onim ekonomskim odnosima na način da to njima neprekidno donosi korist. U Kini, zahvaljujući političkom i ekonomskom sistemu, to se onda pretače u opštu dobrobit, jer Kinom upravlja Komunistička partija, a njen cilj je da opšta dobrobit stanovništva bude ostvarena. Kina je jedan od dva cilja ostvarila 2021. godine, proglašavajući da više u Kini ne postoji apsolutno siromaštvo. Kada budu obeležili drugu veliku godišnjicu 2049. sto godina od osnivanja Narodne Republike Kine, kažu da siromaštva neće biti uopšte i da će ona biti srednje razvijena napredna zemlja. To je cilj Komunističke partije. Ona je pre 40 godina bila siromašna i izolovana od sveta, pre 20 godina već je bila članica Svetske trgovinske organizacije i na putu da postane najveća trgovačka sila, jedna četvrtina ekonomije sveta u to vreme. Ona je polako postajala model zemljama u razvoju, zemljama juga. Kina je zemlja koja je u neverovatnom roku ostvarila rezultate, da sa nivoom prihoda od 250 dolara po glavi stanovnika bude na sadašnjem nivou srednje razvijene zemlje oko 17 hiljada. Zbog kovida je ostala kratka za nekoliko stotina dolara po standardima Svetske banke, da se svrsta u zemlje sa visokim nivoom prihoda. Ona je to uradila u nekoliko generacija, ali to u isto vreme njen ekonomski sistem čini ranjivim, i ono što je realnost Kine je da ima velikih neujednačenosti - objasnila je ona.

Na pitanje Jovane Joksimović, šta je danas najveća kineska vrednost, profesorka odgovara:

- Obrazovanje u Kini je na jako visokom nivou, a zapadni studenti tamo mogu da studiraju na engleskom jeziku i na kineskom, što je malo ređe, jer retko ko ima takvo znanje jezika da može studirati doktorske studije na kineskom. Istraživački kapaciteti su ogromni. U njihovim istraživačkim laboratorijama postoji desetine hiljada zapadnih stručnjaka koji tu rade. Američka vlada je morala da im preti da će izgubiti državljanstvo ukoliko nastave da rade u IST sektoru u Kini zbog sankcija koje su Amerikanci uveli. Kineski model je poseban i to im je donelo mogućnost da se preobrazimo i postanemo od jedne siromašne i izolovane zemlje, središte globalizacije, proizvodnje, trgovine, tehnoloških inovacija, ali se on ne može kopirati. Ono što možemo naučiti je da mudro strateško planiranje u narednih 10, 20 ili 100 godina unapred, trud i pregalaštvo generacija koje se nastavljaju iz generacije u generaciju, može da donese fascinantne rezultate - objašnjava profesorka. 

Foto: printscreen

Prema njenim rečima možemo da preuzmemo neke naprednije tehnologije, da podignemo svoje znanje na viši nivo i da ugradimo kreativnost, iskustvo... 

- Ne treba da podcenjujemo sebe, već da imamo jake zahteve i da sa stanovišta ugradnje moderne tehnologije nađemo svoju šansu, ali i da zahtevamo snažnije Profesorka Mitrović rekla je da je njen najjači utisak dvodnevne posete kineskog predsednika, to što je atmosfera u Srbiji bila topla i srdačna.

- Ogromna pažnja i svetske i domaće javnosti. Srbija je na naslovnim stranama svetkih medija. Važan veliki događaj! - rekla je profesorka.

Manja Grčić istakla je da je juče u Srbiji vladao ponos.

- Kad shvatite da je predsednik Kine došao u Srbiju je neverovatna, kao i važnost koja je data nama. Ne samo našoj zemlji i predsedniku, već svakom članu delegacije koji je bio tamo.? Za mene je neverovarno da ćemo mi iću u budućnost za zemljom koja je toliko napredna, koja je u stanju da sklopi automobil za 100 sekundi. Zemlja koja tehnološki je u svemu naprednija od celog sveta. To su ljudi koji su sposobni da ovaj ceo svet odvedu na sledeći nivo. Naprimer, u njihovim vrtićima vidite kako oni rade sa svojom decom. Ta deca kuvaju svoje obroke u svojim vrtićima. Oni rade stotine različitih zanata i sve radi sami za sebe. Za mene oni žive jedan potpuno drugi život od nas. Hajde, nešto da naučimo i usvojimo od njih. Zašto su njihovi studenti najbolji u svim školama na svetu? Za mene je ovo jedna neverovatna čast, da smo mi jedna od zemalja koja ide sa njima napred i nadam se da ćemo to da iskoristimo maksimalno - rekla je Manja Grčić u emisiji „Uranak" na K1 televiziji.