Srbija je zemlja jedinaca i propalih brakova! Stručnjak otkriva koja greška dovodi do sve češćih razvoda!

Trend sma­nji­va­nja po­ro­di­ce i sa­mač­kog ži­vo­ta pri­su­tan je u go­to­vo svim raz­vi­je­nim ze­mlja­ma sve­ta, a na­ro­či­to u Skan­di­na­vi­ji i ze­mlja­ma Za­pad­ne Evro­pe, uka­zu­je Ne­boj­ša Sa­vić, po­ro­dič­ni te­ra­pe­ut.

Me­đu­na­rod­ni dan po­ro­di­ce, ko­ji se u ce­lom sve­tu obe­le­ža­va 15. ma­ja, Sr­bi­ja do­če­ku­je sa sta­ti­sti­kom da u na­šoj ze­mlji ži­vi 1.904.314 po­ro­di­ca, od ko­jih 1.311.712 njih či­ne po­ro­di­ce sa de­com.

Iako je naj­za­stu­plje­ni­ji ob­lik po­ro­di­ce u na­šoj ze­mlji - brač­ni par sa de­com, Sr­bi­ja je po­sta­la ze­mlja je­di­na­ca, o če­mu ve­o­ma sli­ko­vi­to go­vo­ri po­da­tak da čak 54 od­sto po­ro­di­ca u na­šoj ze­mlji ga­ji sa­mo jed­no de­te, sve­ga 36 od­sto po­ro­di­ca ga­ji dvo­je de­ce, oko osam od­sto ro­di­te­lja ga­ji tro­je de­ce, dok je udeo po­ro­di­ca sa če­tvo­ro i vi­še de­ce ma­nji od dva pro­cen­ta.

Struč­nja­ci Re­pu­blič­kog za­vo­da za sta­ti­sti­ku (RZS) is­ti­ču da se naj­ve­ći broj de­ce i da­lje ra­đa u bra­ku, a broj­ke sve­do­če da u na­šoj ze­mlji ži­vi 825.428 brač­nih pa­ro­va sa de­com i sve­ga 76.238 van­brač­nih pa­ro­va sa de­com. Za­bri­nja­va, me­đu­tim, po­da­tak da u Sr­bi­ji čak 320.057 maj­ki sa­mo­stal­no po­di­že de­cu, a te­ret sa­mo­hra­nog ro­di­telj­stva no­si i 89.989 oče­va.

Foto: pexels.com

Re­zul­ta­ti naj­no­vi­jeg po­pi­sa sta­nov­ni­štva go­vo­re da sva­ka tre­ća po­ro­di­ca u na­šoj ze­mlji ne­ma de­te, kao i da je sva­ko tre­će do­ma­ćin­stvo sa­mač­ko. U pe­ri­o­du od 2011. do 2022. broj sa­mač­kih do­ma­ćin­sta­va po­ras­tao je za 218.478 oso­ba, ali je isto­vre­me­no po­ras­tao i broj maj­ki ko­je ži­ve sa­me sa de­com za 28.000, dok je broj oče­va ko­ji ži­ve sa­mi sa de­com ve­ći za 13.554. Za­ni­mlji­vost u ve­zi sa Be­o­gra­dom gla­si da čak 20 od­sto po­ro­di­ca u pre­sto­ni­ci či­ne za­jed­ni­ce "maj­ka sa de­te­tom".

Po­ro­dič­ni te­ra­pe­ut i pred­sed­nik Udru­že­nja za brak i po­ro­di­cu Ne­boj­ša Sa­vić is­ti­če da ovi sta­ti­stič­ki po­da­ci u ve­li­koj me­ri de­man­tu­ju mit da u na­šoj ze­mlji po­sto­ji kult bra­ka i po­ro­di­ce, jer sva­ka če­tvr­ta že­na ni­ka­da ni­je iza­šla pred ma­ti­ča­ra, a sva­ki tre­ći mu­ška­rac ta­ko­đe ni­je iz­go­vo­rio sud­bo­no­sno "da".

Propali brakovi

Sva­ki če­tvr­ti brač­ni par sta­vi tač­ku na svoj brak, a pe­ti­na njih raz­ve­de se u pr­vim go­di­na­ma bra­ka. Po­da­ci ta­ko­đe go­vo­re da pro­pa­li brak iza se­be da­nas ima oko 300.000 na­ših su­gra­đa­na, što je za pe­ti­nu vi­še ne­go pro­šle de­ce­ni­je.

- Trend sma­nji­va­nja po­ro­di­ce i sa­mač­kog ži­vo­ta pri­su­tan je u go­to­vo svim raz­vi­je­nim ze­mlja­ma sve­ta, a na­ro­či­to u Skan­di­na­vi­ji i ze­mlja­ma Za­pad­ne Evro­pe - što je eko­nom­ski sta­tus oso­be ve­ći, ona do­la­zi do za­ključ­ka da joj ni­je po­tre­ban part­ner ka­ko bi sa njim de­li­la tro­ško­ve ži­vo­ta i od­lu­ču­je se za sa­mo­stal­ni ži­vot, ko­ji po­ne­kad uklju­ču­je i sa­mo­hra­no ro­di­telj­stvo, a ne­kad ži­vot na dve adre­se. Ot­kad je na po­ro­dič­nu "sce­nu" pla­ne­te stu­pi­lo su­ro­gat ma­te­rin­stvo, ve­li­ki broj že­na i mu­ška­ra­ca do­šao je do za­ključ­ka da im ne tre­ba part­ner da bi ima­li po­ro­di­cu, a pri­ča o bi­nar­nim sek­su­al­nim iden­ti­te­ti­ma ko­ja je u po­sled­nje vre­me po­sta­la do­mi­nan­tan dis­kurs u jav­nom go­vo­ru do­dat­no pro­ble­ma­ti­zu­je ce­lu ovu pri­ču - kon­sta­tu­je naš "Politike".

Ne­boj­ša Sa­vić, ko­ji se upra­vo vra­tio iz Ame­ri­ke u ko­joj je dr­žao sa­ve­to­va­nja za brač­ne pa­ro­ve, is­ti­če da ve­li­ki broj part­ne­ra u ovoj ze­mlji ži­vi na dve adre­se, iako su for­mal­no u bra­ku, jer im je ka­ri­je­ra na pr­vom me­stu i ži­vot pod­re­đu­ju pro­fe­si­o­nal­nom na­pre­do­va­nju i sti­ca­nju do­bre za­ra­de.

Foto: Shutterstock

On tu­žno kon­sta­tu­je da smo kao dru­štvo sklo­ni "uvo­zu" lo­ših obra­za­ca ži­vlje­nja sa Za­pa­da, pa ga ne bi za­ču­di­lo da trend ži­vo­ta na dve adre­se za­ži­vi i u na­šoj ze­mlji. Op­ti­mi­zam mu uli­va je­di­no či­nje­ni­ca da naj­ve­ći broj lju­di u Sr­bi­ji na pi­ta­nje šta su vam naj­ve­će vred­no­sti u ži­vo­tu i da­lje od­go­va­ra - brak i po­ro­di­ca.

- Kao po­ro­dič­ni te­ra­pe­ut ipak mo­ram da pri­me­tim da na­ši su­gra­đa­ni pre­br­zo ula­ze u brak, a ka­da to ka­žem mi­slim na či­nje­ni­cu da ne upo­zna­ju do­bro oso­bu sa ko­jom iz­la­ze pred ma­ti­ča­ra, već sa ru­ži­ča­stim na­o­ča­ri­ma i ne­re­al­nim oče­ki­va­nji­ma sta­ju na lu­di ka­men. Zbog to­ga ne ču­di po­da­tak da se naj­ve­ći broj pa­ro­va raz­ve­de u pr­vim go­di­na­ma bra­ka, bez ob­zi­ra na či­nje­ni­cu što su u me­đu­vre­me­nu po­sta­li ro­di­te­lji. Za­ni­mlji­vo je da pe­ti­na svih raz­ve­de­nih part­ne­ra re­ša­va da sta­vi tač­ku na brač­nu pri­ču na­kon dva­de­set i vi­še go­di­na bra­ka, ka­da ima­ju su­bjek­tiv­ni do­ži­vljaj da su de­cu is­pra­ti­li na ži­vot­ni put - za­klju­ču­je Ne­boj­ša Sa­vić.

On pod­se­ća na re­či mu­drog Du­ška Ra­do­vi­ća, ko­ji je go­vo­rio da je dva pu­ta u ži­vo­tu po­treb­na sre­ća - pri­li­kom iz­bo­ra brač­nog dru­ga i po­sla i is­ti­če da je zdra­va po­ro­di­ca pred­u­slov za zdra­vo dru­štvo, jer dru­štvo po­či­nje da se uru­ša­va onog mo­men­ta ka­da "osnov­na će­li­ja dru­štva" do­ži­vi ma­lig­nu me­ta­mor­fo­zu.

Osnaživanje porodice

Po­vo­dom Me­đu­na­rod­nog da­na po­ro­di­ce ogla­si­li su se i re­sor­ni mi­ni­stri. Mi­li­ca Đur­đe­vić Sta­men­kov­ski, mi­ni­star­ka za bri­gu o po­ro­di­ci i de­mo­gra­fi­ju, uka­za­la je da je po­ro­di­ca naj­va­žni­ji na­ci­o­nal­ni in­te­res, dok je To­mi­slav Žig­ma­nov, mi­ni­star za ljud­ska i ma­njin­ska pra­va i dru­štve­ni di­ja­log, na­veo da je sa­vre­me­na po­ro­di­ca pred broj­nim iza­zo­vi­ma, zbog če­ga je tre­ba do­dat­no osna­ži­va­ti.

Mi­ni­star­ka Mi­li­ca Đur­đe­vić Sta­men­kov­ski je is­ta­kla da će se mi­ni­star­stvo na či­jem je če­lu "bo­ri­ti za sva­ku po­ro­di­cu i sva­ko de­te u na­šoj ze­mlji".

Žig­ma­nov je za­klju­čio da je "po­ro­di­ca je­dan od stu­bo­va sva­kog dru­štva, a zdra­vi od­no­si u po­ro­di­ci su po­u­zdan te­melj za bu­duć­nost ce­lo­kup­ne za­jed­ni­ce".

- Iza­zo­vi su eko­nom­ske i dru­štve­ne tran­zi­ci­je, a uti­ču na po­ja­vu i pro­du­blji­va­nje so­ci­jal­nih, fi­nan­sij­skih, mo­ral­nih i emo­tiv­nih po­te­ško­ća u po­ro­di­ci. Pro­me­ne ko­je se de­ša­va­ju ve­li­kom br­zi­nom u svim seg­men­ti­ma sa­vre­me­nog dru­štva, na­ro­či­to u de­lu iz­lo­že­no­sti uti­ca­ji­ma sa­dr­ža­ja na dru­štve­nim mre­ža­ma, osta­vlja­ju zna­čaj­ne po­sle­di­ce i na sta­nje, raz­voj, ulo­gu i me­sto po­ro­di­ce u dru­štvu - na­veo je Žig­ma­nov.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.