Svaki treći osmak ne zna celu azbuku! Alarmantno: Razvoj dece danas više nije isti kao nekada!

Svaki treći osmak ne zna sva pisana i štampana slova azbuke, podaci su testiranja koje je sprovela jedna beogradska osnovna škola.

Od 110 testiranih učenika osmog razreda 40 je pogrešno napisalo neko slovo. Na ovaj problem je na društvenim mrežama ukazao pisac za decu Bojan Ljubenović, koji je objavio ove alarmantne podatke dobijene iz jedne škole.

- Iz izvora kome verujem dobio sam informaciju da je direktorka jedne beogradske osnovne škole testirala učenike osmog razreda tako što je svaki trebalo da napiše azbuku štampanim i pisanim slovima. Nekome je falilo pet slova nekome manje, ali oni nisu znali da napišu svih 30 slova azbuke. Problem je što govorimo o osmacima - napisao je na svom Fejsbuk nalogu Ljubenović.

Društveni problem

Profesor srpskog jezika i književnosti Jasna Janković kaže da problem funkcionalne pismenosti kod dece traje godinama i da to više nije samo problem škole i obrazovnog sistema već i problem čitavog društva. Ona kaže da se škola i znanje moraju vratiti na pijedestal.

- Poslednjih deset godina rezultati PISA testa, koji se radi svake tri godine, pokazuju da se nalazimo na drugoj polovini tabele, odnosno da rezultati naše dece nisu ni osrednji, već sve lošiji i lošiji - kaže Jankovićeva i dodaje da je neophodno napraviti selekciju gradiva i da decu treba naučiti da razmišljaju i razumeju ono što su pročitala.

Foto: pexels.com

Ona ističe da tempo života današnje dece znatno utiče na njihovo shvatanje važnosti obrazovanja i funkcionalne pismenosti. Uticaj sadržaja sa interneta i previše vremena ispred ekrana i te kako unižavaju dečju pismenost.

- Škola je već izgubila trku sa društvenim mrežama, jer su lajkovi bitniji od ocena, a nastavnici više nisu u stanju da pridobiju pažnju učenika. Današnja deca sve više koriste skraćenice u svakodnevnom govoru i pisanju, što dovodi do nepoznavanja svih slova. Nemaju ni razvijenu kulturu čitanja, što je preduslov za razvoj rečnika, lepog govora i pisanja. Potrebne su nam generacije koje će shvatiti važnost obrazovanja i potrebu za znanjem - napominje Jankovićeva.

Foto: pexels.com

Niži kriterijumi

Dečiji psiholog Branka Tišma napominje da razvoj dece danas više nije isti kao nekada i da je mnogo faktora koji utiču na lošu funkcionalnu pismenost, počev od smanjenja trajanja pažnje, izmenjenog sistema vrednosti i preterane upotrebe društvenih mreža.

- Nedavno smo u školi sproveli upravo test sa učenicima osmog razreda, koji je pokazao da deca lošije urade lakše zadatke od težih. Nazvala bih to paradoksom, ali deca nemaju naviku da obnavljaju i ponavljaju gradivo, kao i da već stečena znanja primenjuju u novim situacijama. Smanjena je upotreba pisane komunikacije, deca ne znaju da iskažu misli rečima, pa tokom razmena poruka sa vršnjacima koriste skraćenice, razne sličice koje zamenjuju reči i glasovne poruke - kaže Tišma i dodaje:

- Njihova pažnja je znatno oslabljena, deca gube interesovanje kada naiđu na neki dugačak tekst jer ne mogu da ga razumeju. Zato se nastavnici nalaze u nemilom položaju, moraju da spuštaju kriterijume za ocenjivanje, što vodi iz problema u problem. Zato je neophodno da se i roditelji uključe u opismenjavanje svoje dece i da svi zajedno delujemo na rešenje ovog velikog problema.
 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.