Japanski komarac - još jedna pretnja za širenje zarazne bolesti: Opasniji od kućnog i tigrastog zajedno!

U Srbiji je pored azijskog tigrastog komarca koji prenosi denga groznicu, detektovan i japanski (aedes japonicus) koji prenosi japanski encefalitis, ali i virus Zapadng nila, kao i denga groznicu i čikungunju.

Obe vrste komarac su na listi od 100 najopasnih invazivnih vrsta u svetu, s tim da tigrasti zauzima prvo mesto.

Profesor dr Aleksandra Ignjatović Ćupina sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu navela je da u Srbiji živi 49 vrsta komaraca koji pripadaju u 7 rodova, a da pored njih imamo i još i ove dve vrste.

- To su azijski tigrasti komarac - aedes albopictus, koji je aktivan i po visokim letnjim temperaturama, ali i japanski komarac - kazala je prof. dr Ignjatović Ćupina na naučnom skupu Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) "Insekti i krpelji kao prenosioci uzročnika bolesti ljudi i životinja".

Foto: Shuterstock

Odlike japanskog komarca

Japanski komarac prvi put je pronađen u Srbiji 2018. godine na graničnom prelazu sa Hrvatskom, u Ljubi, a 2019. i na teritoriji Loznice. Smatra se kompetentnim vektorom za transmisiju virusa Zapadnog Nila, Japanskog encefalitisa, ali i denge i čikungunje koju prenosi tigrasti komarac.

Na istom skupu, doc. dr Mihaela Kavran, takođe sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta kazala je da je upravo azijski tigrasti komarac prvi na listi 100 najopasnijih invazivnih vrsta u svetu.

- Ova vrsta je doživela globalnu ekspanziju u svetu najviše zahvaljujući aktivnostima čoveka, i to transportom roba a najviše trgovinom polovnih guma i biljaka - drecena, najviše bambusa. Ovaj komarac bira sisare u ishrani ali će, ako je u mogućnosti uvek birati čoveka, a inače su veoma agresivni i bodu u toku dana i mogu formirati mnogo generacija - rekla je doc dr Kavran i dodala da ova vrsta može da se razvija i u šahtovima.

Prema njenim rečima, azijski tigrasti komarac se najpre pojavio 1979. u Albaniji, zatim 1990. u Italiji, a danas je prisutan u gotovo svim evropskim gradovima.

- Kod nas je prvi put zabeležen 2009. godine na Batrovcima, na graničnom prelazu sa Hrvatskom, i to je jedna od najfrekventnijih tačaka. Nakon toga se ova vrsta širila duž auto-puta, a 2018. godine smo je uočili u Loznici i u Novom Sadu. Smatramo da se od 2017. godine azijski tigrasti komarac nastanila na Batrovcima - navodi doc dr Kavran.

Foto: Shutterstock

Tigrasti prenosi tri opasna virusa

Dodaje da predikcija kaže da će većina gradova biti pogodna za razvoj tigrastog komarca, vrste koja prenosi denga virus, čikungunja groznicu i zika virus. Navodi da zabrinjava i izveštaj Svetske zdravstvene organizacije (SZO), u kojem se kaže da je u poslednjih 5 godina zabeležn globalni porast od virusa denga.

- Posebno zabrinjavaju su autohtoni slučajevi denga virusa u Evropi. Do sada je zabeležen veći broj, i veći broj čikungunje u Italiji i Francuskoj - rekla je doc dr Kavran.

Ona i njene kolege pratile su zarad istraživanja azijskog tigrastog komarca u Vojvodini i Loznici.

- Na primer, 2022. godine radili smo intenzivni monitoring u Telepu, na površini od 10 hektara, gde smo postavili 20 klopki, od maja do sedine novembra. Zaključili smo da aktivnost njihova počinje sredinom maja, maksimalnu brojnost dostiže sredinom avgusta i aktivan je do sredine novembra - objasnila je ona i dodala da je i ove godine sezona počela rano, da su već polovinom aprila bila položena jaja u Novom Sadu.

Takođe, iz godine u godinu se povećava broj lokacija na kojima ima ovog komarca. U Vojvodini ih je prošle godine bilo 27.

Foto: printscreen

Osim u Vojvodini i u Loznici, ovog komarca ima i u Valjevu, Nišu, Beogradu, Negotinu, Kragujevcu.

- Ova vrsta se prilagodila našim kliamtskim uslovima i širi se, i prezimljava na ovim prostorima. Očekujemo produženje sezone aktivnosti, a i ove godine je to bio slučaj - rekla je docent dr Mihalea Kavran.

Na sreću, u Srbiji još nije dijagnostikovan denga virus u tigrastim komarcima.

Ženke ovog komarca se hrane krvlju tokom dana na otvorenom prostoru, što je razlika u odnosu na naš domaći kuleks pipiens, koji je kućni komarac. Krvni obrok uzima sa čoveka, domaćih i divljih životinja, ptica, pa čak i gmizavaca i vodozemaca ali, ipak, preferira čoveka.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.