Reč stručnjaka o prednostima podzemnog rudnika: Meštani Jadra bi mogli da nastave s poljoprivredom

Laž je da bi rudnik ugasio poljoprivredu u Jadru.

U polemikama o litijumu često smo slušali da bi rudnik ugrozio vode i uništio lokalnu poljoprivredu na izuzetno plodnoj zemlji lozničkog kraja. Ako pogledamo šta piše u nacrtima studija o proceni uticaja projekta Jadar na životnu sredinu, jasno je da je u pitanju još jedna od brojnih dezinformacija koje su plasirali protivnici.

Rudnik i fabrika bi izmestili poljoprivrednu proizvodnju sa manje od 1% ukupnog poljoprivrednog zemljišta na teritoriji opštine Loznica. Na svim okolnim imanjima stanovništvo bi moglo kao i do sada da se bavi zemljoradnjom, stočarstvom, pčelarstvom  i  drugim aktivnostima. To su potvrdile analize i modelovanja više od sto nezavisnih domaćih i stranih stručnjaka koji su učestovali u izradi pomenutih studija.

Podzemni rudnik – manji uticaj na okolinu

Iako su mnogi pričali da će otvoreni kopovi doneti pustoš u zelenu dolinu reke, Jadar je planiran kao podzemni rudnik, što donosi brojne prednosti, posebno kada je u pitanju poljoprivreda. Takav rudnik manje menja teren, manje je prašine i sveukupan uticaj na životnu sredinu je manji.

Hidrogeolog dr Dušan Mijović naglašava da će meštani u zoni oko rudnika najnormalnije moći da se bave zemljoradnjom i stočarstvom ako se projekat realizuje i da bez ikakve bojazni koriste vodu koju su i do sada koristili.

„Rudarske aktivnosti bi se odvijale na dubini između 300 i 600 metara. To je prostor koji je vodonepropusnim slojevima izolovan od izvorišta voda koje zahvataju lokalni bunari. Istraživanja su potvrdila da crpljenje dubokih podzemnih voda za potrebe proizvodnje ne bi znatno uticalo na plitke izdani u aluvijonima. Takođe, podzemne rudničke vode se ne bi mešale s površinskim zahvaljujući projektovanim modelima odvodnjavanja,“ objašnjava dr Mijović, glavni savetnik za životnu sredinu u kompaniji „Rio Tinto".

Minimalno sleganje tla

Protivnici projekta nas godinama plaše kako će rudnik trošiti enormne količine vode i ugroziti vodosnabdevanje ne samo lozničkog kraja, već i mnogo šireg područja. Međutim, kako objašnjava dr Mijović, za potrebe projekta bi se koristile prečišćene podzemne rudničke vode i prikupljena kišnica, tako da ne bi bilo negativnog uticaja na izvore vode koje koristi lokalno stanovništvo. 
Nezavisni stručnjaci su potvrdili da rudnik i fabrika neće zagaditi reke ni izvorišta. Sve otpadne vode bile bi tretirane u savremenom sistemu za prečišćavanje pre ispuštanja u Jadar. Voda se ne ispušta kontinualno već samo oko 30% vremena i to se dešava kada vodosabirnici nisu u mogucnosti da sakupe svu količinu kiše.

Foto: Privatna arhiva

Projektom su predviđene i druge savremene tehnologije koje osiguravaju usklađenost sa ekološkim propisima Srbije i Evropske unije, uključujući kontrolu prašine, emisije gasova i upravljanje otpadom. 

Testovi emisije prašine izvršeni su u vazdušnim tunelima u Holandiji i Australiji kako bi se simulirali uslovi vetra i vazduha iz doline Jadra na površini buduće deponije. Preliminarne ocene potvrđuju da će emisije prašine biti u okviru granica koje određuju regulative Evropske unije.
Za bavljenje poljoprivrednom je važno i to što u toku rada rudnika ne bi došlo do značajnog sleganja tla. Prema rezultatima modelovanja iz preliminarnih studija, sleganje tla biće – maksimalno oko 20 centimetara iznad sredista rudnog tela i to nakon 40 godina.

Više novca za potrebe građana

Nema, dakle, govora o apokaliptičnim scenarijima kojima se plaše građani  - da eksploatacija litijuma neminovno donosi pustoš i da se nigde u Evropi ne vrši. Trenutno se na Starom kontinentu razvija više od 20 litijumskih projekata i evropske zemlje se utrkuju koja će prva otvoriti rudnik litijuma kako bi obezbedile jednu od ključnih sirovina za zelenu tranziciju i ekonomski razvoj.

Stanovnici lozničkog kraja i te kako su svesni ekonomskog i razvojnog potencijala projekta Jadar. Načelnik Mačvanskog okruga Željko Marjanović nedavno je u izjavi za TV Pink dao nedvosmislenu  podršku projektu u kom, kako kaže, vidi veliku razvojnu šansu za Loznicu, Mačvanski okrug i celu državu.

Foto: Privatna arhiva

On je istakao da je u pitanju velika investicija koju ne bi trebalo propustiti. Podsetio je na potencijalne ekonomske prednosti, između ostalog, da bi zahvaljujući rudnoj renti budžet Loznice, prema studiji o proceni ekonomskog uticaja, mogao da se udvostruči.

Marjanović je ocenio da se radi o velikim sredstvima koja bi se dalje ulagala u infrastrukturu i zadovoljavanje potreba građana. Rudnik i fabrika bi postali najveći poslodavac u lozničkom kraju. U fazi razvoja projekta bilo bi otvoreno 3.500 radnih mesta, dok se procenjuje da bi indirektno moglo biti otvoreno preko 20.000 radnih mesta.