Kako se tačno računa trajanje staža? Može biti kraći ali i duži od upisanih datuma!

Računanje staža nije baš tako jednostavno kao što na prvi pogled izgleda.

Obračun trajanja staža osiguranja nije tako jednostavno i ne podrazumeva „kalendarske godine“.

Period između početka i prestanka rada i trajanje između ta dva datuma trebalo bi da bude i trajanje staža. Međutim, to ne mora da bude tačno.

Pre svega, trajanje staža osiguranja se uopšte ne računa na ovaj način.

Naravno, datumi početka i prestanka rada su veoma važni i značajni za određivanje perioda osiguranja. Ipak, trajanje perioda osiguranja i trajanje staža osiguranja u tom periodu mogu značajno da se razlikuju.

Staž osiguranja može da bude i kraći, ali i duži od perioda u kome je navršen.

Naravno, u većini slučajeva ova dva perioda karakteriše jednako trajanje.

Međutim, upravo situacije koje ne mogu da se svrstaju u većinu su one koje mogu da naprave problem kada se ceni dan ispunjenja uslova za penziju.

Na primer, beneficirani staž omogućava osiguranicima koji rade na naročito teškim, opasnim i za zdravlje štetnim radnim mestima, da navrše duži staž od kalendarskog trajanja rada.

Foto: Pexels

Ali, ima i situacija kada je staž kraći od kalendarskog perioda.

Upravo ovakve situacije neretko iznenade građane kada odluče da idu u penziju.

Oni oprezniji nešto ranije pregledaju podatke koje je penzijski fond registrovao u matičnoj evidenciji i tada uoče i trajanja staža koja se ne slažu sa njihovim očekivanjima.

U slučaju radnog odnosa, obično je problem uzrokovan postupanjem poslodavca. Bilo da je u pitanju neodgovarajuća uplata doprinosa, ili neodgovarajuća prijava o trajanju staža, moguće je da u pojedinim godinama staž bude kraći od očekivanog, kalendarskog. U tim situacijama, osiguraniku preostaje jedino da kontaktira poslodavca i zatraži da se neodgovarajući podaci koriguju. Najčešće se ovakvi propusti uoče u postupku donošenja rešenja o penziji. Tada se sve potrebne korekcije traže po službenoj dužnosti od strane ovlašćenih radnika Fonda. Naravno, uvek je bolje da radnik poslodavca makar upozna za sa problemom ranije.

U slučaju da je konkretan staž uslov za penziju postupak može značajno da se oduži.

Može da se dogodi i da je korekcija iz bilo kog razloga nemoguća. U tom slučaju, moguć je čak i najgori ishod – odbijanje zahteva za penziju.

Buduće penzionere ipak najčešće zbunjuju neki relativno „moderni“ vidovi radnog angažovanja.

Rad van radnog odnosa, odnosno privremeni i povremeni poslovi i ugovor o delu, uvedeni su u sistem obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja 2003. godine. Pre tadašnjih izmena zakona, za ovakav rad nisu se plaćali doprinosi za PIO pa navršenje staža nije ni bilo moguće. Čak i o ovoj činjenici treba voditi računa. Pojedini osiguranici ne znaju za zakonske izmene i očekuju staž po ovom osnovu i pre 2003. godine. Takve situacije su ipak retke, jer je i ovaj vid radnog angažovanja bio relativno neuobičajen pre 20 i više godina.

Foto: pexels.com

U međuvremenu, promene na tržištu radne snage, povećanje broja privatnih i internacionalnih poslodavaca uticali su i na načine radnog angažovanja. Rad van radnog odnosa postao je daleko zastupljeniji, pa čak u pojedinim oblastima i najčešći vid angažovanja radnika. Specifičnosti ovog tipa zaposlenja su veoma značajne, pa zbog toga postoje i razlike u načinu određivanja trajanja staža.

Privremeni i povremeni poslovi su slični „klasičnom“ radnom odnosu. Slični, u smislu da se i za osiguranike koji rade po ovom osnovu predaje poznati M-4 obrazac za svaku kalendarsku godinu u kom se navodi trajanje staža. Specifičnosti su veće u pogledu prava koje radnik ima – nema godišnjeg odmora, plaćenog prekovremenog rada, plaćenog bolovanja itd.

U pogledu trajanja staža, ugovor o privremenim i povremenim poslovima radnicima omogućava da navrše onoliko staža osiguranja, koliko dana su zapravo radili.

Dakle, koliko je dana radnik zapravo radio u toku godine, toliko će i staža osiguranja imati.

Pri tome, Zakon o radu ograničava trajanje ugovora o privremenim i povremenim poslovima na najviše 120 radnih dana u toku jedne kalendarske godine. To je trajanje koje približno odgovara angažovanju radnika na 6 kalendarskih meseci, ako se ne radi vikendima i praznicima. Postoje različita tumačenja ovog ograničenja u smislu da li se po isteku jednog ugovora može odmah zaključiti drugi sa istim poslodavcem za iste, ili različite poslove, ali to ne utiče na način obračuna trajanja staža. Ipak, za radnika koji obavlja privremene i povremene poslove, provera staža je donekle lakša.

Kada proveri svoje podatke u matičnoj evidenciji, uvek može da vidi tačno koliko u kojoj godini ima staža u mesecima i danima. Ovu mogućnost jedino nema za tekuću godinu.

Ugovor o delu ipak izaziva veće zabune i to na različite načine. Pre svega. kada poslodavci uplaćuju doprinose za penzijsko i invalidsko, prijava koju sačinjavaju sadrži samo podatke o isplaćenoj novčanoj naknadi i iznosu plaćenog doprinosa. Trajanje staža nije deo prijave M-UN koja se predaje za ugovor o delu. Iz tog razloga, radnik koji je obavljao ove poslove ne može jednostavno da pregleda registrovane podatke i da tako sazna koliko staža ima. Da bi se staž obračunao, lice koje je radilo po ovom osnovu treba od Fonda PIO da zatraži upis staža. Tada se prijave M-UN koje se odnose na istu godinu sabiraju i formira se prijava M-4UN koja sadrži i podatak o trajanju staža.

Privremeni i povremeni poslovi su slični „klasičnom“ radnom odnosu. Slični, u smislu da se i za osiguranike koji rade po ovom osnovu predaje poznati M-4 obrazac za svaku kalendarsku godinu u kom se navodi trajanje staža. Specifičnosti su veće u pogledu prava koje radnik ima – nema godišnjeg odmora, plaćenog prekovremenog rada, plaćenog bolovanja itd.

U pogledu trajanja staža, ugovor o privremenim i povremenim poslovima radnicima omogućava da navrše onoliko staža osiguranja, koliko dana su zapravo radili.

Dakle, koliko je dana radnik zapravo radio u toku godine, toliko će i staža osiguranja imati.

Pri tome, Zakon o radu ograničava trajanje ugovora o privremenim i povremenim poslovima na najviše 120 radnih dana u toku jedne kalendarske godine. To je trajanje koje približno odgovara angažovanju radnika na 6 kalendarskih meseci, ako se ne radi vikendima i praznicima. Postoje različita tumačenja ovog ograničenja u smislu da li se po isteku jednog ugovora može odmah zaključiti drugi sa istim poslodavcem za iste, ili različite poslove, ali to ne utiče na način obračuna trajanja staža. Ipak, za radnika koji obavlja privremene i povremene poslove, provera staža je donekle lakša.

Foto: Shutterstock

Kada proveri svoje podatke u matičnoj evidenciji, uvek može da vidi tačno koliko u kojoj godini ima staža u mesecima i danima. Ovu mogućnost jedino nema za tekuću godinu.

Ugovor o delu ipak izaziva veće zabune i to na različite načine. Pre svega. kada poslodavci uplaćuju doprinose za penzijsko i invalidsko, prijava koju sačinjavaju sadrži samo podatke o isplaćenoj novčanoj naknadi i iznosu plaćenog doprinosa. Trajanje staža nije deo prijave M-UN koja se predaje za ugovor o delu. Iz tog razloga, radnik koji je obavljao ove poslove ne može jednostavno da pregleda registrovane podatke i da tako sazna koliko staža ima. Da bi se staž obračunao, lice koje je radilo po ovom osnovu treba od Fonda PIO da zatraži upis staža. Tada se prijave M-UN koje se odnose na istu godinu sabiraju i formira se prijava M-4UN koja sadrži i podatak o trajanju staža.

Ovo nas dovodi do druge situacije koja može da izazove zabunu.

Ugovori o delu po svojoj prirodi mogu da budu veoma različiti i specifični. Na primer, umetnik može da bude angažovan po ugovoru da oslika neku prostoriju, ili muzičar da održi koncert. Naknada koja po ovom osnovu može da se isplati može da bude izuzetno visoka i da bude dovoljna da „pokrije“ celu kalendarsku godinu, iako je faktičko angažovanje trajalo samo jedan, ili nekoliko dana. Da bi se odredilo trajanje staža veoma je značajan način na koji je poslodavac prijavio angažovano lice na osiguranje, koliko je prijava vremenski ograničena, staž može da traje najduže toliko koliko je angažovanje, prema prijavi, trajalo. Ukoliko je uplata doprinosa niža od najniže osnovice za taj period, onda se trajanje srazmerno skraćuje.

Međutim, ukoliko ugovor o delu nije vremenski ograničen onda staž može da traje i daleko duže nego što je rad faktički trajao.

Na primer, poslodavac može da angažuje neko lice da po potrebi u nekoliko kalendarskih godina održi stručna predavanja. Za svako predavanje isplati tom licu naknadu koja je relativno visoka. Ukoliko je zbir naknada u jednoj godini viši od najniže godišnje osnovice – staž osiguranja u kalendarskoj godini može da traje i svih 12 meseci. Čak i u slučaju da je to lice održalo samo nekoliko predavanja.

U skladu sa Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, staž osiguranja po osnovu ugovora o delu srazmerno se utvrđuje tako što se iznos ugovorene naknade deli najnižom osnovicom koja važi u vreme uplate doprinosa.

Dakle, velika je razlika u odnosu na ugovore o privremenim i povremenim poslovima. Kod njih staž po pravilu traje kraće od kalendarskog trajanja ugovora. Kod ugovora o delu je situacija vrlo često suprotna i za radnika povoljnija.

Foto: Shutterstock

Proverite svoj staž

U svakom slučaju, savet za sve građane koji planiraju odlazak u penziju je da provere svoje podatke o stažu, kako ne bi pogrešno procenili datum kada ispunjavaju uslove za odlazak u penziju.

Kako piše sajt Penzije, Ovo posebno važi za one koji su radili na privremenim i povremenim poslovima, ili po ugovoru o delu.

Najvažniji savet je – kada računate trajanje staža, držite se podataka koji za vas postoje u matičnoj evidenciji.

Datumi početka i kraja ugovora mogu više da zbune, nego da pomognu.