Leta u Srbiji će biti neizdrživa: Imaćemo po 3 klime u stanu, a umesto mora bežaćemo na ove destinacije

Iza nas je pakleni tropski talas sa deset vezanih dana tokom kojih su temperature bile između 35 i 40 stepeni, kao i čak 15 vezanih tropskih noći tokom kojih živa u termometru nije spadala ispod 20, a često ni ispod 25. podeoka na Celzijusovoj skali.

Ono što najviše brine su najave meteorologa i klimatologa da na ovakvo vreme jednostavno treba da se naviknemo jer će u budućnosti biti i gore!

Kako ističu, ako je neko i sumnjao u klimatske promene, ovo leto će biti najbolji dokaz u njihovo postojanje. Narednih decenija očekuje nas sve više toplotnih talasa, temperatura preko 35 stepeni, perioda suša, ali i sve češćih superćelijskih oluja, dok će nam zime biti sve toplije i sa sve manje snega.

Foto: Screenshot/Vremeradar

Srbija

Naoružajte se strpljenjem! Evo koliko se čeka na granicama

Prema poslednjim informacijama Uprave granične Policije zadržavanja za putnička vozila na graničnom prelazu Preševo, na izlazu su do 40 minuta, dok na ostalim prelazima nema zadržavanja, saopštio je danas Auto-moto savez Srbije.

23.07.2024

06:37

Društvo

Red sunca, red oblaka, a onda preokret! Evo kada se očekuju pljuskovi sa grmljavinom

U Srbiji i u utorak pretežno sunčano i veoma toplo vreme. Kasnije posle podne očekuje se jači razvoj oblačnosti, ponegde i ređa pojava pljuskova sa grmljavinom.

23.07.2024

06:28

 

Po svemu sudeći u budućnosti tokom leta nećemo moći da živimo bez klima uređaja, i to ne samo u gradskim sredinama, a sve češće će biti pojava instaliranja dve, pa i tri klime u stanu. Od priče o tome da ne valja spavati u prostoriji sa klimom, došli smo do toga da je i to bolja opcija nego ne spavati 20 dana tokom tropskih noći!

Prof. dr Vladimir Diligenski rekao je u razgovoru za RTS, u momentima dok su se građani Srbije topili na 40 stepeni, “da je najpametnije ostaviti uključenu klimu, ili, otići iz grada tokom ovog perioda, ko je u prilici”.

Pred sam kraj 2023. Vlada Srbije usvojila je Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za 2023-2030 sa Akcionim planom za 2024-2026. u kojem su zabeleženi nimalo optimistični podaci.

“Procene pokazuju da se Republika Srbija zagreva više i brže od globalnog proseka. Dok je osmotren porast globalne srednje temperature 1,1 stepen, Srbija je već na 1,8, a leti na čak 2,6 stepeni. Istovremeno, od 2000. godine Srbija se suočila sa nekoliko značajnih ekstremnih klimatskih i vremenskih epizoda koje su prouzrokovale značajne materijalne i finansijske gubitke, kao i gubitke ljudskih života. Ukupna minimalna suma materijalnih šteta izazvanih ekstremnim klimatskim i vremenskim uslovima, u periodu 2000 – 2020. iznosi 6,8 milijardi evra”, stoji u ovom dokumentu.

Kako se dodaje, “analiza klimatskih promena oblasti Zapadnog Balkana pokazuje jasno da postoji prodiranje karakteristika suptropske klime sa juga ka severu regiona kao i u Republici Srbiji, u smislu opštih karakteristika koje uključuju duže trajanje toplijeg i sušnijeg perioda u toku godine”.

“Tropskih dana, sa maksimalnom temperaturom preko 30°C, u periodu 1961-1990 je bilo prosečno po godini 20-30 i njihov broj se udvostručio u 2001-2020. Međutim, u periodu 2021-2040 biće ih prosečno 40-55 po godini, a u 2041-2060 oko 65. Vrelih dana (preko 35°C) u nizijskim oblastima bilo je oko dva-tri prosečno 1961-1990, povećanje za 2001-2020 je četiri do sedam, a u 2011-2020 u nekim oblastima čak deset više. U 2021-2041 biće ih prosečno po godini 13-15, u 2041-2060 više od 20”.

Foto: EPA

 

Zbog toga su naši stručnjaci formirali tim mladih naučnika u okviru projekta “Ekstremni vremenski događaji u Srbiji - analiza, modeliranje i uticaji - Extremes” koji finansira Fond za nauku, a vodi naš čuveni klimatolog prof. dr Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta.

Plan je da u naredne tri godine urade projekciju kako bi do kraja veka klimatski ekstremi bili predvidivi i dostupni u katalogu i obezbediće uvid u buduće trendove ekstremnih događaja koji će moći da se koriste u planiranju strateški značajnih delatnosti kao što su poljoprivreda, javno-zdravlje, zaštita životne sredine, energetika, infrastruktura, osiguranje, turizam. Kako kaže prof. Đurđević preti nam pet ekstrema:

Toplotni talasi
Velike suše
Obilne poplave
Olujna nevremena
Nestanak hladnih talasa

- Učestalost toplotnih talasa u Srbiji je značajno uvećana. Pre 40-50 godina tokom leta najčešće nismo imali nijedan toplotni talas, u pojedinim godinama možda jedan. Poslednjih godina imamo između dva i četiri toplotna talasa. Skoro da ne postoji više leto bez toplotnih talasa, a to su periodi, uslovno rečeno, abnormalno visokih temperatura, kada su temperature značajno iznad očekivanih vrednosti u dužem vremenskom periodu. Uočeno je širom sveta, i u Srbiji, da je takvim danima povećana smrtnost, posebno kod starijih osoba – rekao je za “Blic” prof. Vladimir Đurđević.

On dodaje je u Srbiji do sada analiziran samo jedan toplotni talas u smislu smrtnosti i to onaj iz 2007. godine kada je zabeleženo da smo imali povećanje od 65 odsto smrtnih slučajeva kod osoba starijih od 60 godina.

Foto: EPA

 

Zbog sve većeg broja neizdrživih toplotnih talasa, biće i sve više onih koji će pokušati odmor da iskoriste za rashlađivanje. Bilo da se odluče za domaće planine, i to one najviše, poput Kopaonika ili Stare planine, ili za odlazak u Skandinaviju!

- Već nekoliko godina, zbog tih paklenih dana sa 40 stepeni, umesto na more bežimo leti, koliko nam posao dozvoljava, na Kopaonik. Zašto? Pa u trenutku dok se u Beogradu svi mrcvare na 35-40 stepeni, mi sedimo na Kopaoniku i pijemo kafu u duksu na 20 stepeni! I dišemo punim plućima. E sad problem je aklimatizacija pri povratku, jer u Beogradu posle ne možemo da dišemo, kao ribe na suvom smo - kaže Beograđanka Nataša V.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.