STUDIJE O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU ODBACUJU NAJČEŠĆE ZABLUDE O LITIJUMU

7 važnih činjenica o projektu Jadar!

Da li je litijumsko bogatstvo šansa veka ili preveliki rizik za Srbiju? O tome se i dalje vode žestoke polemike, ali čini se da veliki broj građana zasniva mišljenje o projektu na osnovu dezinformacija i lažnih vesti koje se godinama plasiraju.

Ovih sedam činjenica mogu pomoći da se stekne realnija slika o potencijalnim uticajima ovog projekta.

1.Bez uticaja na vode 

Studije pokazuju da projekat „Jadar“, suprotno svemu što tvrde protivnici, ne bi imao uticaj na postojeće i planirane izvore pijaće vode. Najveći deo vode bi se obezbeđivao iz rudničkih i atmosferskih voda, kao i recikliranjem. Iz priobalja Drine bi se povremeno povlačile manje količine – 0,007% ukupnog proticaja – i to vode koja svakako nije za piće. Rudarske aktivnosti bi se obavljale na dubini od prosečno 400 metara u prostoru koji je izolovan od izvorišta. Sve otpadne vode bi bile prečišćene i vraćene u reku Jadar, tako ne bi došlo do zagađenja ni ove reke niti većih tokova poput Drine, Save ili Dunava, zaključak je nezavisnih stručnjaka koji su učestvovali u izradi studija procene  uticaja na životnu sredinu.

2.Sumporna kiselina u strogo kontrolisanim uslovima  

Ovaj reagens, koji ima široku primenu u različitim industrijama, koristio bi se za rastvaranje rude ali bi u toku procesa bio potpuno iskorišćen za dobijanje željenih proizvoda. Preostale količine bi se neutralisale taloženjem natrijum sulfata kao nus proizvoda, pa se sumporna kiselina ne bi ni nalazila u ostatku iz procesa prerade. Ne treba brinuti ni zbog isparenja, jer nema rizika da dospeju u vazduh. Sumporna kiselina bi se koristila u zatvorenim sistemima pri temperaturi daleko ispod tačke ključanja, a svi gasovi bi bili prečišćeni visoko efikasnom i proverenom tehnologijom skrubera pre ispuštanja u atmosferu. I ostali aspekti rukovanja sumpornom kiselinom osmišljeni su prema najstrožim međunarodnim standardima bezbednosti.
  
3.Nema tečne jalovine blizu reka  

Studije su potvrdile da se otpadom može bezbedno upravljati u skladu sa standardima Srbije i EU. Otpad iz procesa prerade bi bio u čvrstom stanju, u obliku suvih diskova koji povećavaju stabilnost deponije, a smanjuju zapreminu, emisije prašine i mogućnost zagađivanja podzemnih voda. Za lokaciju deponije izabrana je dolina Štavice, koja nije plavno područje. Nema mesta brigama da bi otpad zagadio okolno zemljište i podzemne vode kako mnogi tvrde.  Ispod deponije projektovana je višeslojna zaštita sa debelim slojem gline, šljunka, kao i geomembrana koja može da izdrži zemljotres. Sama deponija bi se popunjavala fazno kroz pet etapa, a nakon svake etape deo koji je već popunjen bio bi rekultivisan. 

4.Poljoprivreda i turizam – paralelno s rudnikom

Projekt „Jadar“ predviđa podzemnu eksploataciju, što smanjuje uticaj na pejzaž i životnu sredinu. Emisije buke i prašine bi bile minimalne. Studije nezavisnih stručnjaka su potvrdile da se rizicima prerade litijuma može odgovorno upravljati i da je moguć suživot rudnika, poljoprivrede, turizma i drugih delatnosti kojima se ljudi u tom kraju inače bave. Primenjivale bi se savremene tehnologije s najmanjim mogućim uticajem na kvalitet zemljišta, vode i vazduha, a i sleganje tla bi bilo zanemarljivo, što je za poljoprivredu posebno važno. 

5.Predviđene su opsežne mere zaštite biodiverziteta 

Nema rizika da projekat ugrozi ili izbriše „mrežu života“ lozničkog kraja, kako često navode protivnici eksploatacije litijuma u dolini Jadra. Direktni uticaj na biodiverzitet je ograničen na usko područje i odnosi se pre svega na uklanjanje do 145 hektara šuma. Rio Tinto bi kao nadoknadu obezbedio sadnice za bar duplo veću površinu na lokaciji koja bi bila određena u saradnji sa lokalnom zajednicom i nadležnim organima. Izgradnja deponije ili razvoj projekta neće dovesti do nestanka nijedne vrste iz flore Srbije niti će ugroziti njihovu regionalnu prisutnost.

6.Rudna renta za koncentrat je veća nego u Australiji

Iako je u javnosti stvorena slika da je rudna renta u Srbiji među najnižim u svetu, istina je da smo, bar kada su u pitanju metali, čak i iznad svetskog proseka. Prema istraživanjima Svetske banke, rudna renta u svetu za metalične sirovine je u proseku između 1 i 4%, dok u Srbiji iznosi 5%. Ako govorimo o naknadi za koncentrat litijuma, koji bi se proizvodio u „Jadru“, ona kod nas iznosi 8%, što je skoro dvostruko više nego u Australiji. Doprinos BDP-u od projekta „Jadar“ se procenjuje na oko 695 miliona evra godišnje, što je oko 1% trenutnog BDP-a Srbije, a budžet Loznice bi bio dupliran. 

7. Jedno od najbolje istraženih ležišta litijuma u Evropi 

„Jadar“ nije jedini litijumski projekat na Starom kontinentu kako neupućeni tvrde, ali spada u najperspektivnija i najbolje istražena nalazišta „belog zlata“. Kvalitet rude bi omogućio značajno veću godišnju proizvodnju u odnosu na bilo koji drugi poznati pojedinačni resurs litijuma u Evropi, gde se trenutno razvija više od 20 litijumskih projekata. Sudeći po trenutnom statusu  dozvola, prvi rudnik litijuma bi mogao da se otvori u Austriji (Volfsberg), Nemačkoj (Cinvald) ili Finskoj (Keliber).