Gde sve možeš da radiš kad završiš psihologiju: Evo kako se snašao Vladimir iz Beograda

Živo interesovanje za ljudsku psihu, brojne prilike za zapošljavanje u različitim sektorima, ali i podjednaka mogućnost za lični i profesionalni razvoj doveli su psihologe u sam vrh popularnih zanimanja.

Primera radi, među budućim studentima ubedljivo najveće interesovanje na Beogradskom Univerzitetu vladalo je baš za psihologiju. Na ovom smeru Filozofskog fakulteta na jedno mesto konkurisalo je 4,5 kandidata. Zvanični podaci pokazuju da je bilo 564 prijavljenih, a priliku za studiranje dobilo je njih 116.

Može li se lako naći posao, koje sve potencijale za razvoj karijere nude ove studije i da li je ovo profesija budućnosti, govorili su diplomirani psiholozi Vladimir, Sonja, i Bojana.

Posle završenih studija sociologije, Vladimir Živanović se zaposlio u srednjoj školi kao profesor i predavao građansko vaspitanje. Kroz rad sa mladim ljudima dublje se upoznao sa njihovim problemima i temama koje ih okupiraju. To ga je navelo da upiše psihologiju, opet je seo u klupu i još jednom uspešno završio studije.

– Rad sa đacima me je podstakao da se dublje zainteresujem za psihoterapiju kako bih im bio više od pomoći. Nakon što sam diplomirao, završio sam i specijalizaciju iz geštalt psihoterapije. Mislim da je za psihologe-psihoterapeute važno da budu spremni na celoživotno učenje jer u ovom poslu ne postoje jednom zauvek usvojene kompetence. Pored toga, dobar psihoterapeut mora da bude u stanju da saoseća sa drugima i da ima dobro razvijene komunikacijske veštine - smatra Vladimir.

Vladimir Živanović savetuje da svi koji žele da se bave psihologijom moraju biti spremni na učenje celog života.

Iako najveći deo njegovog radnog vremena čini psihoterapija, znanje iz psihologije Vladimir primenjuje i u radu za marketinške agencije koje ga angažuju.

– S vremena na vreme sam angažovan u okviru marketinških agencija gde radim kao kvalitativni istraživač na različitim projektima. U ovoj oblasti psiholozi su veoma značajni i naš posao je analiza ponašanja, navika i stavova potrošača. Meni je zanimljivo kada testiramo nova rešenja, npr. novi ukus proizvoda, nova pakovanja, nove aplikacije… Onda organizujemo fokus grupe ili intervjue sa potrošačima koji pomažu kompanijama da bolje razumeju svoje kupce i donesu adekvatne poslovne odluke - objašnjava Vladimir.

Jedan ovakav projekat koji podrazumeva prikupljanje i analizu podataka, pisanje i prezentaciju izveštaja, obično traje 3 do 4 nedelje.

Na psihoterapijama ubedljivo veći broj žena

Često se u medijima prepričavaju pitanja sa testova opšte informisanosti sa prijemnog ispita, dok među studentima, ovaj sa Filozofskog fakulteta u Beogradu važi za jedan od najtežih. Diplomirani psiholog Sonja Korać, smatra da ni studije nisu lakše.

– Ove studije treba da budu teške jer je kasnije odgovornost velika. Meni su bile zahtevne i izazovne, ali svako ko se bavi ljudima, treba da prođe ozbiljno učenje. Ono što je po mom mišljenju najteže, to su klinički predmeti, kao na primer Psihopatologija dece i mladih. Ta tema zahteva veliku zagledanost u sebe i ne može da vas ne dodirne jer se bavi razvojnom patologijom psihe. Tokom učenja kliničkih predmeta krećete ozbiljno da se preispitujete - objašnjava Sonja.

Pored toga što su žene češći posetioci psihoterapeuta od muškaraca, one i duže dolaze na psihoterapiju, navodi Sonja.

Pored toga što svršeni studenti imaju mogućnost da rade u državnim institucijama iz oblasti zdravstva i obrazovanja, mnogi odlučuju da se usavršavaju za terapeutsku praksu i bave se isključivo samo time, kao što je i Sonjin slučaj. Kaže da joj se na terapije uglavnom javljaju žene, najčešće u 30-im i 40-im godinama.

– To su one godine kada imamo dovoljno životnog iskustva, a svesni smo da nešto ne štima. Mi i ranije možda vidimo probleme, ali se vodimo time da prvo završimo fakultet, nađemo posao, dobijemo decu. I onda kad uradimo sve što smo mislili da će nam pomoći u nekom našem psihičkom životu, dešava se da opet nismo zadovoljni. To je momenat kad shvatimo da moramo da se vratimo sebi.

Sonja kaže da se prema njenom iskustvu muškarci obraćaju za pomoć onda kada imaju konkretan problem sa ciljem da ga reše.

– Kada se to desi oni prekidaju psihoterapiju. Žene vremenski dolaze duže, više promišljaju svoj život i dublje ulaze u problematiku svojih problema - smatra Sonja.

HR sektor poslovna oaza radnih mesta za psihologe

Još jedna od oblasti, gde psihologija pronalazi veliku primenu je oblast ljudskih resursa. Bojana Filipović Babić, specijalista za učenje i razvoj priča o svojoj ulozi obučavanja zaposlenih i unapređivanja radne atmosfere.

– Primenjujem puno toga iz psihologije, ali dosta toga i učim. Najlepše mi je kad vidim da mogu svoja znanja i prethodna iskustva da stavim u funkciju toga da pomognem drugima, kada vidim da sam uspela da napravim pozitivnu promenu, recimo da se smanji nivo stresa na poslu - kaže Bojana.

Ističući dobre strane treninga koje u kompaniji organizuju, Bojana je podvukla da je obuka njenom kolegi pomogla da unapredi svoje veštine komunikacije, nauči da se zauzme za sebe i iskomunicira svoje potrebe dok je uz koučing jedna od koleginica odlučila da izađe iz svoje zone komfora i oproba se na novoj menadžerskoj poziciji.

Prema njenom mišljenju, psiholozi imaju veliki izbor za razvoj karijere , pa stručnjaci iz ove oblasti trenutno nemaju problem da pronađu posao.

– Moje okruženje, što kolega sa posla, što sa fakulteta, pokazuje da je skoro svako od nas još pri kraju studiranja pronašao mesto gde se priključio. Ili honorarno ili volonterski ili kao stalno zaposleni. Rekla bih da se dosta lako zapošljavamo, posebno u oblasti HR-a, koje je bilo najotvorenije za nas i nudi veliki broj radnih mesta.

Kada je reč o zaradama, one zavise od oblasti psihologije kojom se bavite, u okviru koje institucije, kod kog poslodavca.

– Imam potrebu da kažem da većina ljudi koja odluči da se bavi ovim zanimanjem to radi jer im posao pruža osećaj zadovoljstva i svrhe i u tome vide satisfakciju. Naravno da je i finansijski deo svima bitan, ali rekla bih da su ove dve stvari, u našem slučaju, u dobrom balansu - zaključuje Bojana.