Evropska unija po ubrzanoj proceduri odobrava rudarenje: EU otvara rudnike litijuma i u parkovima prirode

Dok se u Srbiji vodi polemika oko litijuma, EU ne gubi vreme kada su u pitanju kritične sirovine od kojih zavisi ekonomski napredak. Rudarski projekti se odobravaju po ubrzanoj proceduri, čak i u zaštićenim zonama.

Francuska je dala zeleno svetlo projektu EMILI u regionu Alije, gde će se litijum kopati pored bukovih šuma koje su dom brojnim ugroženim vrstama i pripadaju zoni zaštićene prirode Natura 2000. Ovaj projekat se odnosi na eksploataciju velikih rezervi litijuma u nekadašnjem rudniku kaolina Bovoar.

Podrška vlade na najvišem nivou

I to nije sve - taj rudnik je proglašen projektom od nacionalnog interesa, što znači da će se procedure dodatno ubrzati, a Francuska će, zahvaljujući njemu, drastično smanjiti zavisnost od uvoza litijuma. Podrška vlade na najvišem nivou pokazuje da se litijumski projekti mogu razvijati uz poštovanje visokih standarda zaštite životne sredine i biodiverziteta.

Pored eksploatacije "belog zlata", Francuska razvija čitav lanac proizvodnje električnih vozila. Severna regija Ot-de-Frans poznata je kao Dolina baterije zbog nekoliko gigafabrika litijumskih baterija koje se tu razvijaju, a neke su već i počele s radom. Ovaj region je ključan za vladinu strategiju zelene reindustrijalizacije. Predsednik Emanuel Makron najavljuje otvaranje 20.000 direktnih i isto toliko indirektnih radnih mesta u narednoj deceniji.

Foto: Promo

Ministar finansija Bruno le Mer naglasio je da će rudnik litijuma pomoći Francuskoj da do 2030. godine proizvede dva miliona električnih vozila i smanji potrebu za uvozom litijuma. Kompanija "Imeris" planira da do 2028. godine proizvodi 34.000 tona litijum-hidroksida godišnje, što je dovoljno za 700.000 električnih vozila. Poređenja radi, potencijal "Jadra" je još veći - može obezbediti litijum za milion vozila godišnje.

Zelene stranke se ne protive projektu jer su svesne da je litijum ključan za skladištenje obnovljive energije i energetsku suverenost Francuske i EU. Najavljuju, ipak, da će budno motriti upravljanje vodama, jer u pomenutoj regiji ima čak 350 izvora. Procene kažu da će rudniku biti potrebno dva miliona kubnih metara vode godišnje, koliko godišnje troši naselje sa 26.000 stanovnika.

Rudnik u srcu Alpa

Rudnik u Alijeu neće biti jedini u Evropi u zoni živopisne prirode. Austrija je već dala dozvole za rudnik litijuma u srcu Alpa. Kompanija "Critical Metals Corp" razvija projekat "Volfsberg", koji obuhvata rudnik sa podzemnom eksploatacijom.

A tu je i Portugal, gde će britanska kompanija "Savannah Resources" otvoriti rudnik litijuma takođe u zoni Natura 2000. Kompaniji je odobrena studija procene uticaja na životnu sredinu, tako da može da započne radove na projektu "Barroso Lithium" na 590 hektara u severnoj regiji Barozo. I vlada Portugala tretira budući rudnik litijuma kao projekat od nacionalnog interesa. Očekuje se da će doneti i direktne i indirektne benefite lokalnoj zajednici i dokazati da je u 21. veku u Evropi moguće sprovoditi održivo rudarstvo po najvišim standardima.

Foto: Promo

Dok Evropa rudarenjem osigurava svoju budućnost, pitanje je hoće li Srbija iskoristiti svoju priliku da uskoči u litijumski voz na vreme ili će ga zauvek propustiti.

Na području Projekta "Jadar" nema zaštićenih prirodnih dobara

Jadar bi mogao doneti Srbiji ogromnu ekonomsku korist, s minimalnim uticajem na prirodu i meštane, što su potvrdile studije procene uticaja na životnu sredinu. Iako je prema Studijama suživot industrije i prirode moguć, "Rio Tinto" planira da angažuje akreditovanu laboratoriju, koja bi redovno analizirala sve prečišćene vode i o tome javno izveštavala.

Na području projekta ne nalazi se nijedno zaštićeno prirodno dobro ili zona ekološke mreže Natura 2000 Republike Srbije. Ipak, treba naglasiti da su sva tri zaštićena prirodna dobra obuhvaćena Prostornim planom dovoljno udaljena od Projekta tako da "Jadar" ne bi mogao da ugrozi njihovu ekološku celovitost, ni raznovrsnost biljnog i životinjskog sveta, navodi se u nacrtima Studija o proceni uticaja na životnu sredinu.

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.