Kako će generacija Z preživeti vojni rok? Zavisni od interneta, ne trpe autoritet, stručnjak objašnjava problematiku!

O ponovnom služenju vojnog roka u Srbiji se poslednjih dana mnogo diskutuje, i već je poznato dosta detalja, a s obzirom da bi u vojsku išli punoletni muškarci do 27 ili 30 godina, jasno je da će ovu obavezu imati predstavnici Z generacije, koja se po mnogo čemu razlikuje od generacija koje su nekada služile vojsku.

Vojni rok bi trajao 75 dana (60 dana obuke i 15 dana vežbe) za muškarce, a bio bi dobrovoljan za žene. Prve generacije novih regruta bi mogle u kasarne da uđu za godinu dana, IT stručnjaci bi mogli da završe u Vojnotehničkom institutu, a konačna odluka trebalo bi da bude poznata u narednih 20-30 dana.

Za sada postoje samo najave da će kasarne biti prilagođene, ali se još ne zna da li je reč o svim vojnim objektima u Srbiji, ili samo pojedinim.

Samim tim postavlja se pitanje da li će budući vojnici služiti vojni rok u svom gradu, ako postoje uslovi, negde u najbližoj okolini, ili će kao u vreme stare Jugoslavije biti razbacani po celoj državi.

Foto: MO Srbije

Kako bi izdržali na terenu bez mobilnog?

Kada se sve to uzme u obzir, teško je zamisliti sadašnje generacije, mlade odrasle u digitalnom dobu, da nose uniforme i da su na obuci (bar dok su na terenu) – bez mobilnih telefona. Međutim, kako bi se pripadnici generacije Z zaista snašli u kasarnama i na poligonima za sada je velika nepoznanica, jer poslednja generacija koja je odslužila vojni rok, do 2011. godine, bili su milenijalci, a oni koji su stvarno išli u vojsku po godinu dana sada su sredovečni ljudi.

Prema brojnim istraživanjima, generacija Z je mnogo više od društvenih mreža, od, recimo Tiktoka, sa kojom je povezuju. Istraživanja pokazuju da imaju mobilne telefone od 10. godine, a pre toga su se igrali telefonima roditelja. Čitav život su na njemu, imaju naloge na društvenim mrežama, zanimaju ih ekološke teme, rano pokazuju samostalnost, i ekonomsku i emocionalnu.

Ne vole autoritete i ništa "na silu"

Istraživanja pokazuju da su:

prva prava digitalna generacija odrasla u digitalnom dobu
zavisni su od interneta
za njih su možda više ratne igre na kompjuteru nego vojne vežbe u stvarnom svetu
ne vole kruta rešenja
ne vole autoritete
žele fleksibilno radno vreme
žele balans između posla i slobodnog vremena
moraju da budu motivisani
ne podnose naredbe i ništa što je na silu
uronjeni su u onlajn svet
druže se putem društvenih mreža, a ne direktno, posebno posle korone
ne pričaju mobilnim telefonom, nego pišu poruke, i zato je vrlo neizvesno za većinu kako će služiti vojsku jer će biti prinuđeni na direktan kontakt?

Foto: ministarstvo odbrane

Posebno će biti interesantan susret pripadnika generacije Z ako regruti iz svih krajeva zemlje budu pomešani!

"Navikli bi se, ali neće biti koristi"

Vladimir Petković, analitičar i bivši kopredsednik Odbora za odbranu i bezbednost u Skupštini SCG, kaže da se “živ čovek navikne na sve, ali misli da Z generaciju ne treba slati da služi vojni rok, osim onih koji to zaista žele”.

- To je gubitak novca i sredstava. Nisam protiv služenja vojnog roka, ali to nisu generacije koje su sposobne za tako nešto, jer poznato je da ne trpe autoritete. Oni koji vole vojsku, koji imaju patriotska osećanja, oni će to izdržati, a što se tiče ostalih to će biti čist gubitak vremena i sredstava. Nema nikakvu svrhu. Od većine njih nećemo dobiti ni dobre vojnike niti bolje patriote, samo će dobiti psihičke problem - kaže Petković.

Njegov stav je da je najveći deo pripadnika ove generacije nepripremljen za odlazak u vojsku.

- To će biti veliko opterećenje za državu, budžet, za zdravstvo, zato što će oni imati psihološke i druge posledice. To bi bio veliki šok za njih, a za državu veliki gubitak vremena i sredstava. Bilo bi isplativije i svrsishodnije da se ta sredstva utroše na motivaciju onih koji bi dobrovoljno služili vojni rok, na one iz Z generacije koji to žele. Umesto, recimo, 50.000 regruta, bolje da imamo 7.000 onih koji žele da služe vojsku – kaže Petković.

"Mladi su danas drugačiji nego pre"

Jasmina Mihnjak, psiholog i psihoterapeut iz Novog Sada, smatra da nije dobro da postoji obavezan vojni rok i da bi pre uvođenja tako nečega, ne samo za Z generaciju, već za sve generacije, bilo dobro uraditi istraživanje: Kako bi bilo koji mlad čovek nakon svega što se nama izdešavalo sada doživeo služenje vojnog roka?

Foto: rts printscreen

- Moramo da razumemo da sada služenje vojnog roka nije isto kao ranije kada je bilo obavezno i da se u međuvremenu puno toga izdešavalo. Sve stvari koje su se dešavale su na različite načine različito uticale na mlade ljude i sada imamo potpuno različit doživljaj toga od različitih mladih ljudi. S jedne strane su oni koji su slušajući nas odrasle usmereni da na utakmicama navijaju, da prožimaju stavove o odbrani, i oni su i spremni da služe vojne rok. S druge strane, imamo one koji su potpuno izuzeti od toga i kojima je asocijacija na vojni rok rat i ubijanje zbog čega bi mogli da imaju izuzetno traumatično iskustvo u vojsci - kaže Jasmina Mihnjak.

Prema njenim rečima, služenje vojnog roka može da bude okidač i posebno traumatsko iskustvo jer asocira na sve ono o čemu su slušali, a čega se možda plaše.

 

- Sve ostale stvari su manje zlo ako izuzmemo da se vojni rok može poistovećivati sa ratom, jer kada idemo u vojsku i uzmemo pušku mi se spremamo na neku ratnu situaciju na koju su, čini mi se, mladi ljudi u manjoj meri spremni nego što su nekada bili, mada smatram da niko nikad nije spreman za tako nešto u potpunosti.

"Generacija Z zna da se prilagođava"

Kada je reč o povezivanju, druženju i životu bez mobilnih telefona, misli da je zanemarena jedna osobina generacije Z, a to je da su adaptabilniji i spremniji da se prilagode novonastaloj situaciji.

- Uspeli bi da se adaptiraju, ali bi im sigurno bilo teško. Naučili bi neke stvari koje su drugačije i koje nisu uspeli da usvoje mimo služenja vojnog roka, a to je odnos prema autoritetu i disciplini. Ali, je pitanje da li im je to zaista potrebno. Sada je pitanje da li su oni u pravu ili mi koji smo vaspitavani u drugačijem vremenu u kom su nas učili da moramo jako puno da radimo, da se trudimo i danas smo zato spremni da radimo za male plate, na šta oni ne pristaju. Imaju vrlo drugačije stavove, drugačiji odnos i prema poslu i autoritetu, nije im dovoljno da urade nešto samo zato što je to neko rekao – ističe Mihnjak.

"Da nauče bez skuvanog i opranog"

Foto: Ministarstvo odbrane

Za razliku od nas, Grci imaju obavezan vojni rok, zabranjuju ulazak u zemlju Grcima koji nisu bili u vojsci. Kod njih je to stvar patriotizma i smatraju da oni koji ne žele da služe vojsku nisu Grci.

- I pre kada su momci odlazili u vojsku, smatralo se da će se tamo “naučiti pameti”, neće imati sve skuvano i oprano, malo koja porodica je to držala kao junaštvo i tradiciju, posebno u gradskim sredinama. Neki su se čak pravili ludi da bi izbegli vojni rok, nije se ni pre masovno hrlilo u vojsku. Ali, manje od godinu dana ne vredi služiti vojni rok. Nekoliko meseci treba da bude za privikavanje, dok je godina optimalna da se razvijaju i prijateljstva. Kod naših generacija i dan danas postoje prijateljstva započeta u kasarnama. Vojni rok, po mom mišljenju, treba muškarcima kada se prelaze iz doba dečak/mladić u doba muškarca. Treba da nauče da prihvate obaveze, da budu odgovorni za druge, da umeju da brine o drugima jer to u kući ne nauče, ali ne zbog mobilnih nego zbog načina vaspitanja koji je previše zaštićujući i gotovanski – kaže psiholog Dragana Ćupurdija.

"Bez mobilnog u školi, pa i u vojsci"

Vojska dobro dođe, ističe Ćupurdija, da bi se videla i druga strana života. Krize svakako postoje, i kada se krene na fakultet ako se odvaja od porodice, zavisi od osobe do osobe. Postoje mladi koji se nikada neće prilagoditi i koji bi mogli da imaju traume, ali su retki, tvrdi sagovornica.

- Vojska ne bi trebala da se prilagođava savremenim tokovima i da im se dozvoli da imaju mobilni telefone. I škole su zabranile mobilne pa svi mogu bez njih i nikome se ništa loše nije desilo. Znam da vojska košta državu, ali je treba uvesti ponovo, dok civilno služenje nema smisla – zaključuje Dragana Ćupurdija.

Šta do sada znamo?

Obavezni vojni rok od šest meseci je ukinut 2011. zbog slabog odziva mladih
Pre ukidanja mnogi su birali civilno služenje u bolnicama, bibliotekama, pozorištima
Od 1. januara 2011. na služenje vojnog roka su upućivani samo oni koji su to želeli
U SFRJ vojni rok je bio 24 meseca, pa je smanjivan na 18, 15 i konačno 365 dana
Procene su da je za projekat potrebno od 100 do 600 miliona evra po generaciji
Najave su da bi vojni rok trajao 75 dana, i to dva meseca obuka i 15 dana vežbe
Najverovatnije bi u vojsku išli mladići do 30 godina i bili bi plaćeni za to