Stigmatizacija nikotinskih vrećica – sa razlogom ili bez?

Uspeh Švedske se u velikoj meri može pripisati strategiji smanjenja štete od duvana (THR). Kako je to postigla?

Dok Velika Britanija samanjenu stopu pušenja ima zahvaljujući vejpovima, a Japan nikotinskim proizvodima koji rade po principu zagrevanja duvana, u Švedskoj je glavnu ulogu odigrala treća opcija smanjenja štete. Reč je o snusu, odnosno nikotinskim vrećicama, oralnom duvanskom proizvodu koji se plasira unutar gornje usne, piše portal Filternativa.

Koliko Švedska prednjači u borbi protiv duvanskog dima, najbolje svedoče podaci iz proteklih nekoliko decenija. Među muškarcima ona je sa 40 odsto iz 1976. pala na 15 odsto 2002. godine, a među ženama sa 34 odsto na 20 odsto u tom periodu. Te stope su, naravno, nastavile da padaju, pošto se rasprostranjenost snusa, posebno kod muškaraca, shodno tome povećavala.

To se pre svega odrazilo na javno zdravlje švedske nacije. Studije su pokazale da je broj obolelih od bolesti pluća i srca, kao i svih kancera povezanih sa pušenjem, značajno opao, posebno kod muškaraca i da je stopa oboljevanja drastično niža u poređenju sa drugim razvijenim zemljama sa dugom istorijom upotrebe duvana. S druge strane, Šveđani se nisu odrekli nikotina, samo su umesto iz cigareta, nastavili da apsorbuju iz nikotinskih vrećica. Šta više, konzumiraju ga u istoj meri kao ostali narodi u EU.

Upotreba snusa je tradicionalna u Švedskoj: pre jednog veka, on je u velikoj meri nadmašio pušenje u ovoj zemlji. To je prepoznala švedska Vlada koja je poreskim olakšicama podsticala one koji ne mogu da se oslobode nikotinske zavisnosti, da sa cigareta pređu upravo na snus.

Kako je Švedska postala zemlja bez duvanskog dima najbolje je objasnio dr Karl Fagerstrom, jedan od najvećih stručnjaka u oblasti zavisnosti od nikotina i smanjenja štetnosti od pušenja, koji je i sam dao doprinos ovom uspehu švedske nacije.

- Ovaj uspeh nije samo rezultat švedske kulture ili genetike, već svesnog prelaza na proizvode kao što su snus i nikotinske vrećice, koji su dokazano manje štetne od cigareta - ističe Fagerstrom i dodaje:

- Nikotin sam po sebi nije glavni uzrok bolesti povezanih sa pušenjem, već način na koji se konzumira.

Foto: Shutterstock

Carissa During, direktorka potrošačke organizacije posvećene promovisanju sveta bez duvanskog dima, u analitičkom tekstu objavljenom na portalu www.theparliamentmagazine.eu, a koji se bavi ključnim pitanjima u Evropskoj Uniji, naglasila je da su švedske nikotinske vrećice izazvale "neopravdanu moralnu paniku širom Evrope".

- Umesto da uče od Švedske i podstiču usvajanje efektne metode smanjenja štete, evropske zemlje, u najboljem slučaju, stigmatizuju, a u najgorem, zabranjuju nikotinske vrećice. A one spasavaju hiljade života u Švedskoj! Mnogo više života moglo bi se spasiti i širom Evrope - poručila je During i između ostalog dodala:

- Nikotinske vrećice su pokazale svoj potencijal da spasu živote. Njihovom zabranom, umesto usvajanjem uspešnog švedskog regulatornog modela, rizikujemo da usporimo napredak Evrope ka budućnosti bez dima koja garantuje zdravlje i duže živote. Nikotinske vrećice imaju potencijal da spasu milione života. Švedska to već čini, a na ostatku Evropske unije je da krene njenim stopama.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.